Pogrešno je viđenje, pre svega političke elite, da je EU jednako novac. Evropska unija je skup normi i standarda, te jedna velika šansa za demokratizaciju društva. Međutim, kod nas vlada nespremnost da se uči od EU», rekao je profesor Duško Radosavljević iz Novog Sada na današnjoj debati . «EU bliža građanima – šta je EU za vas?»

Koliko građani Srbije razumeju EU integracije šest i po godina od početka pregovora o članstvu? Kakvu ulogu u tome imaju državne institucije, a kakvu civilno društvo? Kako se komuniciranje o Evropskoj uniji može poboljšati i šta nama EU uopšte znači? Ovo su bila ključna pitanja na debati koju je organizovao Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa EU info centrom.

Razmatrane su uloge i dosezi različitih aktera u komuniciranju o EU. Civilno društvo, iako dosta aktivno, nije i ne može biti glavni niti jedini inicijator informisanja o procesu integracija, smatraju učesnici. Istaknuto da je za dobru komunikaciju potrebno imati jasnu i koherentnu politiku koja neće zbunjivati građane. U tom smislu, vlada i državne institucije nose najveću odgovornost.

“Pogrešno je viđenje, pre svega političke elite, da je EU jednako novac. Evropska unija je skup normi i standarda, te jedna velika šansa za demokratizaciju društva. Međutim, kod nas vlada nespremnost da se uči od EU. Umesto da mlade radnike, stručnjake, zanatlije šaljemo u EU i pokažemo im kako se tamo živi i radi u praksi, mi ističemo u prvi plan ideološka pitanja, a odguravamo ona razvojna», smatra profesor Duško Radosavljević sa Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu.

Profesor smatra i da veliki broj ljudi nije siguran šta da misli. «Vlast bi morala jednoglasno da podrži EU integracije i to tako što bi sva ministarstva i vladina tela usmerila svoj rad u tom pravcu i onda nam se ne bi dešavalo da na stalno fali neki zakon, ili podzakonski akt, monitoring i slično».

“Informisanje građana o Evropskoj uniji nije posao koji se završava, već je nešto što treba neprestano da traje. Tačno je da veliki broj građana Srbije ne razume najbolje šta EU integracije tačno podrazumevaju, ali krivica nije na njima. Vlade drugih istočnoevropskih zemalja su umele da konzistentnom politikom objasne svojim građanima dobrobiti članstva i one su danas članicama EU. Dakle moguće je!” Ovim rečima otpočininje izlaganje svojih stavova Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Dragojlović smatra da mi ipak moramo imati odgovore i na identitetska pitanja ako želimo da vodimo nesmetanu komunikaciju o EU. «Razgovor sa neistomišljenicima je jedini način da se zastupa ideja integracija. Koga to ne zanimaju identitetska pitanja? Sve zanimanju. Ali postoje narodi koji su to rešili, dok oni koji ih nisu rešili, stavljaju identitet u prvi plan i ne interesuju ih IPA fondovi.»

Aleksandra Đurić Bosić, kulturološkinja i direktorka Centra za interkulturnu komunikaciju iz Novog Sada, smatra da se komunikacija odvija u zatvorenim krugovima istomišljenika.

«Naš cilj bi morao da bude prevazilaženje tih granica i dopiranje do onih koji misle drugačije, pa i potpuno suprotno». Đurić Bosnić smatra da je ovo društvo izgubilo dragoceno vreme od 2000. godine do danas da preformuliše narative o «nacionalnim prijateljima i neprijateljima», te danas imamo društvo sa stereotipnim stavovima i vrednostima.

Tokom debate prikazan je video u kojem građani Novog Sada odgovaraju na pitanja o tome šta je za njih Evropska unija i da li smatraju da je Srbiji mesto u njoj, kao i da li bi Srbija imala dobrobiti od članstva u toj zajednici. Reagujući na izjave građana, učesnici debate su primetli da se u razgovorima o EU, uvek prepliću pitanja identiteta i pitanja razvoja, te nacionalnim interesima koji nisu jasno postavljeni niti objašnjeni.

«Ja često razgovaram sa studentima i mladim ljudima i kada pričate sa njima privatno, kada steknete njihovo poverenje, vi vidite da su oni u potpunosti svesni i da znaju benefite EU. Međutim, u javnom diskursu to nije uvek poželjno, pa se onda javno ne izjašnjavaju. Mi živimo kao homo duplexi.» kaže profesor Radosavljević.

Kad je reč o nacionalnim interesima, kao i stanju u pregovaračkim poglavljima, sagovornici se slažu da bi trebalo imati jasnu sliku šta to konkretno znači. Vlast bi trebalo da jasno i glasno iznese šta su nacionalni interesi Srbiji, a sa druge strane bi mi kao građani trebalo da se zapitamo u kakvom je stanju naš sistem. Da napravimo svojevrsni sistematski pregled pregovora i poglavlja.

Debatu je organizovao Evropski pokret u Srbiji (EPuS) u saradnji sa EU Info Centrom i prva je u nizu debata «Evropski razgovori 2.0» koji bi trebalo da doprinesu jačanju komunikacije sa građanima i da im pomognu  u proceni i donošenju suda u vezi sa evropskom perspektivom Srbije.