Građani više ne moraju da šetaju od šaltera do šaltera da bi ostvarili svoja prava, već sve češće jednim klikom od kuće dobijaju neophodna dokumenta. Već je izračunato da je na taj način ušteđeno 350 miliona sati čekanja na šalterima, da se administrativni postupci brže završavaju i uz znatno manje troškove.
U nastojanju da od javne uprave napravimo servis u kojem je svaki kontakt sa državnim činovnikom pravo zadovoljstvo, a odlazak na šaltere prošlost, Srbija od Evropske unije nema većeg saveznika. Pomaže nam finansijski i na svaki drugi način, a to čini od početka proširenja i u drugim zemljama, imajući u vidu da univerzalni model javne uprave ne postoji, piše RTS.
„Javna uprava je lice države. Građani najčešće komuniciraju sa organima državne uprave kada im je potrebna određena usluga, dokument, pomoć u vidu informacije ili zaštita prava, bilo na državnom ili lokalnom nivou. Iskustvo iz takve interakcije sa organima javne uprave može da ostavi trajan utisak o tome kako se država odnosi prema građanima. Zbog svega navedenog, reforma javne uprave je važna za društvo i zato je EU na nju stavila toliki akcenat“, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre.
„Model državne uprave koji je zapravo tradicija u državama se zadržava, ali se rade reforme koje se odnose na neke od osnovnih principa. To je profesionalizacija, to je depolitizacija, to su pitanja modernizacije državne uprave i naravno najnovije pitanje a to je digitalizacija upravo tog servisa. Šta je cilj? Cilj je zapravo da državna uprava prestane da bude monopol upravljačkog sistema države, a postane servis građana“, kaže ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
A bez akcenta na dokumente, pre svega Strategiju reforme javne uprave, akcione planove, javne politike, propise pomaka u reformi javne uprave, ne bi bilo, podvlače u Vladi. Sada je, po ugledu na najbolje evropske prakse, omogućeno da u njihovom donošenju učestvuju građani.
Postoji internet portal E – konsultacije gde ljudi imaju uvid šta piše u predlogu propisa i mogu da daju sugestije, što će veruju doprineti da propisi budu bolji i u skladu sa stvarnim potrebama društva. Ipak, građanima najviše znači to što, zahvaljujući digitalizaciji i centralizovanoj bazi podataka, lakše dolaze do dokumenata.
Miščevićeva je napomenula da tu sad imamo sudar tradicionalnog načina gde vam je uvek falio jedan dokument, koji baš na šalteru otkrijete, e to ne sme više da se događa, dakle kada dođete na šalter vi zapravo dobijate onaj dokument zbog kojeg ste došli, a ne da vi budete ti koji tražite.
„Sad ako je to važno za vaš i moj život, a jeste važno jer nam skraćuje glavobolju, smanjuje probleme sa kojima se suočavamo, vi možete zamisliti kako to izgleda za one koji ustanovljavaju posao ovde, kupuju nekretninu, žele da otvore fabriku, žele da zaposle ljude, u tim segmentima to nije samo korist pomoć pravnom licu, to je pomoć i svima nama koji na taj način omogućavamo veće interesovanje onih koji žele da investiraju ovde jer prosto su relaksirani tih teškoća sa kojima su se suočavali i teškoća koje su se odnosile i na korupciju“, navela je Miščevićeva.
Imamo napredak u elektronskim uslugama, obučavamo administraciju, bolje je upravljanje ljudskim resursima i javnim finansijama, ali Evropska unija očekuje više.
„Iako je Srbija ostvarila značajan napredak u pružanju usluga i unapredila neke aspekte upravljanja ljudskim resursima, odgovornosti, kreiranja politika i upravljanja javnim finansijama, naravno da postoji prostor za dalja unapređenja u mnogim oblastima. Neke bi trebalo da budu visoko na dnevnom redu Vlade u bliskoj budućnosti. To treba da uključuje pun fokus na stvarnu realizaciju reforme javne uprave među svim vladinim kancelarijama i resornim ministarstvima“, istakao je Žiofre.
Kako je dodao, postoji hitna potreba da se počne sa striktnom primenom propisa o zapošljavanju i postavljanju najviših menadžera.
„Pored toga, lista kratkoročnih prioriteta treba da uključi i povećanje transparentnosti rada Vlade, obezbeđivanje inkluzivnog i otvorenog procesa kreiranja politika, jačanja kapaciteta Upravnog suda i nezavisnih regulatornih tela, između ostalog“, rekao je Žiofre.
Srbija je do sada iz evropske kase dobila skoro četiri milijarde evra bespovratne pomoći, a od toga samo za reformu javne uprave 215 miliona evra. Godišnje se iz pretpristupnih IPA fondova slije oko 200 miliona evra za upravljanje javnim finansijama i unapređenje rada lokalnih samouprava i nezavisnih institucija. Reforma javne uprave je jedan od najvažnijih elemenata procesa pristupanja Srbije EU, a tokom 2014. je stavljena i u prvi plan pregovora. Moderna i profesionalna javna uprava je ključni element za svaku zemlju članicu EU kako bi se efikasno sprovodili zakoni i kako bi se transparentno upravljalo sredstvima iz fondova EU.
Pročitajte još:
Bez redova do ličnih dokumenata
Stručnost i efikasnost na ceni
Više informacija o EU pordšci Reformi javne uprave Srbije.
