Rukovodioci šest nacionalnih medijskih javnih servisa sa Zapadnog Balkana (RTSH, BHRT, RTK, MRT, RTCG, RTS) potpisali su u Tirani Memorandum o razumevanju koji otvara put za saradnju na projektu Evropske unije vrednom 1,5 miliona evra.
Projekat tehničke pomoći medijskim javnim servisima na Zapadnom Balkanu trajaće naredne dve godine a cilj mu je olakšanje transformacije medijskih javnih servisa iz državnih medija u istinske servise za građane, što predstavlja jedan od prioriteta EU na Zapadnom Balkanu, rečeno je na dvodnevnoj konferenciji koja je danas okončana u Tirani.
Šef Delegacije EU u Albaniji, Romana Vlahutin, u svom završnom obraćanju je podsetila na značaj nezavisnosti medijskih javnih servisa. „Osnovna karakteristika javnih radiodifuznih servisa je inkluzivnost i nezavisnost: oni se finansiraju javnim novcem te stoga moraju biti namenjeni javnosti, moraju služiti javnosti i mora ih kontrolisati javnost. Svaki javni radiodifuzni servis mora služiti isključivo interesu javnosti”, rekla je.
Kao što je predstavljeno na konferenciji, projekat će raditi na postizanju tri osnovna cilja: promociji evropskih standarda i najboljih praksi širom Zapadnog Balkana kao zajedničkom referentnom okviru za nezavisne i profesionalne medije, kako u pogledu modela finansiranja, tako i izbora i funkcionisanja organa uprave javnih medijskih servisa; generisanju sinergije između javnih servisa i regionalnih razmena politika i praksi za novu fazu u procesu reforme medija, koja uključuje integrisane redakcije, uredničke smernice i dugoročne strategije; te širenju i podsticanju saradnje u sferi istraživačkog novinarstva, mehanizama koprodukcije na odabrane teme i regionalne razmene digitalizovanih arhivskih materijala.
„Mislim da su obrazovni programi različitih javnih emitera deo sećanja iz detinjstva svih nas. Dobro se sećam vremena kada su se porodice i komšije okupljali pre televizorom kako bi podelile važne trenutke iz političkog, sportskog ili kulturnog života. Velika prednost javnih emitera u regionu je što su decenijama deo svakog domaćinstva i što prevazilaze udaljenost od glavnog grada do najudaljenijih sela koja imaju televizijski signal”, rekla je Vlahutin.
Konferencija je okupila oko 60 učesnika, među kojima su predstavnici međunarodnih organizacija, direktori i visoki zvaničnici javnih medijskih servisa, donosioci političkih odluka, predstavnici nevladinih organizacija i radiodifuznih regulatornih tela iz Albanije, BiH, Kosova[1], BJR Makedonije, Crne Gore i Srbije.
Podsećajući na negativne procene u pogledu medijskih javnih servisa na Zapadnom Balkanu i u Turskoj zabeležene u najnovijem paketu proširenja Evropske komisije, programski menadžer Evropske komisije Karl Hjasinti je istakao da su reforme u toj oblasti važan deo celokupnog procesa demokratizacije na putu ka članstvu u EU.
„Reforme u tom domenu su već godinama jedan od prioriteta, a Evropska komisija nestrpljivo očekuje da vidi pomak. Želimo opipljiv napredak. Evropska komisija je zato odlučila da pokrene ovaj projekat i uloži dodatna sredstva u produkciju kvalitetnog nezavisnog sadržaja. Za ovu i druge slične inicijative će na raspolaganju biti fondovi kojima uprava Brisel, ali i nacionalni fondovi za koje su nadležne Delegacije EU”, najavio je Hjasinti.
Projekat će sprovoditi Međunarodna federacija novinara zajedno sa Evropskom radiodifuznom unijom, Evropskom federacijom novinara, Austrijskim javnim emiterom, Balkanskom istraživačkom mrežom i Kancelarijom evrovizijske razmene vesti za jugoistočnu Evropu.
Jedan od učesnika koji se obratio konferenciji prvog dana bio je i generalni direktor Evropske radiodifuzne unije Noel Kuran, čija je glavna poruka bila posvećena saradnji. „Samo kroz saradnju možemo doneti stvarne promene. Zajedno sa našim partnerima i medijskim javnim servisima okupljenim u ovoj prostoriji možemo da ostvarimo pozitivan uticaj na medije i demokratiju u regionu”, rekao je.
„Zajedno smo jači. Naša uloga, kao zajednice, jeste da široj publici pomognemo da razume značaj snažnog medijskog javnog servisa; da ga neguje, štiti i pomogne mu da se razvija. Mislim da smo uz vašu pomoć na dobrom putu. Pomoć koja će biti obezbeđena kroz ovaj projekat na Zapadnom Balkanu je konkretan primer onoga što možemo da postignemo zajedno”, zaključio je.
Osim medijskih javnih servisa kao glavnih korisnika projekta, projekat će obuhvatiti saradnju sa nacionalnim parlamentima, regulatornim radiodifuznim organima i relevantnim nevladinim organizacijama u medijskom sektoru.
*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova
