Energetika utiče na sve sfere života – od ekonomije i mobilnosti, preko životne sredine i klime, do grejanja i energetske bezbednosti. Srbija i region su posvećeni energetskoj tranziciji, pri čemu se prirodni gas ističe kao ključni prelazni energent ka potpunoj dekarbonizaciji.
Šta treba što pre preduzeti, kako bi iz energetske krize izašli lokalno i globalno jači i kako bi što uspešnije sproveli energetsku tranziciju? O tome i o drugim temama iz sektora energetike se diskutovalo danas na Gasnom forumu Jugoistočne Evrope, održanom u beogradskom hotelu Falkensteiner.
Ovo je odlična prilika da razgovaramo o nekim važnim aspektima procesa pridruživanja Srbije. Tokom samita Berlinskog procesa u Tirani i pre samo dva dana tokom posete Srbiji, predsednica fon der Lajen ponudila je novi Plan rasta šest zemalja Zapadnog Balkana, otvarajući delove jedinstvenog tržišta EU u zamenu za duboke reforme, pre punopravnog članstva u bloku, rekao je na otvaranju foruma, Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije u Republici Srbiji, i dodao:
“Glavni cilj plana je doneti neke od koristi članstva u EU građanima Zapadnog Balkana već sada. Razvoj sektora energije, povećanje udela obnovljivih izvora, dekarbonizacija i energetska efikasnost su u fokusu ovog procesa.”
Žiofre je podsetio da je današnja tema u vezi sa važnim korakom u dekarbonizaciji sektora – prelaskom na izvor energije koji manje zagađuje – prirodni gas. Da bi se to desilo, razvoj gasnog sektora treba da ima presudan značaj. Baš zato je EU finansijski podržala izgradnju gasnog interkonektora Srbija – Bugarska sa 50 miliona evra, kao i pripremu novog gasnog interkonektora između Srbije i Severne Makedonije.
“U slučaju prekida snabdevanja ili vanrednih situacija, interkonektor može olakšati deljenje gasnih resursa između Srbije i Bugarske, doprinoseći obezbeđivanju stabilnog snabdevanja energijom. Međutim, gasni interkonektor ne može samostalno raditi bez učešća tržišnih učesnika. Pristup trećih strana gasnoj infrastrukturi jednako je važan. To bi omogućilo kompanijama pristup i korišćenje gasne infrastrukture, podstičući konkurenciju. Ova konkurencija može rezultirati konkurentnijim cenama za potrošače i podsticati inovacije i efikasnost u industriji”, naglasio je Žiofre.
Sa oko 65 odsto, Srbija je zemlja sa najvećim udelom potrošnje niskokaloričnog uglja lignita u proizvodnji energije, što značajno doprinosi zagađenju u urbanim centrima. Usled manjeg zagađenja i veće fleksibilnosti u pogledu proizvodnje električne energije, prirodni gas je dobro rešenje za tranziciono fosilno gorivo. Prelazak na prirodni gas bi manjim gradovima i opštinama u Srbiji, u kojima postoje sistemi za daljinsko grejanje, omogućio da izgrade manje, kombinovane sisteme grejanja i proizvodnju električne energije visoke efikasnosti.
Polovinom novembra biće završena izgradnja gasne interkonekcije Srbija – Bugarska, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, navodeći da će ovim gasovodom Srbija prvi put imati pristup različitim izvorima gasa. Sredinom novembra očekujemo da bude fizički završena izgradnja“, rekla je Đedović Handanović i dodala da će Srbija ovim projektom imati mogućnost da koristi gas iz Azerbejdžana i Grčke.
„U pregovorima smo sa azerbejdžanskom stranom i radimo na tome da potpišemo komercijalni ugovor do kraja novembra između JP Srbijagas i azerbejdžanskog snabdevača“, dodala je ona.
Novi gasni interkonektor povezaće postojeću srpsku mrežu u Nišu sa bugarskom mrežom u prestonici Sofiji u dužini od 109 kilometara na srpskoj strani. Sa prečnikom cevi od 700 mm i maksimalnim pritiskom od 55 bara, njegov kapacitet će omogućiti prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što je ekvivalentno 60 odsto ukupne godišnje potrošnje Srbije.
Redakcija portala Energija Balkana organizuje Gasni forum Jugoistočne Evrope 2023, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, a glavna tema foruma je uspešno poslovanje na putu ka “Net Zero” ekonomiji, s obzirom da gas ima ključnu ulogu u sprovođenju zelene energetske tranzicije.
Evropska unija je veći donator od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Sa paketom podrške energetici od 165 miliona evra, EU je u energetski sektor Srbije uložila više od milijardu evra u protekle dve decenije. Samo u 2022. podrška EU energetskom sektoru Srbije procenjena je na 100 miliona evra. Diversifikacija izvora energije, sigurnost snabdevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede, u skladu sa Pariskim sporazumom, glavni su ciljevi podrške EU. Podrška Evropske unije realizuje se u saradnji sa Vladom Srbije. EU će nastaviti da podržava Srbiju u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i stvaranju struktura koje će omogućiti dalja ulaganja u dekarbonizaciju energetskog sektora.
Više o ovoj temi:
