Skoro polovina ukupne električne energije u Srbiji proizvodi se u Obrenovcu, tridesetak kilometara udaljenom od Beograda. To znači da polovinu svih tehničkih uređaja u Srbiji pokreće struja koja nastaje u pogonima Termoelektrana „Nikola Tesla“ (TENT).

Da bi se to postiglo, ova postrojenja godišnje „progutaju“ oko 30 miliona tona uglja (lignita) koji se u TENT svakodnevno doprema iz rudnika Kolubara u 13 železničkih kompozicija sa po 27 vagona i vučnih lokomotiva.

Nakon decenije nedovoljnih ulaganja u unapređenje i održavanje termoelektrana, početkom 2000-ih, neke od termoelektrana nisu ispunjavale zakonske zahteve EU I Srbije u pogledu zaštite životne sredine. Zagađenje vazduha, nizak nivo kvaliteta vode i problemi odlaganja otpada su predstavljali ozbiljan rizik po javno zdravlje lokalnog stanovništva. Opšte je prihvaćeno stanovište da termoelektrane na lignit doprinose ekološkim i problemima javnog zdravlja sa kojima se trenutno suočava Srbija. Prema procenama urađenim pre sprovođenja projekata rekonstrukcije TENT-a i EPS-a, svaki građanin Srbije, kao potrošač električne energije, proizvodio je u proseku od pet do deset kilograma pepela nedeljno. Kao posledica prisustva čestica pepela rasutog u neposrednoj blizini, stopa oboljenja disajnih organa je, naročito među decom, bila u porastu.

U slučaju Obrenovca, brojke su bile još ozbiljnije, uzevši u obzir da TENT u Obrenovcu ima dva proizvodna bloka, TENT A i TENT B, koji godišnje proizvedu oko 3,5 miliona tona pepela.

NAZIV PROJEKTA: Sistem za odlaganje pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla B“
SEKTOR: Energetika
VREDNOST PROJEKTA: 29.080.218 evra (doprinos EU – 28.000.000 evra)
KORISNIK: Termoelektrane „Nikola Tesla“ (TENT)
TRAJANJE: Mart 2007 – avgust 2010.
INSTRUMENT: CARDS 2004

Prevoz pepela i šljake od TENT-a do deponije, udaljene više od 4,5 kilometara, bio bi ozbiljna pretnja životnoj sredini, posebno za oko 70.000 građana Obrenovca, da u sistem transporta i odlaganja pepela EU nije uložila 28 miliona evra. Projektom je sprečeno rasejavanje pepela sa deponije površine 400 hektara, 10 puta je smanjena potrošnja vode, čime je i trajno sprečeno zagađenje podzemnih voda.

U tehnologiji koja je ranije bila u upotrebi pri odlaganju, pepeo je mešan sa vodom u odnosu 1:10, što je rezultiralo ozbiljnim ekološkim problemima nastalim odlaganjem pepela, pri čemu su teški metali iz pepela isticali i u vodu korišćenu za potrebe vodovoda i u obližnju reku Savu, dok su sitne čestice prašine bile raznošene nad Obrenovcem i njegovom okolinom. Projektom su rešena oba problema, što je dovelo do promene u tehnologiji odlaganja i transporta pepela takozvanog malovodnog sistema koji koristi mešavinu vode i pepela u odnosu 1:1.

„Nakon potpune rekonstrukcije fi ltera na TENT-u A6, B2 i B1, koja je zahvaljujući donaciji Evropske unije trajala od 2010. do 2012, emisija praškastih materija iz proizvodnih blokova je drastično smanjena i sada je niža od 50 miligrama po kubnom metru. U potpunosti je u granicama normi koje propisuje EU“, kaže Milan Petković, zamenik direktora TENT-a.

Osim značajnog poboljšanja kvaliteta vazduha u Obrenovcu i okolini, projekat za savremen transport pepela i šljake sprečava zagađenje podzemnih voda i izvora, kao i poremećaj ravnoteže eko-sistema u celom području.

Ukupna sredstva koja je EU uložila u TENT od 2000. godine iznose oko 200 miliona evra. Zahvaljujući ovakvoj pomoći, emisija čvrstih čestica u vazduh je smanjena šest puta, a modernizacija postrojenja je dovela do smanjenja upotrebe uglja za 4,2 miliona tona. Istovremeno, godišnja proizvodnja električne energije je porasla za 400 megavati, dok je energetska efi kasnost povećana za 12%.

Uz pomoć EU, u 2014. i 2015. godini u planu je rekonstrukcija elektrofi ltera na blokovima TENT A-3 u Obrenovcu, kao i na Termoelektrani „Morava“ u Svilajncu. Zaštita životne sredine, proizvodnja čiste energije, povećanje energetske efi kasnosti i korišćenje alternativnih izvora energije – važna su pitanja na putu usklađivanja srpske energetike sa evropskim standardima.

Do sada je EU fi nansirala izradu nekoliko studija i analiza koje bi u alternativnim izvorima energije i unapređenju tržišta električne energije dodatno unapredile energetski sektor u budućnosti. Ukupna donacija EU energetskom sektoru Srbije od 2000. Do danas iznosi više od pola milijarde evra (521.500.000).

REZULTATI

  • Emisija čvrstih čestica u vazduh je smanjena šest puta
  • Modernizacija postrojenja je dovela do uštede 4,2 miliona tona uglja
  • Godišnja proizvodnja električne energije je povećana za 400 megavati
  • Energetska efi kasnost je povećana za 12%