Kultura i umetnost povezuju i donose pozitivne promene u društvu – poruka je sa otvaranja izložbe „Kaledioskop“, a povodom obeležaavnja Međunarodnog dana ljudskih prava.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i ArtPolis iz Prištine otvorili su izložbu u prostoru KC Grada, u Beogradu. Izložba je okupila devet  mladih umetnika u okviru inicijative “Kultura za promene: Umetnost i omladinski aktivizam” i oslikava saradnju između umetnika i umetnica iz Srbije i sa Kosova* koji su, sa svim svojim ograničenjima, strahovima i mogućim predrasudama, odabrali da učestvuju u dijalogu s ciljem osmišljavanja boljeg ishoda za sve, otvarajući prostor za ranjivost, antagonizam, ali i bliskost i brižnost.

Na izložbi su predstavljeni radovi mladih umetnika i umetnica: Yllka Haxhiu, Nevena Delić, Arilda Bajrami Sadriu, Butrint Pasha, Marija Mladenović, Learta Ibraj, Ana Novaković, Zana Berisha.

Izložbu je otvorila Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji koja je rekla da je ovo najbolji način da obeležimo Međunarodni dan ljudskih prava. “Regionalne građanske inicijative kao što je ova, predstavljaju snažnu podršku dobrim odnosima među građanima regiona”, istakla je Kisić i naglasila da je kroz ovaj program prošlo više od sto učesnika i više od dvadeset intelektualaca koji su držali master klasove i radionice.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, istakla je da nas kultura povezuje, a posvećeni umetnici inspirišu. “Kada razgovaramo sa mladima u regionu o kvalitetu njihovog života i ostvarenju njihovih prava na lokalnom nivou, često čujemo da mladi žele bogatiji kulturni život i više mogućnosti da se kroz umetnost izraze. Podrška za vaše napore da izgradite profesionalne i kulturne mostove  u samoj je osnovi programa Evropske unije za razvoj kulture i izgradnju mira u regionu“, kazala je Halačeva.

Venera Ismaili iz partnerske organizacije ArtPolis istakla je da „ovakav mirovni pristup omogućava da mladima damo mogućnost da se što bolje razumeju. Taj mirovni pristup je novi vid mogućnosti da jedni sa drugima razgovaramo, ali da bismo igradili bolju budućnost, moramo da govorimo o prošlosti kako se ona ne bi ponovila.“

Književnik Saša Ilić, u proteklih trinaest godina radio je sa organizacijom iz Prištine da u oblasti kulture, pre svega književnosti, utiču na izgradnju mira: „Antologije koje smo objavili između Kosova i Srbije 2012. godine su došle nakon četiri decenije pauze u međusobnom čitanju srpske i albanske literature.“

„Kultura bez granica“ je osmišljena da promoviše interkulturalni dijalog, saradnju i razmenu između srpske i albanske zajednice. Program, koji od marta 2015. vodi Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, sprovodi se u saradnji sa organizacijom ArtPolis iz Prištine i uz podršku Evropske unije.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, DAH Teatar izveo je predstavu „Zemlja“ u Prostoru Miljenko Dereta nakon čega je organizovan razgovor u kom su učestvovale rediteljka Jadranka Anđelić, muzičarka i performerka Ljubica Damčević i pravnica nevladine organizacije KlikAktiv Milica Švabić. Predstava je deo projekta FATE koji je podržan kroz program Kreativna Evropa. „Zemlja“ je premijerno izvedena na Festivalu umetnosti i ljudskih prava krajem 2020.

„Motiv za stvaranja performansa ZEMLJA je potreba da se o migrantima i migracijama razgovara na saosećajniji način. Živimo u vremenu ogromne količine globalnih informacija preko pristupa brojnim medijima i digitalnim platformama. To čini neke činjenice i priče brzo dostupnim i teže za prikrivanje (poput nasilja, ratova, svedočenja o zločinima itd.) ali sa druge strane čini se da ne doprinosi opštem razumevanju Drugoga i osećanjima i akcijama solidarnosti i pomoći“, istakla je Jadranka Anđelić, rediteljka i dodala da performans ZEMLJA poziva na buđenje zbog hitnosti da se brinemo o našem prirodnom okruženju, našoj planeti i o našim sugrađanima koji traže novu zemlju.

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se širom sveta 10. decembra, u znak sećanja na datum kada je 1948. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima – dostupan na više od 500 jezika, Deklaracija je najprevođeniji dokument na svetu.

* Ova oznaka ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244/1999, kao i sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti