U vremenima kada je uzrok većine ekonomskih turbulencija u krizi energetskog sektora, jedinstvo i podrška su ključ izlaska u novu, zeleniju i prosperitetniju budućnost.

Srbija, region i EU su usmerili sve snage ka povezivanju energetskih mreža, boljem pristupu različitim izvorima energije i jačanju sve aktuelnijih zelenih infrastrukturnih projekata.

Godina je počela prekretnicom u izgradnji Transbalkanskog elektroenergetskog koridora. Potpisan je sporazum o izgradnji četvrte sekcije od Bajine Bašte do Crne gore. Od ovog vodećeg projekta koji podržava EU, veliku korist imaju građani zapadne i centralne Srbije. Za novu deonicu od 84 km, EU je obezbedila 10,76 miliona evra od ukupno 31,72 miliona evra bespovratnih EU sredstava – za ceo projekat. Koridor je važan za povećanje obima prokogranične trgovine električnom energijom, priključenje novih obnovljivih izvora u Srbiji (OIE) i unapređene kompletne elektromreže Srbije i regiona. 

Nedelju dana nakon toga – 1. februara 2023, obeležen je još jedan veliki korak napred u izgradnji najvažnijeg energetskog objekta gasnog povezivanja – Gasnog interkontektora Srbija – Bugarska. Najviši zvaničnici dve države su prisustvovali početku radova na gasnom interkonektoru u Bugarskoj, čija je izgradnja na sprskoj strani počela godinu dana ranije. Projekat izgradnje gasnog interkonektora finansiran je delom kroz bespovratnu pomoć EU, u visini od 49,6 miliona evra. Snabdevanje gasom je važno za građane i privredu. Gas obezbeđuje grejanje za domove, a potreban je i za rad brojnih privrednih grana. 

Gas čini 13 odsto potrošnje primarne energije u Srbiji, koja trenutno može da ga dobije samo sa dve ulazne tačke – preko gasovoda Balkanski tok i iz Mađarske. Gasni interkonektor, koji povezuje gasne mreže Srbije i Bugarske, povećaće diversifikaciju izvora energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, omogućavajući Srbiji sigurnije i stabilnije snabdevanje iz različitih sistema gasne mreže, posebno iz Azerbejdžana i budućeg LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj koji može da prima gas iz celog sveta. Završetak radova na projektu je planiran za kraj 2023.

Nije bilo “zime” u saradnji Srbije i EU na početku godine, pa je 14. februara potpisan sporazum o 165 miliona evra vrednom EU Paketu podrške Energetici Srbije. Paket se odnosi i na pružanje neposredne podrške, koja će pomoći do 191.000 ugroženih porodica i preduzeća da se izbore s energetskom krizom, kao i na stratešku podršku, koja će pomoći energetskoj bezbednosti, diversifikaciji i tranziciji Srbije ka zelenoj energiji. U praksi, zaštićena domaćinstva sa dva člana, koja sada plaćaju oko 3770 dinara za račune za struju, plaćaće 1721,87 dinara manje, kao i 50 odsto manje svakog meseca, na primer, za daljinsko grejanje.

Bespovratna sredstva EU dodaće se budžetu Srbije kako bi se osiguralo da i mala i srednja (MSP) preduzeća i dalje imaju koristi od stabilne cene energije. Zahvaljujući tome, tokom 2023. godine najmanje isti broj MSP kao i 2022. godine (70.000 preduzeća) imaće koristi od podrške EU.

Srbija će istovremeno imati koristi od EU fondova u vidu novog vetroparka u Kostolcu i rekonstrukcije hidroelektrana na Vlasini, između ostalih projekata, kao deo dugoročnijih ciljeva prema prelasku na zelenu energiju.

U maju je donacijom od 8,8 miliona evra bespovratnih EU sredstava pokrenut važan projekat u oblasti energetske efikasnosti. Gradski zavod za Hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, posle više od pola veka, biće rekonstruisan zahvaljujući projektu koji finansiraju Evropska unija i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Projekat će obuhvatiti radove na poboljšanju energetske efikasnosti ali i dogradnju i proširenje postojećih objekata za dodatnih 4000 m2 površine. Mere u cilju poboljšanja energetske efikasnosti podrazumevaju toplotnu izolaciju, unapređene sisteme grejanja, ventilacije i hlađenja, kao i uvođenje energetski efikasnih sistema rasvete.

Koliko je energetika utkana u svakodnevnicu postalo je još više vidljivo u leto i jesen 2023, kada je energija bila u fokusu ili je bar bila nezaobilazna tema većine velikih kampanja EU u Srbiji. Zelena agenda i energetska efikasnost su bili na programu inventivne prve Evropske nedelje mogućnosti u junu. Evropska nedelja mobilnosti držala je fokus na pametnoj potrošnji energije u saobraćaju u septembru, dok je Nedelja klimatske diplomatije imala čistu energiju kao glavnu temu u oktobru.

U avgustu je započet i Zeleni talas podrške za energetiku. Evropska komisija je odobrila 8,44 miliona evra bespovratne pomoći koji će biti iskorišćeni za finansiranje rekonstrukcije Hidroelektrane Bistrica i izradu Studije izvodljivosti sa Procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralno-balkanskog koridora. Odobren je i grant za projekat Unapređenja energetske efikasnosti i integrisanog upravljanja energijom Univerziteta u Beogradu, u vrednosti od 21,54 miliona evra, koji će doprineti značajnim uštedama energije i smanjenju emisije štetnih gasova.

Realizacija ovih projekata doprineće povećanju proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, kao i prenosnih kapaciteta povezivanjem Srbije sa istočnim i zapadnim susedima čime Srbija postaje značajno energetsko čvorište Evropskog elektroenergetskog sistema.

U oktobru su počeli pripremni radovi na izgradnji Vetroparka Kostolac, koji će raditi na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta istoimene termoelektrane. Vetropark će činiti 20 vetrostubova snage 3,3 megavata, ukupne snage 66 megavata. Planirana godišnja proizvodnja vetroparka Kostolac biće 184 miliona kilovat-časova godišnje, dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30 hiljada domaćinstava. Novi vetropark je delom finansiran bespovratnim sredstvima EU (preko 31 milion evra).

Energetika utiče na sve sfere života – od ekonomije i mobilnosti, preko životne sredine i klime, do grejanja i energetske bezbednosti. EU zemlje su ambiciozne u svojim planovima za optimizaciju energetskog sektora a Srbija ne zaostaje, i uz podršku EU radi na Nacionalnom energetskom i klimatskom planu, koji je u završnoj fazi izrade. U pripremi su važni projekti iz oblasti energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije, čiji nas početak očekuje početkom naredne godine. Neki od njih su „Priprema investicija za daljinsko grejanje na biomasu “ i “Zgrade skoro nulte energije u Srbiji „.