Danas je Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima. Svaka žrtva u sebi nosi zastrašujuću patnju i iskustva sa kojima se treba na pravi način suočiti. Procenjuje se da godišnje u svetu 2,45 miliona ljudi, od čega 1,2 miliona dece, postanu žrtve trgovine ljudima. EU ovom problemu pristupa veoma ozbiljno.
Činjenica da pripadnici organizovanih kriminalnih mreža iskorišćavaju ugrožene kako bi ostvarili finansijsku dobit je sramota za čitavo čovečanstvo. Takva praksa se kosi sa osnovnim vrednostima za koje se Evropska unija zalaže i predstavlja teško kršenje ljudskih prava. EU je zato proteklih godina uspostavila sveobuhvatni pravni i politički okvir za borbu protiv trgovine ljudima.
Član 5 (3) Povelje o osnovnim pravima EU eksplicitno zabranjuje ovaj vid ozbiljnog i organizovanog kriminala, dok ga Ugovor o funkcionisanju EU definiše kao izuzetno težak zločin sa prekograničnom dimenzijom.
Strategija za iskorenjivanje trgovine ljudima je osnovni politički instrument za koordinaciju i sprovođenje aktivnosti EU u toj oblasti. Osim toga, ustanovljen je i Dan borbe protiv trgovine ljudima u EU koji se svake godine obeležava 18. oktobra u cilju informisanja javnosti i širenja informacija, znanja i najboljih praksi među različitim akterima. Koordinator EU za borbu protiv trgovine ljudima ima presudan značaj za unapređenje koordinacije i komunikacije između institucija, tela i država članica EU te međunarodnih aktera.
U nameri da se nadoveže na pomenutu Strategiju, Komisija je u decembru 2017. predložila set prioriteta za intenziviranje napora EU u oblasti sprečavanja trgovine ljudima i istakla da je neophodno uhvatiti se u koštac s trgovinom ljudima u kontekstu drugih krivičnih dela, uključujući krijumčarenje migranata, terorizam, korupciju, trgovinu drogom, sajber kriminal te seksualno iskorišćavanje na internetu i dr. Ovi prioriteti su usredsređeni na razbijanje poslovnih modela na kojima počiva trgovina ljudima, poboljšanje pristupa pravima za žrtve te obezbeđivanje koordiniranog i doslednog odgovora kada su pitanju aktivnosti EU, kako unutar tako i izvan Unije.
Visoka predstavnica / potpredsednica Federika Mogerini i EU nastavljaju da se staraju o tome da pitanje trgovine ljudima ostane tema svih relevantnih međunarodnih foruma i dijaloga sa zemljama širom sveta.
Spasavanje i zaštita života ugroženih, kao osnovni prioritet spoljne politike EU u oblasti migracija, ide ruku pod ruku sa razbijanjem poslovnih modela trgovaca i krijumčara ljudima. U južnom delu centralnog Mediterana je zahvaljujući operaciji Sofija do sada uhapšeno 148 trgovaca i krijumčara i zaplenjeno 550 plovila.
Savet je 14. juna ove godine preneo sankcije UN od 7. Juna – koje se tiču zabrane putovanja i zamrzavanja imovine za šest trgovaca ljudima i krijumčara koji su aktivni u Libiji – u zakonodavstvo EU. To je ujedno bio prvi put da su UN uvele sankcije trgovcima ljudima.
Rad zajedničke radne grupe AU-EU-UN koja je uspostavljena na marginama samita Afrička unija-Evropska unija u novembru 2017, daje značajan doprinos ostvarivanju tog cilja. Rečima visoke predstavnice / potpredsednice Mogerini „na stotine krijumčara i trgovaca ljudima je privedeno pravdi zahvaljujući dobroj saradnji koju danas unapređujemo, razmeni informacija i zajedničkim operacijama Afrike i Evrope u cilju delotvornije borbe protiv kriminalnih organizacija.“
U okviru Povereničkog fonda EU za Afriku se duž glavnih migracijskih ruta radi na bezbednosti i otklanjanju temeljnih uzroka migracija kroz projekte za otvaranje prilika za zapošljavanje i borbu protiv trgovine i krijumčarenja ljudi. Zahvaljujući zajedničkoj inicijativi EU i Međunarodne organizacije za migracije za zaštitu migranata i reintegraciju povratnika, ostvareni su značajni rezultati duž centralnomediteranske migracijske rute. Spasavanje života je oduvek bilo i nadalje će biti najvažniji prioritet. Pružanje pomoći pri dobrovoljnom povratku i podrške za reintegraciju su takođe među ključnim elementima zajedničkog rada. Jedan od primera su projekti za podizanje svesti o rizicima koje nosi krijumčarenje u kojima učestvuje preko 53.000 ljudi u Nigeru. Ovakve i slične aktivnosti su usmerene na smanjenje šansi da trgovci ljudima dopru do potencijalnih žrtava.
Trgovina ljudima je predmet razgovora i u okviru dijaloga EU sa zemljama južne i jugoistočne Azije te regionalnih formata poput Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN) i političkog dijaloga između Azije i Evrope (ASEM). Kancelarija UN za drogu i kriminal (UNODC) i EU su pokrenule četvorogodišnju inicijativu (2015-2019) vrednu 11 miliona evra pod nazivom Globalna akcija za sprečavanje i rešavanje problema trgovine ljudima i kriumčarenja migranata u okviru koje 13 strateški odabranih zemalja dobija podršku za unapređenje kapaciteta te razvoj i realizaciju sveobuhvatnog odgovora za suzbijanje trgovine i krijumčarenja ljudi na nacionalnom nivou.
EU nastavlja da radi na ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. među kojima je i okončanje trgovine ljudima. Budući da su žene i devojčice naročito pogođene ovim fenomenom, EU će se u svom radu oslanjati i na inicijativu Spotlight koje su pokrenule EU i UN čiji je cilj iskorenjivanje nasilja nad ženama i devojčicama.
