Na današnjem, nimalo jednostavnom sastanku, fokusirali smo se na izbegličku krizu. Ovo je trenutak kada stvari treba nazvati pravim imenom: ovo je u manjoj meri priliv migranata dok se prevashodnno radi o prilivu izbeglica što nas stavlja u drugačiju poziciju gledano sa aspekta naših moralnih i zakonskih obaveza. Pred nama su slike ljudi koji se sa evropskim zastavama kreću od Budimpešte ka Beču.

Dozvolite mi da prvo kažem da sam razgovarala kancelarom Fajmanom kako bih mu zahvalila na svemu što je učinio u pogledu organizacije granice i izrazila mu podršku i solidarnost. Svakim danom postaje sve jasnije da ovo nije nešto što pogađa određene države članice već sve nas zajedno. Pre nekoliko meseci, ovo je bilo pitanje koje se ticalo samo Italije, Malte, Španije ili Grčke; sada se ovaj problem tiče, ako govorimo o državama članicama, Mađarske, Grčke, Austrije i Nemačke. Vremenom ovo može postati problem i drugih članica. Nadam se da smo konačno svi shvatili da ti ljudi dolaze u Evropu kao takvu, a ne u ovu ili onu državu članicu EU. Nažalost, trebalo nam je nekoliko meseci da ovo shvatimo, ali možda smo konačno to osvestili.

Dopustite da istaknem kako verujem da je o ovom problemu veoma važno razgovarati sa zemljama kandidatima koje se, uzgred budi rečeno, nalaze na tranzitnom pravcu Zapadnog Balkana, jer kao što sam rekla ovo nije problem samo članica Evropske unije, ovo je problem Evrope u celini. Ovo je regionalna, a ne evropska kriza. Ona čak ima i globalne razmere, zato o njoj raspravljamo svakog dana sa UN-om i njihovim agencijama, na prvom mestu sa UNHCR-om.
U razgovoru sa zemljama kandidatima – koje sa nama dele problem kad je u pitanju izbeglička kriza – podsetili smo se da moramo dodatno da osnažimo saradnju i da krivca za celu situaciju ne tražimo među Evropljanima – niti među državama članicama, niti među zemljama kandidatima ili institucijama. Ja ovo ne nazivam hitnim slučajem jer on to nije: ovo je nužnost koja se mora rešiti ali koja, međutim, ne počinje danas i ne završava se sutra. Ona je trajna i što pre to prihvatimo, na političkom i psihološkom nivou, pre ćemo ponuditi delotvorno rešenje i efikasno upravljati situacijom.

Prošlo je vreme traženja krivaca. Sada je vreme da donosimo odluke, vreme da te odluke sprovedemo u delo, a da sve to učinimo ujedinjeni kao Evropljani. Samo tako ćemo moći da se suočimo sa ovim pitanjem, ovom nužnošću, ovim dramatičnim događajima i ostanemo verni evropskim vrednostima – poštovanju ljudskih prava i solidarnosti.

Sa zemljama kandidatima je bilo važno razgovarati iz dva razloga: kada je u pitanju Balkan, ti razlozi su istorijski, a kada je u pitanju Turska, ovi razlozi su geografski – svi oni vrlo dobro znaju o čemu pričamo. Smatram da se u ovim dramatičnim danima i nedeljama moramo prisetiti istorije našeg kontinenta. Znamo šta su rat i konflikti kao i situacije u kojima morate da bežite iz svoje zemlje. Citiraću Žana Aselborna, ministra spoljnih poslova Luksemburga, koji kaže da govorimo o prilivu ljudi koji su, mada se to može promeniti, uglavnom iz Sirije, Afganistana, Eritreje i Iraka. Stoga ne pričamo o ekonomskim migracijama. Pričamo o izbeglicama prema kojima imamo moralnu i zakonsku obavezu.

Složili smo se da treba osnažiti saradnju, ne samo u okviru Evropske unije, već i saradnju sa zemljama kandidatima, i to na pet različitih nivoa sa veoma jasno definisanim merama. Neke od njih se već realizuju, neke će biti bliže definisane narednih dana. Ovo se konkretno odnosi na paket mera koji će Komisija usvojiti naredne nedelje, sa odlukama koje će ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa doneti u roku od sedam dana.

Naredni koraci ministara spoljnih poslova: održaćemo sastanak Saveta za spoljne poslove koji je planiran za oktobar. Naravno, u svakom trenutku smo spremni i za održavanje hitnih sastanka. Mi smo, odnosno ja sam predložila da se na početku ove akutne krize u martu, zajednički sastanak održi upravo ovde u Luksemburgu.

Sada vodimo razgovore i donosimo odluke u svojstvu ministara spoljnih poslova. Verovatno je i da ćemo se ponovo sastati i sa ministrima unutrašnjih poslova. Važno je imati u vidu činjenicu da spoljni aspekt mera koje usvajamo čini nalaženje pravih rešenja za izbegličku krizu mogućim, ali odluke koje se donose na unutrašnjem nivou, unutrašnje politike koje Evropska unija sprovodi ili ne, jačaju, odnosno slabe, naš kredibilitet u spoljnom delovanju. Zato su ova dva aspekta povezana na više različitih nivoa.

Zato je dogovoreno jačanje saradnje na pet različitih nivoa.

Pre svega, treba naći načine za što bolju zaštitu onih kojima je zaštita najpotrebnija: tražiocima azila dati pravo na status izbeglice.

Drugo, upravljanje granicama u skladu sa našim vrednostima, pre svega u skladu sa poštovanjem ljudskih prava.

Treće, borba protiv mreža krijumčara i trgovaca ljudima. Dobro znate da na ovome mnogo radimo. Kada je u pitanju Sredozemlje, pokrenute su operacije za borbu protiv trgovaca i krijumačara ljudi na moru. Ono što sam rekla ministrima odbrane prekjuče, danas sam ponovila ministrima spoljnih poslova: moj predlog da se započne druga faza operacije. Naišla sam na široki konsenzus o neophodnosti ove pomorske operacije. Očigledno da moramo da naše aktivnosti usmerene protiv trgovaca ljudima na kopnu podignemo na viši nivo, naročito kada govorimo o tranzitnom pravcu preko Zapadnog Balkana.

Četvrto, treba jačati partnerstvo sa trećim zemljama, prvenstveno sa zemljama porekla i tranzita. To znači da radimo na postizanju sporazuma o povratku i readmisiji, ali ne samo na ovome. Dobro znamo da je našim partnerima, naročito onima u Africi i na Bliskom Istoku, od značaja rad na ekonomskom razvoju, prilikama za rast i nova radna mesta, naročito za mlade ljude. Moj rad na ovom planu je započet sastankom sa ministrima spoljnih poslova zemalja Sahela, a uskoro planiram i posetu Nigeru kako bih rad na ovome nastavila. Kao što znate, Niger je jedan od glavnih tranzitnih pravaca koji vode do Sredozemlja. Zato sam ministrima predložila uspostavljanje poverilačkog fonda za Afriku.

Peta tačka, koja je možda najvažnija iako se tiče dugoročnog plana, jeste zajednički rad na onome što nazivamo glavnim uzrocima. U tom smislu postoje dva cilja. Jedan je Libija, kada govorimo o južnom koridoru i zato smo ponovo izrazili aktivnu podršku poslednjim stadijumima, možda čak krajnjem stadijumu, pregovora pod okriljem UN o uspostavljanju vlade nacionalnog jedinstva u Libiji. Naglasiću još jednom: Evropska unija, njene države članice, čitava međunarodna zajednica, čini mi se, mada je pametno govoriti samo u svoje ime, spremne su da daju podršku novoj vladi nacionalnog jedinstva u Libiji, kako bi se prevazišli ozbiljni izazovi sa kojima je zemlja suočena.

