„Komšija bliži nego košulja“, kaže naš narod. Kada živite u pograničnim oblastima, dobrosusedski odnosi i prekogranična saradnja su ključni za bolje uslove života. Zato su projekti prekogranične saradnje koji poboljšavaju kvalitet života u ovim krajevima dragoceni.
Poznato je da je Evropska unija najveći donator bespovratnih sredstava Republici Srbiji, i ta suma se do sada broji milijardima evra. Među brojnim projektima i programima ostvarenim u protekle dve decenije, nalaze se i prekogranični projekti sa komšijskim državama – bile one članice EU (poput Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske) ili ne (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija).
Do 2016. godine, kroz programe prekogranične saradnje u Srbiji podneto je više od 5.500 predloga projekata, finansirano preko 1000 projekata koje je sprovodilo oko 700 organizacija iz Srbije, a ugovoreno više od 220 miliona evra.
Kroz realizovane projekte opremane su bolnice, škole, vrtići, deca iz pograničnih delova Srbije i susednih zemalja takmičila su se u sportu, renovirane su crkve, sarađivale su službe za zajedničko reagovanje u vanrednim situacijama i u borbi protiv trgovine narkoticima, građeni su granični prelazi, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, biciklističke staze, organizovani su koncerti, biciklističke trke, regate, ugrožene grupe su dobile novi podsticaj i veru u bolje sutra. Time se ostvaruje cilj prekogranične i transnacionalne saradnje – stvaranje uslova za kvalitetniji život građana širom Evrope.
Takođe je važno znati da su pred građanima Srbije nove prilike, imajući u vidu da predstoji novi ciklus prekogranične saradnje, planiran za period od 2021. do 2027.
Cilj prekogranične saradnje jeste promovisanje dobrosusedskih odnosa i društveno-ekonomskog razvoja te podsticanja evropskih integracija.
SEVERNA MAKEDONIJA
U okviru instrument podrške državama koje se nalaze u procesu pridruživanja i pristupanja EU – Instrument za pretpristupnu pomoć II (IPA II) za period 2014-2020 opredeljeno je ukupno 11,7 milijardi evra, od čega okvirno 1,5 milijardi evra za Republiku Srbiju.
U saradnji sa Severnom Makedonijom još uvek nije istrošen sav novac iz ciklusa IPA II, tako da je poslednji poziv u raspisan nedavno raspisan i trenutno je aktivan.
Predlozi projekata za drugi ciklus Programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, koji predviđa skoro 1,9 miliona evra za promociju zapošljavanja, mobilnosti radne snage i socijalne i kulturne inkluzije, kao i za podsticanje razvoja turizma, kulturne i prirodne baštine dve zemlje, mogu se podneti do 8. juna, objavljeno je nedavno na sajtu Ministarstva za evropske integracije.
Za period 2021/27 predviđen je indikativni iznos od 8,4 miliona evra!
„Prioriteti koji su zajednički predloženi za finansiranje u okviru nove perspektive jesu zapošljavanje, mobilnost radne snage, socijalna i kulturna inkluzija u pograničnom području, kao i podsticanje razvoja turizma i očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa“, izjavio je nedavno Pomoćnik ministra za evropske integracije Mihajilo Dašić.
Takođe je izrazio uverenje da svi oni koji su sprovodili neki projekat finansiran od strane EU, od poljoprivrednika, pa do studenta, privrednika i naučnika, znaju da bi napredak izostao ili išao znatno sporije u odsustvu partnerstva i saradnje sa EU.
Što se tiče prekograničnih projekata sa ovom državom, mogu učestvovati neprofitne organizacije iz određenih oblasti; što se tiče Srbije, to su Jablanički i Pčinjski okrug, a Severne Makedonije Severo-istočna i Skopska oblast.
CRNA GORA
Prekogranična saradnja Srbije i Crne Gore otpočela je 2007. godine, a danas se sprovodi druga generacija programa kroz finansijsku perspektivu 2014 – 2020.
Za to vreme, kako je naveo Dašić, finansirano je ukupno 52 projekta ukupne vrednosti u iznosu od nešto manje od 10 miliona evra i to u oblastima zaštite životne sredine, poljoprivrede, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture, preduzetništva.
I ovde postojijoš moućnosti za podnošenje projekata u okviru IPA II:
Rok za podnošenje projekata za treći poziv za prekograničnu saradnju Srbije i Crne Gore jeste 1. jun, a osnovni prioriteti poziva su unapređenje zapošljivosti radne snage i povećanje mogućnosti zapošljavanja, unapređenje upravljanja otpadom i tretmana otpadnih voda i unapređenje kapaciteta za korišćenje turističkih potencijala programskog područja.
Za ovaj poziv EU je opredelila 3,4 miliona evra bespovratnih sredstava.
Podsećajući da je EU dugi niz godina najveći donator Srbiji, Dašić je kazao da pored iznosa fondova koji su uloženi u veliki broj projekata koji imaju za cilj da doprinesu opštem ekonomskom napretku naše zemlje, ta sredstva u značajnoj meri pomažu institucijama Srbije u sprovođenju reformi i usvajanju pravnih tekovina na putu naše zemlje ka članstvu.
„U programima prekogranične saradnje na najbolji način se promovišu vrednosti koje delimo sa našim evropskim partnerima, zadržavajući posebnosti i radeći na onome što je zajedničko“, naveo je Dašić.
BOSNA I HERCEGOVINA
Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina jedan je od programa prekogranične i transnacionalne saradnje, koji se u našoj zemlji sprovode sa susednim zemljama, a koordinira ih Ministarstvo za evropske integracije.
Treći poziv za preko graničnu saradnju sa BiH otvoren je 9. marta ove godine, a rok za podnošenje projekata je 7. jun. Sredstva opredeljena za ovaj poziv iznose više od 3,2 miliona evra, a osnovni prioriteti poziva su: podsticanje socijalne i ekonomske inkluzije i povećanje doprinosa turizma društveno-ekonomskom razvoju programskog područja.
Program analizira društveno-ekonomsku situaciju pograničnog područja, te postavlja zajedničke strategije za rešavanje identifikovanih problema kroz određivanje zajedničkih razvojnih tematskih prioriteta. Program je baziran na detaljnoj analizi izazova i specifičnosti programskog područja.
EU je ovu vrstu saradnje Srbije i BiH izdvojila 14 miliona evra, samo za period pd 2014. do 2020.
BUGARSKA
Tokom istog perioda za saradnju Srbije i Bugarske EU je opredelila skoro 29 miliona evra.
Do kraja 2019. finansirano je 68 projekata. Neki od njih su zajednički projekti razvoja dijagnostičkih centara za koštane bolesti kod školske dece u Srbiji i Bugarskoj, razvoj turizma i gastronomske ponude u prekograničnim područjima, uklanjanje ilegalnih deponija, obnavljanje ranohrišćanskih bazilika i srednjovekovnih tvrđava, zajedničke vatrogasne jedinice za zaštitu od požara, itd.
Ciklus za period 2021-2027. trenutno je u pripremi.
HRVATSKA
Ista je situacija i kada je u pitanju prekogranična saradnja Srbije i Hrvatske: u toku su konsultacije za projektni period 2021-2027.
Socijalna inkluzija, ekologija i unapređenje mobilnosti neke su od važnijih tema na koje će biti usmereni projekti ovog ciklusa.
U prethodnom ciklusu, EU je izdvojila preko 34 miliona evra za projekte ostvarene u pograničnoj oblasti Srbije i Hrvatske. Mahom su bili usmereni na poboljšanje kvaliteta socijalnih i zdravstvenih usluga u programskom području; životna sredina, prevencija rizika i proizvodnja energije; turizam i kulturno i prirodno nasleđe; konkurentnost i razvoj malih i srednjih preduzeća.
RUMUNIJA
Skoro 75 miliona evra usmerila je EU na zajedničke projekte Srbije i Rumunije.
Prioriteti Programa su: promovisanje zapošljavanja, mobilnosti radne snage i socijalnog i kulturnog uključivanja stanovništva u pograničnom regionu; zaštita životne sredine i upravljanje rizikom; održiva pokretljivost i atraktivnost za održivi turizam.
Jedan od uspešnih projekata ostvarenih u pograničnoj regiji ove dve države jeste „Unapređenje povezanosti Banata 2“. U pitanju je nastavak uspešno realizovanog prvog projekta „Unapređenja povezanosti Banata“ u okviru prethodnog programa “INTERREG IPA CBC Rumunija – Srbija”, kada je izrađena biciklistička staza Kikinda – Nakovo – Lunga.
To je posebno važno jer je loša infrastruktura velika je prepreka za transport robe i ljudi.
„Realizacija ovog projekta potvrđuje uspeh regionalne saradnje između Srbije i Rumunije, ali i značaj postojanja, negovanja i jačanja partnerskih odnosa svih učesnika u ovom projektu. Samo prijateljstvo između Opštine Žombolj i opštine Kikinda postoji još od 1982. kada je potpisan sporazum o bratimljenju i 1992. kada je potpisan sporazum o partnerstvu. Ova saradnja je produbljena započetim EU IPA projektima“, izjavila je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika Grada Kikinda.
MAĐARSKA
„Dobri susedi stvaraju zajedničku budućnost“, parola je ovog programa, koji mahom podržava projekte koji se bave ekološkim rizicima (npr. suša, poplava, tuča), drumskim prevozom i korišćenjem održivih načina prevoza (javni prevoz, bicikli, vodeni saobraćaj), prekograničnim turističkim destinacijama, saradnjom u kulturi i sportu, te povećanjem potencijala za zapošljavanje kroz mala i srednja preduzeća.
Ukupni doprinos EU programu Interreg-IPA CBC Srbija-Mađarska iznosi 65 miliona evra. Do kraja 2019. godine finansiran je 71 projekat.
Pročitajte još:
