Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. ambasador Sem Fabrici govorio je za dnevni list Blic, a glavna tema bio je predlog Evropske komisije za uvođenje digitalnog elektronskog sertifikata za putovanje unutar EU.

Najava da Evropska komisija priprema odluku o uvođenju “kovid pasoša”, digitalnih zelenih sertifikata, za putovanje unutar EU privukla je mnogo pažnje. Da razjasnimo, na koga se odnose i kako će izgledati, šta će sadržati?

To je nekoliko pitanja u jednom. Postoji više elemenata koje treba podrobnije opisati.

Prvo – cilj ove inicijative. Digitalni zeleni sertifikat treba da olakša putovanja unutar Evropske unije, što je trenutno otežano zbog pandemije. Pravo na slobodu kretanja u Uniji je jedan od ključnih elemenata EU. Dakle mi ne ograničavamo stvari. Sasvim suprotno, mi olakšavamo putovanja unutar EU u skladu sa ciljem postepenog vraćanja u normalu uz puno poštovanje zdravstvenih uslova.

Drugo – sadržaj ovog predloga. Ovo je potvrda a ne pasoš. Biće dostupan u digitalnom i papirnom formatu. Sertifikat će biti besplatan i dostupan na engleskom i nacionalnom jeziku. Sertifikati će sadržati interoperabilan QR kod sa neophodnim ključnim podacima kao i digitalnim potpisom. QR kod se koristi za bezbednu verifikaciju autentičnosti, integriteta i validnosti sertifikata. Osoba koja putuje po EU može da dobije sertifikat bilo vakcinacijom, pokazivanjem negativnog PCR testa ili posedovanjem dokaza o dovoljnom broju antitela posle oporavka od kovida 19.  Digitalni zeleni sertifikat bi trebalo da se izdaje građanima EU i članovima njihovih porodica, bez obzira na nacionalnost. Takođe bi trebalo da se izdaje državljanima zemalja koje nisu članice EU a imaju boravište u EU, na primer. Takođe bi trebalo da se izdaje i posetiocima koji imaju pravo da putuju u druge države članice.

Treće – moguć uticaj na zemlje koje nisu članice EU i njihove građane. Trenutno postoji niz restrikcija za putovanje u EU (uključujući obavezan karantin, PRC testove). Prema novom predlogu, državljani zemalja izvan Unije mogu da zatraže digitalni zeleni sertifikat od države članice u koju putuju i moraće da pruže sve neophodne informacije, uključujući pouzdan dokaz o vakcinaciji. Države članice će tad morati da procene da li je pružen pouzdan dokaz i odluče da li da izdaju digitalni zeleni sertifikat. Srednjoročno gledano, kada se Komisija uveri da neka treća država izdaje sertifikate u skladu sa međunarodnim standardima i sistemima koji su interoperabilni sa sistemom EU, Komisija može da donese „odluku o adekvatnosti“ kroz akt za sprovođenje zasnovan na predloženoj uredbi. Tada bi se takvi sertifikati trećih zemalja prihvatali pod istim uslovima kao i digitalni zeleni sertifikati.

Četvrto – procedura. U sistemu EU, Komisija iznosi pravni predlog (juče), koji moraju da usvoje Evropski parlament i Savet država članica. Istovremeno se moraju sprovesti tehničke pripreme na nivou država članica i Evropske unije kako bi se osiguralo da imamo funkcionalan i interoperabilan sistem. Cilj nam je da se sve uspostavi i proradi do leta u cilju postepenog vraćanja u normalu i ponovnog bezbednog putovanja i odlaska na odmor.

Da li taj sertifikat prihvata sve vakcine ili samo one odobrene u EU?

Ovaj novi mehanizam je za države članice EU da međusobno priznaju izdavanje digitalnog zelenog sertifikata za vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA). Države članice mogu da odluče da prihvate i druge vakcine i da sklope bilateralne sporazume.

Radimo na interoperabilnosti sertifikata sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i videćemo kako će se taj proces odvijati u narednim mesecima.

Može li se desiti da svaka država EU uvede sopstvena pravila za ulazak državljana drugih zemalja van EU?

To je vrlo umesno pitanje. Predlog Komisije upravo služi da obezbedi zajednički sistem koji će olakšati slobodno kretanje i ublažiti restrikcije za sve države članice i sprečiti nekoordinisane mere. Trebalo bi da omogući ljudima da, na primer, izbegnu karantin ako ga zemlja članica ne zahteva za vakcinisane osobe.

S obzirom na slab odgovor EU na nabavku vakcina, probleme sa AZ, pitanje ruskih i kineskih vacina, kako komentarišete kritike da je politika umešala prste i strah od uticaja Kine i Rusije na zdravlje građana?

Ne slažem se sa kvalifikacijom da je odgovor EU „slab“. Naprotiv. Zdravstvo je oduvek bilo u nadležnosti pojedinačnih država članica. Pandemija, koja ne zna za granice, prisilila je države članice da preduzmu zajedničku akciju u vrlo kratkom roku. Čuvajući integritet sistema EU, posebno jedinstvenog tržišta, mi smo poveli globalni odgovor sledeći princip da „niko nije bezbedan dok nisu svi bezbedni“, bez prekida u slobodnom toku robe (uključujući vakcine) i usluga širom sveta. Za manje od godinu dana, EU je poduprla globalni odgovor (opredelili smo 2,2 milijarde evra za Kovaks), izdvojili smo sredstva za farmaceutske kompanije kako bi razvile vakcine vratolomnom brzinom i sada sprovodimo na nivou Unije. Govorimo ovde o vakcinisanju 450 miliona ljudi zarad bezbednosti i zdravlja ljudi.

Prava kvalifikacija bi bila „težak početak“, kako je predsednica Fon der Lajen istakla na nedavnoj konferenciji za štampu. Osnovni problem zašto EU još nije tamo gde bi trebalo da bude u smislu procenta vakcinisanih ljudi koji se očekivao za prvi kvartal jeste da neke farmaceutske kompanije nisu bile u stanju da ispune svoje ugovorne obaveze koje su preuzele. Prosek za vakcinaciju u EU je sada na oko 12 %, s tim da su neke države članice poput Malte dostigle već 25% stanovništva, ali je jasno da treba da budemo brži. I dalje smo fokusirani na cilj da do kraja leta potpuno vakcinišemo 70% odraslih. BionTech-Pfizer i Moderna ispunjavaju svoje ugovore. Johnson & Johnson vakcine treba da stignu u aprilu, a to je vakcina koja se prima u jednoj dozi.

Ceo intervju pročitajte na ovom linku