Medicinski otpad u Srbiji: EU donirala 13,5 miliona evra za sistem odlaganja medicinskog otpada

0

Godišnje se u zdravstvenim ustanovama u Srbiji nakupi oko 5000 tona otpada, od čega petinu čini opasni medicinski otpad. Uvođenje sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom veoma je važno za unapređenje zdravlja stanovništva i kvaliteta zdravstvene zaštite.

Igle, špricevi, zavoji, gaze, tupferi umrljani krvlju, skalpeli – godinama unazad u Srbiji bacani su zajedno sa ostalim otpadom, mešali se sa komunalnim otpadom i odlagali na gradske deponije. Sve do 2008. u Srbiji nije postojao nikakav sistem upravljanja infektivnim medicinskim otpadom. Zdravstvene ustanove same su se brinule za medicinski otpad zastarelom opremom, bez postojanja jasnih procedura za odlaganje i tretman otpada. Pojedine ustanove spaljivale su optad u sopstvenim pećima, najčešće na temperaturama neodgovarajućim za njegovo bezbedno uništavanje. U malom broju ustanova obavljala se sterilizacija otpada. Neodgovarajući tretman medicinskog otpada mogao je da ugrozi zdravlje ljudi i da dovede do širenja infektivnih bolesti.

Medicinski otpad predstavlja ozbiljan zdravstveni i higijenski rizik za zdravstvene radnike, pacijente kao i zaposlene koji se bave njegovim skupljanjem. Procenjuje se da se godišnje u zdravstvenim ustanovama u Srbiji stvori oko 5000 tona infektivnog otpada. Samo u beogradskim domovima zdravlja, tokom 100 intervencija u ambulanti ostane 1 kg infektivnog medicinskog otpada. Uvođenje sistema upravljanja ovim otpadom od velikog je značaja za unapređenje zdravlja stanovništva, kvalitet zdravstvene zaštite kao i za zaštitu životne sredine. Srbija je morala da promeni način upravljanja medicinskim otpadom kako bi primenila evropska iskustva i praksu iz ove oblasti. Zbrinjavanje medicinskog otpada na ovakav način bio je deo aktivnosti više ministarstava na usklađivanju propisa Srbije sa Evropskim direktivama za otpad i pravilima dobre prakse Evropske unije (EU).

Donacija Evropske unije

Vlada Srbije usvojila je 2003. Nacionalnu strategiju za upravljanje otpadom, ali se upravljanje ovim otpadom odlagalo još nekoliko godina. EU (u okviru CARDS programa) pomogla je Srbiji da započne uspostavljanje modernog sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom. Od 2007. do 2013, EU je kroz dva projekta obezbedila donaciju (ukupne vrednosti od 13,5 miliona evra) i podržala uvođenje savremenog sistema upravljanja medicinskim otpadom. “Projekti koje je finansirala Evropska unija od izuzetnog su značaja za rešavanje problema medicinskog otpada u Srbiji. Dok nismo dobili pomoć EU, sav otpad se odlagao sa komunalnim otpadom na deponijama što je bilo veoma loše i za životnu sredinu“, ocenio je Berislav Vekić pomoćnik ministra zdravlja.

Kao rezultat prvog projekta „Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom” izrađen je Nacionalni vodič dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom i usvojen Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom. Projekat je omogućio razvoj sistema za razdvajanje, sakupljanje, obeležavanje, skladištenje, tretman i odlaganje medicinskog otpada. Pomoć EU nastavljena je kroz drugu fazu projekta “Tehnička podrška za tretman medicinskog otpada u Srbiji” (uloženo je šest miliona evra) koji je počeo 2010. Novom donacijom EU je obezbedila unapređenje postojećeg sistema upravljanja otpadom u skadu sa EU standardima. „Podrška Evropske unije u oblasti upravljanja medicinskim otpadom u Srbiji bila je od ključnog značaja za uspostavljanje modernog sistema rada u ovoj oblasti u zdravstvenim i veterinarskim ustanovama u Srbiji“, kaže Verica Jovanović, nacionalni koordinator ovih projekata.

Zahvaljujući toj pomoći, izmenjen je nastavni program za srednje medicinske škole i sačinjen program obuke za zdravstvene radnike. Kroz projekat je finansirana i nabavka opreme za tretman i transport infektivnog otpada, a finansira se i prikupljanje, izvoz i uništavanje farmaceutskog otpada koji se više od 40 godina sakuplja po zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Tretman otpada prema evropskim standardima

Među zdravstvenim ustanovama koje su dobile donaciju je i Dom zdravlja (DZ) Niš. Iako su bolnice najveći proizvodači medicinskog otpada, ovaj DZ mesečno proizvede više od dve tone infektivnog medicinskog otpada koji se prevozi i tretira u objektu za tretman otpada u obližnjem selu Trupale, nadomak grada. U toj ustanovi leči se više od 200.000 stanovnika.

Tokom 2011. u niškom DZ zbrinjavao se i infektivni medicinski otpad iz sedam zdravstvenih ustanova Nišavskog okruga kao i iz više desetina zdravstvenih objekata privatne prakse.

Zahvaljujući pomoći Evropske unije, u proteklih pet godina Dom zdravlja Niš, ali i zdravstveni sistem Srbije u celini, od stanja u kome nije bilo sistema upravljanja medicinskim otpadom, a odbačeni medicinski otpad činio pretnju zdravlju ljudi i ugrožavanju životne sredine, kako zdravstvenih radnika tako i korisnika zdravstvenih usluga, dostigao je zavidan stepen uređenosti u ovoj oblasti”, rekao je Miroslav Rakočević, rukovodilac jedinice za tretman medicinskog otpada u DZ Niš.

 

“Dom zdravlja Niš je ustanova na koju se, u smislu upravljanja medicinskim otpadom, oslanja veći broj drugih objekata koji pružaju zdravstvene usluge, kako radi prevoza i tretmana njihovog infektivnog otpada, tako i zbog konsaltinga, obuke, prenosa znanja i drugih vidova podrške“, dodao je on.

Od 2010. do 2012. u niškom DZ prevezeno je i tretirano oko 66 tona infektivnog medicinskog otpada sa teritorije više opština. „Stanovništvo na ovoj teritoriji danas je bezbednije, a životna sredina manje zagađena ovim opasnim otpadom“, dodaje Rakočević. Za DZ Niš i ostale zdravstvene ustanove, obezbeđena je i obuka za zaposlene uključene u sistem upravljanja otpadom.

Zdravstveni centar (ZC) Zaječar takođe je dobio donaciju EU za unapređenje tretmana medicinskog otpada. Godišnje se u Centru preradi između 22 i 25 tona medicinskog otpada što je u proseku 68 kg dnevno. Stanislav Tadić, direktor ZC ističe da je „zahvaljujući EU stvoren sistem koji predstavlja veliki iskorak srpske medicine ka bezbednijem i zdravijem društvu, ka uređenijem i kvalitetnijem zdravstvu u Srbiji”.

Tretman infektivnog medicinskog otpada u ZC Zaječar počeo je u maju 2008. Novim načinom tretmana otpada ZC je podigao nivo zdravstvenih usluga, a posebno je povećana bezbednost pacijenata.

Danas je bezbednost pacijeneta i zaposlenih u ovoj ustanovi daleko veća. Veliki doprinos dat je unapređenju zaštite životne sredine sprečavanjem infekcija do kojih je moglo da dođe usled ranije loše prakse odlaganja netretiranog otpada na gradsku deponiju”, zaključuje Dušan Simović, tehničar medicinskog otpada u ZC Zaječar.

Od 2000–2013. Evropska unija donirala je više od 146 miliona evra zdravstvenom sistemu Srbije kroz različite projekte.

Podeli

Comments are closed.