EU-Srbija: Radimo zajedno

Kristijan Danijelson, generalni direktor Generalnog direktorata za politiku susedstva i pregovore o proširenju

Evropska komisija

19. mart 2015.

Univerzitet u Novom Sadu

Dame i gospodo,

Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas sa vama u Novom Sadu. Potpredsednik vlade Vojvodine, državni sekretar Belić, rektor Pejanović, dr Hrvojević i ja smo upravo otvorili novu zgradu Departmana matematike i fizike Prirodno-matematičkog fakulteta.

Na putu do Fakulteta svratio sam do Petrovaradinske tvrđave. Imate sreće što živite u tako lepom evropskom gradu, ušuškanom između ravnica, planina i penušavih talasa Dunava. Pogled sa Petrovaradina od koga zastaje dah pružio mi je snažan osećaj o duboko ukorenjenoj domišljatosti i snalažljivosti vašeg naroda, i ulio mi je sigurnost u budućnost Novog Sada i Srbije kao članova evropske porodice gradova i država.

Srbija na evropskom putu – status pregovora

Neću okolišati: nemam ni trunku sumnje u budućnost Srbije jer je ona definisala pristupanje EU kao svoj ključni strateški cilj, a čitava Unija – Evropska komisija, Parlament i 28 država članica – čvrsto su posvećene evropskoj perspektivi Srbije.

Zajedno naporno radimo na postizanju ovog cilja. Pregovori o pridruživanju su započeli januara prošle godine. Proces skrininga će biti završen naredne nedelje. Moram da kažem da smo svi u Briselu impresionirani posvećenošću i profesionalizmom srpskog pregovaračkog tima.

Postavljanje temelja

Pristup primenjen u ovim pregovorima jeste onaj u kom se prvo postavljaju sledeći temelji:

1) vladavina prava

2) ekonomsko upravljanje i

3) javna uprava

Vladavina prava je jako važna iz mnogo razloga:

1) ona će Srbiji obezbediti primenu pravnih tekovina EU nakon pristupanja Uniji;

2) obezbediće primenu trgovinskih sporazuma i stvoriti okruženje koje će ulivati poverenje u privredu u kojoj će svi učesnici biti ravnopravni;

3) konačno, vladavina prava će garantovati poštovanje ljudskih i prava manjina, slobodu medija i izražavanja, čime će demokratija biti osnažena;

Ekonomsko upravljanje je u EU dodatno razvijano kao odgovor na privredne i monetarne potrese koje je EU pretrpela poslednjih godina. Cilj ekonomskog upravljanja je da uskladi ekonomske i fiskalne politike država članica te da stvori uslove koji pogoduju ulaganjima u poslovanje, a čiji će efekat biti rast i otvaranje radnih mesta.

Usredsređeni smo na javnu upravu kao zaštitnika prava građana i osnove za pravilno funkcionisanje države koja svojim građanima i preduzećima pruža neophodne usluge. Uloga nezavisnih regulatornih tela je u ovom procesu od ključnog značaja.

Nameravamo da pri postavljanju ovih temelja naporno radimo sa Srbijom. Napredak će obezbediti uspostavljanje osnove zahvaljujući kojoj se mogu voditi uspešni pregovori o poglavljima i zahvaljujući kojoj će Srbija biti u poziciji da preuzme obaveze i ostvari prava članstva u EU.

Srbija mora da ostvari napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, kako u ranoj fazi tako i tokom čitavog pristupnog procesa. Tempo normalizacije odnosa će odrediti tempo čitavog procesa pristupanja.

Pridruživanje EU je društveni projekat koji u krajnjoj liniji pripada građanima. Važno je da zainteresovane strane, civilno društvo, studenti i akademska zajednica znaju da je proces u njihovim rukama te da se reforme koje se odvijaju u ovom procesu tiču upravo njih.

