Saopštenje ambasadora Sema Fabricija povodom predloga budžeta Evropske komisije za period od 2021. do 2027:

„Naredni dugoročni budžet kojie je Komisija predložila je dobra vest za Srbiju i Zapadni Balkan iz dva razloga“, izjavio je ambasador Fabrici u petak.

„Prvi razlog povećanje ukupne pretpristupne pomoći na 14,5 milijardi evra. Ovo je povećanje od 20 odsto u odnosu na tekući budžet, što znači više sredstava za Srbiju i Zapadni Balkan kako bi se pripremili za pristupanje EU.

Drugi razlog je to što ovakav budžet poseduje neophodnu fleksibilnost da se prilagodi novim članicama kada kandidati budu spremni za pristupanje. To smo istakli u Strategiji za Zapadni Balkan usvojenoj u februaru, a sa takvom situacijom smo se i suočili 2013. kada se Hrvatska pridružila EU, a tadašnji budžetski period je trajao do 2014.

Ovaj predlog budžeta jasno potvrđuje posvećenost Evropske komisije Srbiji i Zapadnom Balkanu“, dodao je ambasador Fabrici.

Kontekst:

Višegodišnji finansijski okvir koji je Komisija 2. maja 2018. predložila za period između 2021. i 2027. odražava potrebu EU da se fokusira na strateške prioritete kako u geografskom smislu – Zapadni Balkan, evropsko susedstvo i Afrika – tako i u tematskom – bezbednost, migracije, klimatske promene i ljudska prava. Komisija je predložila da se u budućem dugoročnom budžetu pomoć i ulaganja u spoljno delovanje povećaju za 26 odsto do iznosa od 123 milijardi (u susedstvu i šire kao i za pomoć zemljama koje se pripremaju za pristupanje EU) kao i da se u cilju ostvarivanja veće koherentnosti, unapređenja saradnje, pojednostavljivanja procedura i primenu ekonomije obima sprovede temeljno restrukturiranje intrumenata za spoljno delovanje. Sredstva izdvojena za pretpristupnu pomoć su 1,2 puta veća u odnosu na prethodni budžet kako bi se odgovorilo na prioritete.

Za Zapadni Balkan će u novom budžetu biti izdvojeno više sredstava dok će pripreme za prijem novih članica biti obavljene blagovremeno. Ovaj budžet znači više novca za reforme na Zapadnom Balkanu kao i fleksibilnost za prilagođavanje Unije budućim proširenjima. Pravilo dugoročnog budžeta je da se u slučaju novih pristupanja vrši revizija višegodišnjeg finansijskog okvira kako bi se u obzir uzeli troškovi koje ona sa sobom nose, što je već urađeno 2013. kada je Hrvatska pristupila EU.