Srbija je i zvanično postala članica Zajedničke baze podataka o saobraćajnim nezgodama (CARE EU), u kojoj se nalaze svi podaci o saobraćajnim nesrećama na teritoriji Evropske unije.
Uključivanje Srbije u CARE važan je korak u usklađivanju sa propisima Evropske unije koji se tiču statistike saobraćajnih nezgoda, budući da je svest o bezbednosti na putevima kritično pitanje koje zahteva višeslojni pristup.
Tim povodom, Transportna zajednica je organizovala događaj, u Beogradu, na kojem je predstavljen ovaj uspeh Srbije. Prisutnima su se obratili Kler Depre, šefica Jedinice za bezbednost saobraćaja Evropske komisije, Matej Zakonjšek, direktor Transportne zajednice, Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Branko Stamatović, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja i Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije.
Ističući potrebu za kontinuiranim i zajedničkim radom, šefica Odeljenja za bezbednost saobraćaja u Direktoratu za mobilnost i saobraćaj Evropske komisije, Kler Depre, izjavila je da stopa pogibija na putevima u Srbiji ostaje visoka u poređenju sa evropskim prosekom i dodala da je Srbija jasno na pravom putu da značajno smanji ove brojke. „Zajedno sa Transportnom zajednicom, mi u sekretarijatu smo tu da vas podržimo“, istakla je.
Čestitajući učesnicima, direktor stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Matej Zakonjšek, istakao jeda ostvarivanje “vizije 0” – gde nema pogibija i ozbiljnih povreda na putevima, ostaje ključni zadatak svih relevantnih aktera.
U julu 2023, Srbija se kao posmatrač priključila CARE programu (Community Database on Accidents on the roads in Europe), odnosno bazi podataka o nezgodama na putevima Evropske unije. Ovaj uspeh je usledio nakon Studije izvodljivosti urađene zajedno sa Transportnom zajednicom uz podršku Evropske komisije koja je pokazala da Srbija ispunjava kriterijume navedene za uključivanje u ovaj program EU.
Zahvalivši se Transportnoj zajednici i drugim institucijama uključenim u ovaj poduhvat, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić je rekao da bez odgovarajućih podataka i analiza nije moguće planirati mere i donositi odluke u oblasti unapređenja bezbednosti saobraćaja.
„Želimo da budemo društvo u kome su učesnici u saobraćaju u fokusu, gde postoji apsolutna bezbednost na putu za svakog učesnika u saobraćaju. Naša je dužnost da obezbedimo tu sigurnost po svaku cenu“, istakao je on.
Kvalitetni i potpuni podaci su neophodni kako bismo pratili ispunjenje mera i ciljeva predviđenih Strategijom i Akcionim planom. Zbog nam je priključivanje CARE bazi velika potvrda našeg dosadašnjeg rada po pitanju prikupljanja podataka i analize bezbednosti saobraćaja u Srbiji, ali i motivacija da nastavimo sa kontinuiranim poboljšanjem stanja bezbednosti saobraćaja u Srbiji, izjavio je v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Branko Stamatović.
Srbija, kako jе rеkao, žеli da budе društvo u komе su učеsnici u saobraćaju u fokusu, gdе postoji apsolutna bеzbеdnost na putu za svakog učеsnika, a dužnost državе jе da sigurnost obеzbеdi po svaku cеnu.
Ovom prilikom, Republici Srbiji uručeno je priznanje za priključivanje Bazi podataka Evropske unije o saobraćajnim nezgodama.
Pročitajte još:
- Veća prava i bolja informisanost putnika
- Kako do bolje povezanosti i bezbednijeg saobraćaja
- Razvoj železnice traži povećanu svest učesnika u saobraćaju
- Saradnja EU i Srbije u sektoru saobraćaja
Krajem februara 2023, EU i Srbija zajednički su najavili 2,2 milijarde evra vredan finansijski paket za modernizaciju železničkog Koridora 10. Paket se odnosi na unapređenje deonice Beograd – Niš na Koridoru 10, koje će omogućiti povezanost brzom prugom do 200 km/č između dva grada, uz brži protok robe i usluga, a takođe će doprineti brzoj integraciji u železničke mreže EU.
Projekti u sektoru saobraćaja koje finansira EU u Srbiji imaju za cilj unapređenje transportne povezanosti, a time i bolju ekonomsku integraciju unutar regiona i integraciju regiona sa EU. Pored toga, napori koje EU ulaže u sektoru saobraćaja posredstvom ovih projekata su u velikoj meri usmereni na otvaranje tržišta i primenu standarda EU. Od 2000. godine do danas, podrška EU sektoru saobraćaja u Srbiji dostigla je više od 550 miliona evra bespovratnih sredstava . Osim toga, više od 50 miliona evra bespovratnih sredstava EU je izdvojeno za pripremu strateški prioritetnih investicija u oblasti saobraćaja, ukupne vrednosti preko 5 milijardi evra, koje će se u budućnosti realizovati kombinovanjem bespovratnih sredstava EU i povoljnih zajmova.
