Komisija utvrđuje ekonomske, fiskalne i socijalne prioritete EU za narednu godinu na osnovu smernica iz ovogodišnjeg govora predsednika Junkera o stanju Unije i najnovijim podacima iz Komisijine jesenje ekonomske prognoze. Ciklus evropskog semestra za ekonomsko upravljanje počinje u kontekstu snažne privredne aktivnosti u evro zoni i EU, rekordno visokih stopa zaposlenosti i smanjenju stope nezaposlenosti na nivo iz perioda pre krize. Imajući u vidu da sve države doprinose snažnom rastu, sada je prioritet da se osigura nastavak rasta kao i to da njegove prednosti osete svi članovi društva. Strukturne reforme treba usmeriti na stvaranje uslova koji stimulišu ulaganja i povećanje realnih zarada kako bi se podržala domaća potražnja.

Valdis Dombrovskis, potpredsednik nadležan za evro i socijalni dijalog, izjavio je: „Uprkos svim reformama iz prethodnih godina, ekonomska i monetarna unija još uvek nije dovršena. Moramo da iskoristimo povoljan trenutak kako bismo je dodatno osnažili i kako bi naše privrede postale otpornije i inkluzivnije. Narednog meseca ćemo predstaviti predloge za dodatno jačanje ekonomske i monetarne unije. Jačanje strukture ekonomske i monetarne unije, međutim, ne može da zameni stabilne budžetske, privredne i socijalne politike na nivou članica. To je osnovni cilj evropskog semestra. Danas predstavljamo mišljenja o nacrtima budžetskih planova i pozivamo države članice čiji planovi nisu usklađeni sa Paktom o stabilnosti i rastu da preduzmu neophodne korake kako bi prilagodile svoje budžete.”

Pozdravljajući današnji dogovor, komesarka Marijan Tisen, nadležna za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage, izjavila je: „Samo nekoliko dana nakon Socijalnog samita i proglašenja Evropskog stuba socijalnih prava, predstavljamo evropski semestar koji omogućuje praktičnu primenu Stuba radi približavanja boljim uslovima života i rada u državama članicama i među njima.“

Pjer Moskovisi, komesar za ekonomska i finansijska pitanja, oporezivanje i carine, dodaje: „Privreda evro zone beleži najbrži rast u poslednjih deset godina, a procene pokazuju da će njen prosečni deficit naredne godine pasti ispod jednog procenta, nakon što je 2010. iznosio preko šest. Nekoliko država članicam, međutim, još uvek ima veliki javni dug koji ograničava njihove kapacitete za ulaganje u budućnost. Te članice bi trebalo da iskoriste ovu priliku kako bi dalje ojačale javne finansije, između ostalog i u strukturnom smislu, dok bi one koje imaju fiskalni prostor trebalo da je iskoriste za ulaganja u korist građana.“

Privredni rast se zahuktava, a privreda evro zone bi trebalo da ove godine ostvari najbrži rast u poslednjih deset godina. Za ovakav učinak treba zahvaliti otpornosti privatne potrošnje, snažnom rastu u svetu i padu stopa nezaposlenosti. Privrede svih država članica beleže rast, situacija na njihovim tržištima rada se popravlja, ali je rast plata i dalje spor. Smanjena nesigurnost je dovela do povoljnijih uslova finansiranja i poboljšanog privrednog okruženja, što za rezultat ima i veća ulaganja. Javne finansije zemalja evro zone su takođe značajno poboljšane. Imajući u vidu da se države članice nalaze u različitim fazama privrednog ciklusa, današnje preporuke ističu nužnost uspostavljanja istinske ravnoteže između podrške privrednoj ekspanziji i obezbeđivanja održivosti javnih finansija, konkretno ulaganjem napora za smanjenje nivoa javnog duga.