Od “nauke o žiteljima” do moderne i evropske statistike

0

Torba đaka petaka u Srbiji u proseku je teška 7 kilograma dok oko 60 odsto dece uzrasta od 6-14 godina ima krivu kičmu. Prosečna neto zarada isplaćena u oktobru 2017. iznosila je 46.879 dinara. U Srbiji je 2016. godine sklopljen 35.921 brak. Internet u domaćinstvu u 2016. ima 64,7 odsto građana. Srbiju je u oktobru 2017. posetilo skoro 15 odsto više turista nego istog meseca prošle godine. U sudovima opšte nadležnosti u 2016. godini 68% žena je sudija, a 32% muškaraca. Prosečno domaćinstvo u Republici Srbiji ima tri člana.

Ovo su neki od statističkih primera sa kojima se svakodnevno srećemo. Kako se ti podaci prikupljaju, obrađuju i da li su tačni?  Svima koji ih koriste važno je da imaju poverenje u podatke koje prikupljaju statističke institucije.

Zato je neophodno da svaki pojedinačni statistički sistem bude nezavisan, nepristrasan i objektivan, a podaci koji se iznose pravoremeni, kvalitetni, tačni i dostupni javnosti. Kako značaj koordinacije u okviru sistema zvanične statistike danas, posebno u procesu pridruživanja EU, predstavlja izazov i posebnu odgovornost, statistika zemalja koje su na putu evropskih integracija ima potrebu za daljim unapređenjem svog institucionalnog položaja i nezavisnosti u sistemu (što je jedan od osnovnih principa Kodeksa evropske prakse). U uslovima velikih izazova i konkurencije na tržištu, zvanična statistika mora da ostane relevantna i da pruža kvalitetne podatke.

Da bi ovo bilo moguće i ostvarivo, dobra saradnja između institucija i organizacija preduslov je za uspešno funkcionisanje sistema statistike. Saradnja proizvođača zvanične statistike i davalaca podataka, složena je i zahteva stalno unapređivanje.

Zvanična statistika ima veliki značaj, odgovornost i pred njom su veliki izazovi u procesu evropskih integracija. Stručnjaci koji se bave statistikom ističu da je važno da se sa deskriptivne statistike (koja ne ulazi dublje u značaj i potencijal podataka), pređe na statistiku koja objašnjava pojave, predviđa i utiče na donošenje odluka u vladi, privredi, akademskoj zajednici.

U Srbiji se statistikom bavi Republički zavod za statistiku (RZS) kao posebna stručna organizacija u sistemu državne uprave u Srbiji koja obavlja stručne poslove koji se odnose na izradu metodologije, prikupljanje, obradu, statističku analizu i objavljivanje statističkih podataka. RZS je postao jedan od petnaest partnera UNECE zajednice za modernizaciju zvanične statistike, u čijem se sastavu nalaze kako međunarodne organizacije, tako i visokorazvijeni nacionalni statistički instituti iz celog sveta.

Kako bi se unapredio statistički sistem Srbije na putu evropskih integracija, Evropska unija finansirala je projekat “Jačanje statističkog sistema Srbije poboljšanjem metodologija i standarda kroz primenu dobre prakse“. Tokom trajanja projekta uspešno je završeno usklađivanje metodologija i standarda koji se primenjuju za proizvodnju pouzdanih statističkih osnova, neophodnih za društveni i ekonomski sistem Srbije u pogledu pristupanja Evropskoj uniji, kao i harmonizacija određenih statističkih oblasti i indikatora koji se koriste kao osnova za donošenje javnih politika u svim ključnim oblastima.

Uz podršku ovog projekta modernizovane su informaciono-komunikacione tehnologije RZS-a, izrađen novi veb sajt RZS-a i obezbeđena interoperabilnost koja podrazumeva razmenu podataka i znanja sa drugim institucijama i organizacijama. Projekat je RZS-u pružio neophodnu podršku u vezi sa unapređivanjem sveukupnog sistema izrade nacionalnih računa u skladu sa zahtevima i metodologijama Evrostata (statistički zavod EU).