Drugi cilj je Sirija: upravo zbog ovoga su druga pitanja na današnjem dnevnom redu jednako važna kao ovo. Kada govorimo o poštovanju iranskog sporazuma, ili o bliskoistočnom mirovnom procesu, kada pričamo o aktivnostima na srednjem i dugoročnom planu, to ne možemo posmatrati odvojeno od ozbiljnog pitanja izbegličke krize. Sa ovom velikom krizom smo suočeni upravo zbog toga što je došlo do porasta broja konflikata oko nas. Konkretno, kada pričamo o konfliktu u Siriji, moramo da intenziviramo rad na ovome i spremni smo da kao Unija nađemo političko rešenje konflikta. Nadajmo se da će nuklearni sporazum sa Iranom postignut u julu otvoriti put drugačijem regionalnom okviru koji će olakšati nalaženje rešenja za konflikt u Siriji.

Dopustite da nekoliko reči posvetim dvema tačkama dnevnog reda. Prva se tiče Bliskog Istoka, čime se ne udaljavamo od problema migracija jer su se među migrantima pojavili i Palestinci, a svi smo svesni velikog problema izbeglica iz Palestine u regionu.

Sa ministrima je juče vođena diskusija o narednim koracima na Bliskom Istoku. Juče sam vam prenela da sa partnerima iz četvorke za Bliski Istok, prvenstveno sa UN-om i SAD-om radimo na rešavanju problema. Sa Džonom Kerijem, i sa ruskom stranom, sam razgovarala o pripremama novih aktivnosti četvorke. Rukovodstvo i ministri spoljnih poslova četvorke će održati sastanak sa ministrima spoljnih poslova Egipta, Jordana, Saudijske Arabije i generalnim sekretarom Lige arapskih država. Sa Ban Ki Munom će biti održan sastanak četvorke na marginama Generalne skupštine UN krajem septembra. Na sastanak su pozvani i ministri spoljnih poslova Egipta, Jordana, Saudijske Arabije i generalni sekretar Lige arapskih država. Ovo je važno zbog izgradnje partnerstva u regionu, u Sredozemlju i na Bliskom Istoku. Jedan od načina da doprinesemo boljem razumevanju i saradnji između Evrope i arapskog sveta, Bliskog Istoka u celini, jeste da nakon godinu dana zastoja osiguramo ponovno pokretanje bliskoistočnog mirovnog procesa.

Ovo nije stvar pravde, neophodnosti mira, stabilnosti i bezbednosti. Konflikt na Bliskom Istoku, između Izraela i Palestine, traje decenijama. Od nedavno postoji još jedan element koji treba uzeti u obzir, a to je prisustvo Daeša u regionu. Ovo je element koji ne smemo zanemariti. Rešavanje pitanja bliskoistočnog mirovnog procesa jeste pitanje od zajedničkog interesa, iako možda nije u samom vrhu agende ili trenutno ne dobija mnogo medijske pažnje. Ja sam uverena da u narednim nedeljama možemo isplanirati korake koji će dovesti do ponovnog pokretanja procesa.

Poslednje ali ne i najmanje važno: juče smo razgovarali o našim odnosima sa Rusijom. Kada su u pitanju problemi migracija i izbeglica, bliskoistočni mirovni proces ili iranski sporazum, naši odnosi sa Rusijom su konstruktivni. Uprkos tome ne smemo zaboraviti da naši susedi na istoku imaju loše odnose sa Rusijom.

Prvo, još jednom smo potvrdili snažnu posvećenost primeni sporazuma iz Minska. Doprinos EU ovom procesu je bio vidljiv u posredovanju trilateralnim razgovorima, naročito razgovorima koji su za predmet imali energetiku i gas te primenu sporazuma o slobodnoj trgovini. Razgovarali smo i našim odnosima sa istočnim partnerima, a poseban akcenat je stavljen na ohrabrujući razvoj događaja u Belorusiji: mislim konkretno na oslobađanje zatvorenika 22. avgusta. Uzevši u obzir razvoj događaja u Gruziji, Moldaviji, Azerbejdžanu i Jermeniji, na samitu u Rigi se došlo do zaključka da treba jačati odnose sa ovim državama.

Uprkos velikim problemima na jugu i jugoistoku, izbegličkom krizom i mnogobrojnim konfliktima, ne smemo zaboraviti da našim partnerima na istoku treba podrška. Zato iz dana u dan nastavljamo tesnu saradnju sa njima.

Hvala.