Srbija i druge zemlje na Zapadnom Balkanu se od maja 2015. suočavaju sa nezapamćenom izbegličkom krizom. Prema informacijama koje je objavio Generalni direktorat Evropske komisije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO), тokom 2015. i u prvom tromesečju 2016. kroz Srbiju je na putu ka Mađarskoj i Hrvatskoj prošlo preko 920.000 izbeglica i migranata, uglavnom iz Sirije, Avganistana i Iraka.
Procenjuje se da je od zatvaranja takozvane zapadnobalkanske migracijske rute početkom 2016. u Srbiji ostalo oko 7.550 izbeglica bez mogućnosti daljeg kretanja.
EU je izdvojila 20,1 milion evra humanitarne pomoći za Srbiju kako bi podržala pružanje hitne pomoći na 16 vladinih lokacija za prihvat. Pomoć uključuje hranu, vodu, higijenske i neprehrambene stavke, zdravstvene usluge i zaštitu.
Posredstvom Mehanizma za civilnu zaštitu EU, deset država članica je od septembra 2015. do avgusta 2016. ponudilo Srbiji ukupno 246.000 komada humanitarne pomoći poput grejalica, agregata, vreća za spavanje i ćebadi.
Humanitarna situacija i potrebe
Srbija se od maja 2015. kao i druge zemlje kandidati na Zapadnom Balkanu suočava sa ogromnim prilivom izbeglica i migranata u tranzitu od Grčke ka Mađarskoj odnosno Hrvatskoj. Najviše raseljenih je iz Sirije, Iraka i Avganistana. Vlada je u 2015. registrovala više od 815.000 izbeglica koje su prošle kroz Srbiju. Nakon zatvaranja takozvane zapadnobalkanske migracijske rute u martu 2016. i stupanja na snagu sporazuma EU i Turske, broj ulazaka je drastično smanjen.
Ljudi u tranzitu su nakon zatvaranja rute bili zarobljeni u zemlji i smešteni u prihvatne centre na zapadu i severu zemlje uz slobodu kretanja i mogućnost podnošenja zahteva za azil. Manji broj izbeglica i iregularnih migranata je nastavio da ulazi u Srbiju iz Bugarske i Bivše jugoslovenske Republike Makedonije što je dovelo do povećanja broja izbeglica i migranata u Srbiji sa 2.000 u martu 2016. na 7.550 u decembru 2016.
Iako se potrebe izbeglica i migranata u 16 prihvatnih objekata zadovoljavaju na adekvatan način, oko 1.200 ljudi i dalje boravi na neslužbenim lokacijama na kojima vladaju izuzetno loši uslovi. Zima je ove godine bila veoma oštra uz temperature koje su padale i do -15.
Sredstva EU za humanitarnu pomoć
Evropska komisija je od početka krize opredelila 24,8 miliona evra humanitarne pomoći kako bi pomogla izbeglicama i migrantima u Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Srbiji.
Od tog iznosa, za Srbiju je izdvojeno više od 20,1 milion evra. Mere su prvobitne bile usmerene na pružanje osnovne pomoći na punktovima za pomoć izbeglicama i uključivale su zdravstvene usluge, privremeni semštaj, toplu odeću, hranu, vodu, obezbeđivanje prostora za boravak dece i zaštitu. Pomoć je sada usredsređena na unapređenje životnih uslova na zvaničnim prihvatnim lokacijama.
Evropska komisija tesno sarađuje sa srpskim vlastima, agencijama UN i drugim humanitarnim akterima kako bi zadovoljila potrebe novopridošlih migranata i onih koji su zarobljeni u zemlji kao i najugroženijih izbeglica. Među najistaknutijim izvršnim partnerima su UNHCR, UNICEF, Međunarodna organizacija za migracije, CARE, Danski savet za izbeglice, Norveški savet za izbeglice i Lekari sveta te nacionalna društva Crvenog krsta.
Veliki broj izbeglica zarobljenih na Zapadnom Balkanu su maloletnici. UNICEF je u zvaničnim objektima za prihvat otvorio prostore za boravak dece u kojima im je obezbeđena topla odeća, hrana, ali i siguran prostor za igru pod nadzorom kvalifikovanog osoblja. Na taj način je poboljšana njihova zaštita od zloupotrebe, a njihovim roditeljima omogućeno da se staraju o mlađoj braći i sestrama.
Mehanizam EU za civilnu zaštitu
Evropska komisija od septembra 2015. pomaže pri koordinisanju nenovčane pomoći Srbiji kroz Mehanizam EU za civilnu zaštitu. Deset država članica EU je ponudilo preko 246.000 stavki poput grejalica, agregata, kreveta, ćebad i vreće za spavanje. Budući da je priliv izbeglica i migranata drastično smanjen u prvoj polovini 2016, Srbija je u avgustu 2016. povukla zahtev za pomoć.
Informativni letak ECHO pogledajte ovde