RZS je institucija koja je odgovorna i za proizvodnju seta Indikatora održivog razvoja Evropske unije, od kojih neki već postoje u okviru statističkog sistema. Uz aktivnosti projekta, prikupljeno je 104 indikatora od mogućih 135 (u ovom trenutku, Srbija ima oko 80% pokazatelja što omogućuje praćenje održivog razvoja).

Projekat je, takođe, doprineo ispunjavanju obaveza iz pregovaračkog poglavlja 18 za članstvo u EU koji predstavlja oblast statistike, a pored ovog poglavlja, zvanična statistika treba da obezbedi podatke i za 16 drugih pregovaračkih poglavlja (od ukupno 35), posebno u oblastima ekonomije, finansija, poljoprivrede i regionalne politike.

Prema rečima dr Miladina Kovačevića, direktora RZS-a, Srbija je spremna za otvaranje pregovaračkog poglavlja 18, koje se odnosi na statistiku. Dobar korak na tom putu su izmene Zakona o statistici, koje se očekuju početkom 2018. godine. Taj zakon je, prema rečima Pitera Everersa, direktora Eurostata, zadužen za kooperaciju i međunarodnu saradnju u Evropskom statističkom sisitemu, u potpunosti usklađen sa evropskim preporukama, ali da je još važnija njegova primena.

Novim zakonom o statistici funkcionisanje statističkog sistema bilo bi značajno unapređeno, posebno uzimajući u obzir nove navike korisnika usled narastajućih promena u informaciono – komunikacionoj sferi.

Napredak neke zemlje u procesu evropskih integracija meri se isključivo na osnovu zvaničnih statističkih podataka. Kako su pravne tekovine (acquis) EU u stalnom razvoju, potrebno je da statistički sistem Srbije bude ojačan kako bi mogao da prati promene u okviru Evropskog statističkog sistema, ali i da odgovori na sve izazove koji stoje ne samo pred statistikom, već i pred čitavim procesom pregovora za članstvo u EU.

“Još mnogo treba da se uradi. Pravne tekovine EU imaju oko 300 regulativa koje opisuju kako praviti statistiku tako da bude u potpunosti uporediva sa EU, a za zemlje koje žele da postanu članice EU komparativnost je jedno od najvažnijih pitanja”, smatra Everers.

Evropska unija donirala je Republičkom zavodu za statistiku i IT opremu u vrednosti od 600.000 evra (data centar, računare i prateću opremu za centralnu zgradu RZS-a i područna odeljenja) koja je bila od velike važnosti za realizaciju ovog projekta. EU će nastaviti da pruža kontinuiranu podršku RZS-u i u budućnosti.

Projekat koji je počeo u aprilu 2016 . i trajao do decembra 2017. finansirala je EU sa 3,5 miliona evra, a realizovao konzorcijum koji je predvodila GOPA.

Istorija statistike u Srbiji

Zvanična statistika u Republici Srbiji postoji duže od 150 godina. Statistika Srbije ustanovljena je davne 1862. godine kada je knez Mihailo Obrenović doneo akt kojim se ekonomsko odeljenje tadašnjeg Ministarstva finansija obavezalo da vodi statističke poslove što predstavlja početak državne statistike u Srbiji. Istorija je zabeležila da su se na ovim prostorima i ranije vršila prebrojavanja obveznika plaćanja poreza, a od 1824. godine i popisivanje stoke.

Od 1834. godine vrše se redovni popisi stanovništva, a nekoliko godina kasnije uvodi se redovno praćenje statistike spoljne trgovine i unutrašnje trgovine, statistike cena i zarada (nadnica). U Srbiji kneza Miloša Obrenovića statistika je prvenstveno bila “nauka o žiteljima”, odnosno statistika stanovništva. Krajem 19. veka Srbija je uspostavila korak sa razvijenijim evropskim zemljama u ovoj oblasti. Godine 1881. donet je poseban Zakon o ustrojstvu zvanične statistike, a Republički zavod za statistiku Srbije osnovan je 1945. godine.

RZS danas predstavlja posebnu stručnu organizaciju koja nastavlja bogatu tradiciju u razvoju statističkih istraživanja i obavlja zakonom utvrđenu funkciju stručnog nosioca, organizatora i koordinatora sistema zvanične statistike u Srbiji, kao i njenog predstavnika u međunarodnom statističkom sistemu.

Podeli

Comments are closed.