Pročitajte priču o piscu koji je odlučio da zauvek napusti Srbiju i nastani se u Beču. Ono što je bila njegova dilema pre odlaska jeste to što je medij u kom se izražava – jezik, a on, osim srpskog, ne govori nijedan strani jezik. Postavlja se pitanje: da li će ostati pisac sad kada je otišao iz Srbije?

Nikada nisam bio u Berlinu. Zbog strogih uslova koje je postavio organizator druženja između nemačkih i srpskih pisaca, a na koje sam onomad bio pozvan, iz Nemačke neću poneti dragocene uspomene sa putovanja. Zato je moj vrsni prijatelj i bolji pisac od mene u Berlinu prikupljao građu za novi roman. Ne znajući da je u Nemačkoj, pozvao sam ga da mu predložim da umesto mene otputuje na kongres pisaca u Norvešku na kom, takođe, nisam mogao da učestvujem zbog toga što sam, poput Rolana Barta, duduk za strane jezike. Jedan od razloga što se nisam ozbiljnije bacio na izučavanje svetskih jezika bio je taj što sam vremenom u potpunosti prestao da verujem da ću ikada imati prilike da odavde odem zauvek. Jer, kako je to pametno uočio moj prijatelj: „Odavde uglavnom putuju samo oni koji odlaze zauvek.“

Držim da u potpunosti nisu bili srećni ni oni koji su otišli ni oni koji su, poput mene, ovde ostali. Ali kako bih ja o tome mogao da znam bilo šta?  Ja sam od onih nesretnika kojima je prva destinacija u Evropskoj uniji bila Segedin. U tu lepu mađarsku varoš išlo se prevashodno po ćureće batake, rolne toalet-papira, gume za bicikle, krompir, gaće i koješta drugo, a ne u razgledanje grada, tvrđave ili katedrale. Segedin je vikendom postajao atribut božanskogZapada koji smo sebi mogli da priuštimo, švercujući ga u plastičnim kesama ispod sedišta u „wartburgu“. Sećam se da je pre pada Berlinskog zida stvar stajala obrnuto, ali to me ne čini ništa pametnijim ni srećnijim. Istorija se ne jede.

Ipak, posle mnogo neprospavanih noći i teških premišljanja, rešio sam konačno da odem zauvek. U Beč, sa Istokom za leđima, doputovao sam vozom. Kada sam ugledao Westbahnhof, otkrila mi se drugačija stvarnost od one u kojoj sam doskora živeo. U Mariahilfer Straße, u restoranu koji se naslanja na hotel u kom sam odseo, jedem kroasane i pijem melanž.