U kojoj je meri moguće ili nije dobiti informacije od javnog značaja o javnih i državnih organa u Srbiji? Koje su najveće prepreke sa kojima se susrećemo u ovoj oblasti i kako ih možemo prevladati? Upravo su ova pitanja obeležila proslavu Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koja se održala u Klubu poslanika, u organizaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Učestvujući na svečanom panelu, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre je naglasio da je transparentnost je jedan od temeljnih stubova EU i da je to ključni princip svake demokratije na kojem se temelje druga temeljna prava. “Pravo na informacije ključno je za transparentnu i odgovornu vladu. Od suštinskog je značaja za borbu protiv korupcije i izgradnju društva zasnovanog na vladavini prava jeste transparentnost rada institucija”, naglasio je ambasaore Žiofre.
“Poglavlje 23 predviđa brzo usvajanje revidiranog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Podržavamo skoro usvajanje Zakona u potpunoj saglasnosti sa najvišim međunarodnim standardima i prethodnim preporukama EU i SIGMA –e”, zaključio je ambassador.
Tobias Flesenkeper, šef misije OEBS u Srbiji, je podsetio na istorijski razvoj obeležavanja ovog dana i istakao da je transparentnost ključna za jačanje institucija. “Kultura transparentnosti je ključna za legitimnost javne uprave i procvat demokratije. Ona je takođe i znak da je jedno društvo zaista demokratsko i pluralističko”, istakao je Flesenkeper.
Milan Marinković, Poverenik i domaćin skupa, podsetio je da se Međunarodni dan prava javnosti da zna obeležava od 2002., a u Srbiji od 2006. “Prošli smo kroz tešku i izazovnu godinu, koja je bila dodatno bila zakomplikovana pandemijom korova virusa. Nadam se da ćemo sledeći ovaj dan dočekati sa novim Zaknom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čiji je nacrt već gotov”, rekao je Marinković.
Tokom svečanosti dodeljene su i plakete institucijama koje su doprinele poboljšanju transparentnosti u radu javne uprave i državnih organa. Ovogodišnji dobitnici su Viši sud u Kragujevcu, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Vrhovni kasacioni sud, Apelacioni sud u Kragujevcu, Opština Despotovac i Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine. Priznanje i statueta su dodeljeni i USAID-u, kao organizaciji koja je u protekloj godini najviše doprinela razvoju kulture transparentnosti u Srbiji.
Podrška EU vladavini prava u Srbiji
Podrška Evropske unije vladavini prava, reformama u pravosuđu i unutrašnjim poslovima u Srbiji – dostigla je više od 163 miliona evra u periodu od 2014. do 2020. godine. Evropska unija trenutno sprovodi 19 projekata u ovoj oblasti sa ciljem da podrži funkcionisanje i jačanje vladavine prava u Srbiji. Sredstva se koriste za podršku nezavisnom i nepristrasnom pravosuđu, efikasnoj zaštiti građana i zajednica, poštovanju ljudskih prava, pravilnom sprovođenju zakona, te za podršku borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i trgovine ljudima