Napredak u vladavini prava ne sm biti ugrožen

Poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa, osnovnih prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, zahtevaju korenite reforme. Srbija je započela proces reforme pravosuđa i ima snažan politički zamah u borbi protiv korupcije, ali ti procesi još uvek nisu završeni. Pred nama je još posla.

Srpske vlasti, u okviru akcionih planova za poglavlja 23 i 24, trenutno rade na rešavanju ovih ključnih pitanja.

Akcioni planovi su važni iz dva razloga:

1) oni će otvoriti put za sprovođenje zdravih i dubinskih reformi koje su usmerene na postizanje konkretnih rezultata. Građani Srbije moraju imati poverenja u efikasnost i nezavisnost pravosuđa.

2) Osim toga, akcioni planovi su važno političko oruđe koje će Srbiji dati viziju za razvoj savremenijeg društva zasnovanog na osnovnim vrednostima. Kao primer ću navesti slobodu medija i nezavisna regulatorna tela kojima se bavi poglavlje 23. Komesar Han stalno ističe da je sloboda medija osnovno pravo o kom neće biti kompromisa te da će biti ključni uslov za napredak zemalja kandidata, konkretno Srbije, na evropskom putu. Isto važi i za poštovanje uloge i nezavisnosti tela poput ombudsmana. Nadzor nad primenom akcionih planova za poglavlja 23 i 24 će omogućiti državama članicama da vide da Srbija ne odstupa od uspostavljanja ovih osnovnih vrednosti EU, što će biti ključno i za sam tempo pregovora.

Nadam se da će kredibilni, sveobuhvatni i održivi akcioni planovi povećati mogućnost otvaranja poglavlja 23 i 24 do kraja godine.

Kontinuirana posvećenost ekonomskim i strukturnim reformama je ključna

Kao što sam pomenuo na početku, oživljavanje privrede i otvaranje radnih mesta je u vrhu naših prioriteta. Učestvujemo u dijalogu sa Srbijom o ekonomskoj politici i sveobuhvatnoj reformi javne uprave; restrukturiranju i privatizaciji preduzeća u državnom vlasništvu; rasterećivanju procedura za dobijanje građevinskih dozvola i onih za tržište rada; restrukturiranju loših kredita u bankarskom sektoru. Usvajanjem novih zakona o radu, privatizaciji i stečaju, kao i zakona o građevinskim dozvolama, Srbija je pokazala posvećenost i počela da ostvaruje rezultate na ovim poljima. Istovremeno, aranžman koji je u februaru postignut sa MMF-om povećava angažman Srbije u sprovođenju strukturnih reformi.

Zbog čega podržavamo ekonomske i strukturne reforme u Srbiji? Zato što su naši zajednički ciljevi jasno definisani: podsticanje rasta i otvaranje radnih mesta; unapređenje konkurentnosti i priprema za globalne izazove koji su pred nama, bilo da se oni tiču digitalne ere, trke u inovacijama i veštinama, nestašice prirodnih resursa, bezbednosti hrane, energetskih troškova, efekata klimatskih promena ili starenja stanovništva.

Znamo koje će koristi članstvo u EU doneti građanima Srbije: slobodu da putuju, žive, rade, penzionišu se ili da se obrazuju bilo gde u EU. Članstvo u EU će vašim preduzećima olakšati poslovanje širom najvećeg svetskog tržišta. Članstvo u EU znači da će potrošači uživati bolju zaštitu, da će putna infrastruktura biti unapređena, te da će kvalitet vazduha i vode biti podignut na viši nivo. Povećana konkurentnost će rezultirati većom raznovrsnošću proizvoda na srpskom tržištu što može dovesti do smanjenja cena. Uistinu, građani svih država koje su pristupile EU svedoče povećanju životnog standarda, životnog veka, kao i poboljšanju širokog spektra socijalnih i zdravstvenih pokazatelja. Srbija će u okviru EU, kao deo evropske porodice, sačuvati svoje kulturne specifičnosti. Broj turista na Petrovaradinu i u Novom Sadu, koji će se diviti vašem istorijskom i kulturnom nasleđu i uživati u veseloj atmosferi vašeg grada, biće povećan.

Muzički festival EXIT će privlačiti još više mladih iz cele Evrope. Studenti i profesori iz Srbije će imati više mogućnosti za učešće u programima razmene poput Erazmus+. U 2014. je u programu Erazmus učestvovalo preko 200 studenata iz Srbije. Kada su u pitanju studenti na postdiplomskim studijama, u proteklih 10 godina je u sličnim programima učestvovalo njih skoro 1500. Nadam se da će ovaj broj u budućnosti biti još veći.

Čvrsto sam uveren da je sve ovo vredno truda i da se može postići zajedničkim snagama!

Komisija je posvećena pružanju podrške Srbiji

Naša posvećenost evropskom putu Srbije se ogleda i u značajnoj finansijskoj pomoći EU koja iznosi oko 200 miliona evra bespovratne pomoći, a koja će u periodu od 2014. do 2020. dostići 1,5 milijardi evra.

Pomoć se ogleda i u činjenici da je EU odmah reagovala i pokazala solidarnost kada su Srbiju pogodile poplave u maju 2014. EU je najveći donator čija je pomoć usmerena na oporavak nakon poplava iznosom od oko 170 miliona evra bespovratne pomoći. Preduzimanje delotvornih preventivnih mera koje će sprečiti pojavu sličnih poplava u budućnosti, sada su naš najveći prioritet.

EU je daleko najveći partner Srbije u pogledu trgovine, investicija, pomoći i davanja povoljnih kredita. Uzmimo na primer bespovratnu pomoć. EU je od 2000. godine Srbiji obezbedila bespovratnu pomoć u iznosu od 2,9 milijardi evra, pri čemu nije uračunata bilateralna pomoć država članica. Srbija je sa 200 miliona evra godišnje jedan od najvećih korisnika sredstava EU na svetu, a svakako je najveći korisnik fondova na Zapadnom Balkanu. EU je u Srbiji investirala u transportnu infrastrukturu, zdravstvo, kvalitet vazduha i vode, upravljanje čvrstim otpadom i unapređenje javnih usluga.

Osim toga, EU je obezbedila bezmalo 5,8 milijardi evra u povoljnim kreditima.

Osim što je učestvovala u izgradnji prelepe nove zgrade fakulteta koju smo upravo otvorili, EU i Evropska investiciona banka su dale doprinos u još dva projekta u okviru ovog Univerziteta – u pitanju su zgrade Rektorata i Naučno-tehnološkog parka. Doprinos je dat i u pogledu unapređenja infrastrukture istraživanja i razvoja.

Bespovratnom pomoći u iznosu od 30 miliona evra, EU je podržala Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i 27 fakulteta na pet državnih univerziteta. Ovo je obuhvatilo renoviranje laboratorija, istraživačkih i studentskih kabineta i komunalnih prostorija na fakultetima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Kraljevu, Novom Pazaru, Boru, Vrnjačkoj Banji, Čačku i Leskovcu.

Vidite, mi zajedničkim radom razvijamo ljudski potencijal Srbije, višestruke talente i kreativnost srpskog naroda i ja ne sumnjam da će od vaših talenata koristi imati i Srbija i Evropa!

Proces proširenja je i dalje od presudnog značaja za očuvanje reformskog zamaha. Strateški izbor o budućnosti Srbije nam je svima jasan.

Za Srbiju ovo znači veće blagostanje i stabilnost u regionu.

Za EU, pregovori o pridruživanju imaju isti prioritet kao i ranije: nastavljaju se u istom duhu i sa jednakom posvećenošću. EU će nastaviti da aktivno podržava Srbiju u pripremama za pristupanje.

Hvala vam na pažnji.