Zbog čega su gradske sredine osetljivije na posledice klimatskih promena? Na koji način je moguće obezbediti bolji život u gradovima, koji su građeni kada je klima na ovim podnebljima bila drugačija? Na kojim mestima je očigledno nemoguće živeti

Ova i druga pitanja bila su tema razgovora srtučnjaka tokom Međunarodnog festivala zelene kulture- Green Fest-a, realizovani uz podršku Evropske unije, kao deo razgovora u okviru serijala „Akcija za klimu ODMAH“.

“Danas kada pričamo o klimatskim promenama ne pričamo o nečemu što će se desiti, nego o nečemu što se već desilo.  A gradovi u kojima živimo su pravljeni po meri klime koja je postojala kada su osnivani, pa su tako infrastruktura i raspored prilagođeni klimatskim uslovima koji su postojali pre nekoliko stotina, pa i hiljadu godina. Klima koja je bila stabilna u prošlosti, sada je znatno izmenjena, pa infrastruktura u gradovima više nije adekvatna za nove uslove”, naveo je dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor sa Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu

Gradovi su odgovorni za preko 70% emisija ugljen dioksida na planeti. Klimatske promene imaju veliki uticaj na njihovo funkcionisanje, od infrastrukture i stanovanja do zdravlja ljudi. Naročito su osetljivi gradovi sa ubrzanim prilivom stanovništva, pa je u borbi protiv klimatskih promena važno adekvatno urbanističko planiranje. Urbane sredine moraju da se adekvatno razvijaju i prilagođavaju na izmenjene klimatske prilike koje će stanovnici gradova osećati mnogo više od stanovnika ruralnih područja. U gradovima su promene intenzivnije, brže i vidljivije.

“Na primer, odvod kišne vode je prilagođen padavinama kakve su bile ranije. One su sada mnogo drugačije, obilnije. Još jedan primer su noćne visoke temperature koje sada mogu da budu znatno opasnije nego dnevne”, upozorio je dr Đurđević.

 Urbana ostrva toplote su veliki problem leti, tokom noći, jer nije moguće da se okolina rashladi. To su situacije u kojima su noćne temperature visoke tokom toplotnih talasa, kada tlo u centru grada ima ekstremno veću temperaturu od oboda grada.

“U toj situaciji neki blok ne može da se rashladi noću, akumulira toplootu danima i to utiče naročito na starije građane i hronične bolesnike. U Beogradu je tokom 2007. godine zabeležena povećana smrtnost za 75 odsto kod starijih osoba u odnosu na referentne vrednosti”, naveo je dr Đurđević.

Gradovi nesumnjivo više doprinose emisiji gasova sa efektom staklene baste. Ipak, oni najbrže mogu da postanu i deo rešenja. Širom Evrope i sveta gradske uprave obezbeđuju beneficije za lakši pristup solarnim panelima i drugim rešenjima koja su energetski efikasna.

“Gotovo svi gradovi se trude to da rade. Postoje vidljivi pomaci i potrebno je slediti te dobre primere”, naveo je dr Ivan Simić, docent sa Arhitektonskog fakulteta, Katedre za urbanizam, Univerziteta u Beogradu. On je naglasio da veliki deo rešenja vidi u uključivanju tema poput cirkularne ekonomije i energetske efikasnosti na osnovne studije arhitekture, kako bi se u startu uvele inovacije u ceo proces projektovanja.

“Projektanti i arhitekte treba da ugrade ideje koje se tiču klimatskih promena i energetske efikasnosti. To mora biti integralni deo projektovanja, od početka. Ove stvari su bile jako značajne teme u arhitekturi još od 1960. Neophodno je reafirmisati te teme, naročito sada kada je tehnologija napredovala”, naveo je dr Simić, dodajući “Svaki grad je kao mašina. U vreme ovakvih tehnologija- to ne sme biti mašina sa dizel motorom”.

Koji su dalji koraci i gde smo sada?

Srbija je energetski vrlo neefikasna zemlja i neefikasno društvo- trošimo previse energije da bismo proizveli nešto što je potrebno.

“Jedna smo od najneefikasnijih zemalja u Evropi. Oko 30% vode isteče tokom prenosa do samog mesta konzumiranja- To je kao da bacite skoro trećinu plate”, naveo je dr Đurđević.

“Beograd ima svoj Akcioni plan za prilagođavanje na klimatske promene, još iz 2015, koji se, nažalost, ne implementira, iako sadrži niz odličnih rešenja”, naveo je dr Simić, ističući da je Beograd ispod proseka tipičnog za velike gradove i ispod optimalne količine zelenila.

“Zelena regulative više ne sme da bude preporuka. Ona mora da bude izjednačena sa građevinskim parametrima i da bude deo zakonske obaveze. Deo po deo, svaki grad tako ulazi u zelenu tranziciju”, zaključio je dr Simić.

COP26 je upravo završen. Jasno je da bez jasnih i čvrstih politika i zajedničkih dogovora razvijenih zemalja nije moguće napraviti promenu. Ali građani mogu dosta da utiču, inicijativama, zagovaranjem, političkim stavovima, pocrtavanjem koliko je problem važan.

Kako, pored globalnih, možemo da se oslonimo na lokalne inicijative? Na koji način građani mogu da budu deo rešenja?

Tokom leta, građani su imali priliku da na interaktivnoj mapi obeleže mesta u gradu na kojima ih vrućina najviše pogađa. Da li negde nedostaje javna česma ili hladovina? Kako bi na nekoj lokaciji mogli da se ublaže efekti vrućine? I sada, kada je leto prošlo, klimatski izazovi ostaju, a građani i dalje mogu da obeleže i dobre i loše primere prilagođavanja na klimatske promene sa kojima se u Beogradu svakodnevno susreću, a ovo je prilika da neki od izazova budu konstruktivno rešeni. Na taj način građani, uz prethodno kreiranje naloga na interaktivnoj mapi, postaju deo ogromne istraživačke mreže, daju doprinos nauci i postaju i sami naučni istraživači.

Ovo su samo neke od aktivnosti projekta TeRRIFICA, koji se sprovodi u nekoliko zemalja Evrope, a čije je finansiranje omogućila Evropska unija.

Dr Tanja Adnađević, Koordinatorka projekta u Srbiji, osvrnula se na kreativne i inovativne ideje koje građani imaju za adaptaciju grada, ali i problem sa kojima se suočavaju: “Ovaj projekat se sprovodi u 6 evropskih pilot regiona. Građani Beograda, koji su unosili svoja zapažanja iz svih 17 opština, bili su najbrojniji u Evropi. Građani predlažu prirodom inspirisana, zelena rešenja. Ovo će pomoći da se naprave i realizuju akcioni planovi na nivou grada.“

“Neki ljudi su prosto prinuđeni da leti rade na otvorenom, kada je temperature 42 stepena. Oni nalaze način da prežive ali to nisu dugoročna rešenja.

Građani su mapirali mesta na kojima je leti gotovo nemoguće boraviti. Pa tako imamo “Pakleno stajalište autobuske stanice”, blokove, delove grada koji su postali neuslovni za šetnju ili duži boravak”, istakla je dr Adnađević, navodeći da se građani Beograda sve više okreću zelenom životu, sve više žele da vikende provode van grada, ali žele i da u svoju svakodnevnicu donesu više prirode.

Cilj projekta TeRRIFICA jeste sveobuhvatno objedinjavanje podataka, istraživanja i aktivnosti, kako bi se pripremio opšti presek stanja uslovljenog klimatskim promenama u mapiranim delovima Evrope. Raznovrsni pristupi koji uključuju najširi krug građana, lokalne aktiviste, istraživače, donosioce odluka i druge angažovane pojedince treba da pruže sveobuhvatne smernice za dalju borbu protiv klimatskih promena, prilagođavanje izmenjenim okolnostima i predviđanje budućih dešavanja.

U drugoj fazi projekta će se kreirati posebno razvijeni set preporuka i primenjivih praksi za svaku od odabranih teritorija – tri regije u Nemačkoj, atlantska obala u Francuskoj, šire gradske oblasti Barselone, Minska i Poznanja, i Beograd u okviru dunavskog i savskog sliva Jugoistočne Evrope – kako bi se pod okriljem koncepta ”živih laboratorija” testirale strateške aktivnosti. Кonačni rezultat projekta će biti mape sa aktivnim podacima i rezultatima, uz modele i smernice koji su uspešno realizovani i provereni u praksi.

Centar za promociju nauke je regionalni centar projekta i koordinator aktivnosti u više zemalja Jugoistočne Evrope – od Hrvatske do Rumunije, i od Albanije do Mađarske. Projekat je, sa 2 miliona evra podržala Evropska unija kroz program Horizont 2020.

Međunarodni festival zelene kulture GREEN FEST je manifestacija posvećena ekologiji i zaštiti životne sredine, koja kroz filmske obrazovne, izložbene i aktivističke programe podstiče kulturu življenja u skladu sa “zelenim” vrednostima. Dvanaesti Međunarodni festival zelene kulture „Green Fest“ će biti održan od 08. novembra od 16 časova, do 15. novembra do 22 časa, u izmenjenom, onlajn izdanju, pod sloganom “KLIMATSKA UZBUNA”. Ove godine, svi sadržaji će biti u potpunosti besplatni. U skladu sa pravima na prikazivanje, gledanje filmova je ograničeno na 1000 posetilaca po filmu, i moguće ih je gledati samo iz Srbije. Svi zainteresovani za životnu sredinu, ekologiju, klimatske promene, održivi razvoj, kao i srodne teme, moći će da pogledaju ukupno 7 dugometražnih i 34 filmova srednjeg i kratkog metra.

Više informacija o ovogodišnjem Festivalu se može naći na www.greenfest.rs. Kompletan ovogodišnji program možete preuzeti na ovde.

Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.

Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou ‒ održivi sistem zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života.