Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je nakon obilaska šest zemalja Zapadnog Balkana koje imaju perspektivu priključenja Evropskoj uniji dao intervju za Deutsche Welle. Intervju prenosimo u celini:

DW: Gospodine Junker, u zemljama Zapadnog Balkana – Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu – nade su velike. Te zemlje se nadaju da će u dogledno vreme pristupiti Evropskoj uniji. Kada će one biti za to spremne?

Žan-Klod Junker: Recimo u Makedoniji – BJRM (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija), kako se to kaže birokratskim žargonom – primetio sam da Makedonci ostvaruju značajan napredak u pravcu Evrope. Ali nikome nisam obećavao datum priključenja, pa tako ni onima koji još nisu započeli pregovore nisam spominjao nikakav datum za početak pregovora.

Meni je važna suština, a ne određivanje datuma. Termini me interesuju, ali ne tako da bih zaboravio suštinu pregovora. To su u Makedoniji razumeli, u Albaniji malo manje, ali Albanija nije ni započela pregovore. U aprilu ćemo izneti naše preporuke, ali kako će one izgledati, to trenutno ne mogu da predvidim, jer još mora da se ostvari suštinski napredak. To ćemo do aprila morati da ispitamo.

Upravo u Albaniji je veoma velika podrška stanovništva pristupanju EU. Da li je tamo uopšte još potrebno da nekoga ubeđujete?

Ne moram da ubeđujem Albance da treba da se priključe EU, ali u Albaniji, kao i drugde, moram da skrenem pažnju na to da uslovi za priključenju moraju biti ispunjeni. U te uslove spada to da sve države na Zapadnom Balkanu moraju da reše granične sporove. Ne možemo u EU da uvozimo granične sporove. Moramo da donesemo stabilnost u region, ali ne želimo zauzvrat da dobijemo nestabilnost.

Šta želite da saopštite ljudima u regionu, šta bi trebalo da znaju o EU?

To je veoma složeno pitanje, ali jedno mi je veoma važno: želim jasno da stavim do znanja da Evropska unija nije klub ekonomskih sila koje žele da se obogate. Naravno, cilj je da svi imaju blagostanje, ali meni je važno da u tom dramatično teškom evropskom regionu jasno naglasim da je EU i zajednica vrednosti. Pravna država, ljudska prava, sloboda medija – to su teme koje ponekad moram malo bolje da objasnim.

A kako ljude u EU želite da ubedite da je proširenje dobra ideja?

Očigledno je da u EU postoji zamor od proširenja. Potrebno je objasniti da je Zapadni Balkan tu pred vratima. Putevi jesu kratki, ali to je jedan dug istorijski put koji bi trebalo da se pređe. Ne tako davno na Zapadnom Balkanu se vodio žestok rat i ako tom regionu sada uskratimo perspektivu priključenja, onda to veoma brzo može da se ponovi. Malo ko se toga seća, ali to je takoreći bilo juče: duge izbegličke kolone, nasilje, ubijanje, stradanje dece, razaranja. Bio je to rat usred Evrope. Ne bih želeo da se to ponovi. Mi „stari Evropljani“ moramo da znamo da odavde može da se pošalje poruka mira, doprinos evropskom smirenju. Ali ako nismo spremni našim balkanskim partnerima da omogućimo pristup, sve bi opet moglo da se pogorša.

Jednom ste rekli da bi, onaj ko sumnja u Evropu, trebalo da pogleda vojnička groblja. Da li se ta rečenica odnosi i na ovaj region?

Ovde ima mnogo vojničkih grobalja, a to što smo mi u zapadnoj Evropi doživeli, ovde je novijeg datuma. Ta rečenica koja se odnosila na zapadnu Evropu, ovde je dramatično tačna. Znam da će mnogi ljudi biti nestrpljivi, pre svega mnogi mladi ljudi. Ima mnogo Albanaca, Makedonaca, Srba koji odlaze u druge evropske zemlje, zato što više ne vide perspektivu. To iseljavanje inteligencije niti je u interesu tih zemalja, niti u interesu EU. Balkanu je potrebna snažna, evropska perspektiva, ali neću dozvoliti da budem prevaren. Dakle: prvo suština, onda kalendar.

Imate li osećaj da Vaše poruke zaista dopiru tamo gde bi trebalo?

Kandidatima za članstvo ne preostaje ništa drugo nego da slušaju šta govori Komisija. Moramo da formulišemo preporuke. Radi se o tome da poruka bude primljena i da ta poruka bude prihvaćena kao merilo. Ali ne bih hteo da stvaram utisak da mi ovde delimo lekcije. To su države i nacije koje su nastale iz teške istorije devedesetih godina, i to mora da se uzme u obzir. Istovremeno, trebalo bi da bude jasno da je EU zajednica koja se bazira na vrednostima. Zato ovde ne može da se dolazi s poljupcima i bombonjerama.

U Strategiji EU za Zapadni Balkan govori se i o ličnoj inicijativi kandidata za članstvo. Šta to znači?

Komisija i zemlje članice ocenjuju kandidate na osnovu njihovih sopstvenih zasluga i lična inicijativa je tu veoma važna. Mi ne možemo da namećemo proširenje, nikoga ne primoravamo da pristupi EU. Onaj ko ne pokaže ličnu inicijativu, ima male izglede da postane član Evropske unij. Svako mora sam da se potrudi. EU ne može da nosi teret zemalja-kandidata. Ne, one same moraju da dovedu stvari u red.