Juče sam posetio nekoliko oblasti pogođenih nedavnim poplavama — bilo je zaista šokantno. Ali sam bio i svedok izuzetne hrabrosti slovenačkog naroda. Impresioniran sam odlučnošću slovenačkih vlasti i vođstvom premijera Goloba. I u pravu ste, dragi premijeru: niste sami. Slovenija nije sama.

EU pruža snažnu podršku, zajedno sa našim državama članicama i partnerima kao što su Ukrajina i Zapadni Balkan. Zbog toga je naziv ovogodišnjeg foruma, Solidarnost za globalnu bezbednost, još zvučniji.

Solidarnost učvršćuje zajednicu. Solidarnost nam daje moć da prevaziđemo najveće životne izazove, i u njoj je suština evropskih integracija. Ona čini našu Evropsku uniju jačom. Zato se nećete iznenaditi što ću danas govoriti o solidarnosti. I o proširenju.

Suočavamo se sa nezapamćenim krizama koje su međusobno povezane. Nedavne prirodne katastrofe u Sloveniji, Grčkoj i širom sveta, podsećaju nas zašto nam je neophodna klimatska neutralnost.

Rat u Evropi, na tlu Ukrajine, pokazao je da se mir i demokratija ne mogu uzimati zdravo za gotovo. Ovaj rat ne razara samo Ukrajinu; on ima dubok uticaj na budućnost našeg kontinenta i na globalnu bezbednost.

Epidemija kovida 19 nas je takođe naučila nekim teškim lekcijama: globalna zdravstvena sigurnost nije zagarantovana, čak ni u razvijenim zemljama.

Suočena sa ovim izazovima, EU je pokazala da smo u stanju da postupamo hrabro i odlučno kada je to potrebno. Bili smo prvi u svetu koji su odlučili da naš kontinent postane klimatski neutralan do 2050. A kada smo se suočili sa prvom globalnom pandemijom u poslednjih 100 godina, brzo smo postigli dogovor o obimnom planu za oporavak.

Kada su ruske snage napale Ukrajinu, Kremlj i mnogi drugi očekivali su slabašan odgovor i podeljenu Evropu.

Dobili su suprotno. Za samo nekoliko sati, 24. februara, Rusiji smo uveli ozbiljne sankcije, a Ukrajini isporučili oružje i municiju. Tog dana smo pokazali da postoji drugačija EU. Brza, odlučna, ujedinjena i odlučnija.

A kada je Putin na nas bacio „energetski projektil“, odreagovali smo postavljanjem energetskog štita, odnosno „energetskog odbrambenog sistema“. Diverzifikovali smo izvore energije i prekinuli prekomernu zavisnost od ruskog goriva. Obnovili smo saveze sa strateškim partnerima. Na tom putu nas je vodila solidarnost.

U sve kompleksnijem svetu današnjice, izbori koje Evropa pravi su od ključnog značaja: da li želimo Evropsku uniju koja upravlja samo krizama? Ili želimo da prevodimo oblikovanje budućnosti na globalnom nivou? Da li se mirimo sa tim da u svetu uvek postoje dve sukobljene strane? Ili želimo da doprinesemo izgradnji sveta koji podupire globalna saradnja velikog broja učesnika?

U tom smislu imamo veći uticaj, na primer u pogledu klimatske neutralnosti, asertivniji, recimo u suočavanju sa ruskom agresijom, i realističniji, na primer po pitanju rada sa partnerima čije vrednosti nisu u potpunosti usklađene sa našim. Takođe naporno radimo na preoblikovanju globalnog pristupa razvoju. Zato što svet mora postati sigurniji i prosperitetniji. Želimo veći uticaj kako bismo oblikovali bolji svet. I želimo da budemo jači da bismo bili bolji saveznik. Zbog toga našu stratešku autonomiju gradimo kamen po kamen.

Da bi bila jača i sigurnija, EU treba da osnaži veze i postane moćnija. Ovo je trenutak za hvatanje u koštac sa izazovom proširenja. Zarad nas u EU i zarad budućih članica. Smatram da zemlje sa potvrđenom perspektivom članstva u EU treba da nazivamo budućim članicama.

Vreme je da se iskreno suočimo sa izazovima bez ikakvih nejasnoća. Put Zapadnog Balkana u EU je počeo pre više od 20 godina. Region u srcu Evrope, okružen EU, koji je nastao nakon sukoba koji su prethodili raspadu Jugoslavije.

Solunski samit 2003. godine potvrdio je evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Ali spor tempo tog puta razočarao je mnoge, kako u regionu, tako i u EU. Slažem se sa kancelarom Šolcom kada kaže da Evropa mora da održi svoja obećanja.

Narod Ukrajine u ovom trenutku herojski brani svoju zemlju. Kremlj ne napada samo slobodnog i suverenog suseda. Kremlj napada sve ono u šta verujemo — slobodu, demokratiju, prosperitet i saradnju. Zato smo u junu prošle godine Ukrajini i Moldaviji dodelili status kandidata. A isti status čeka i Gruziju kada preduzme neophodne korake.

Proširenje više nije san. Vreme je da krenemo napred.

Ima još dosta posla. Biće teško i ponekad bolno. Kako za buduće zemlje članice tako i za EU.

Da bi proces ostao kredibilan, mislim da moramo da razgovaramo o tome šta i kada treba uraditi. I u tom pogledu imam predlog. Dok pripremamo sledeću stratešku agendu EU, moramo da postavimo jasan cilj. Evropska unija mora biti spremna za prijem novih članica do 2030. Ovo znači da će naredni dugoročni budžet EU sadržati naše zajedničke ciljeve. To je ambiciozan plan, ali je i nužan jer će pokazati da smo ozbiljni i dati zamah reformama koje će zauzvrat izazvati interesovanje, privući investicije te podstaći razumevanje i saradnju.

Ovo je šansa koju moramo da iskoristimo i lideri EU će o ovom planu razgovarati na predstojećim sastancima Evropskog saveta. Usvojićemo stav o otvaranju pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, a očekujem i da se članstvo Bosne i Hercegovine i Gruzije vrati na dnevni red.

Dragi prijatelji sa Zapadnog Balkana, svoje težnje ste nam stavili do znanja. Pitanje je, šta treba da prethodi ostvarenju tih težnji.

Usvajanje vrednosti i vladavina prava. Naša Unija se zasniva na ljudskim pravima i dostojanstvu, demokratiji i solidarnosti. Vladavina prava nam garantuje da možemo da živimo, radimo, stvaramo i trgujemo u jednom velikom prostoru sloboda uz puno poštovanje naših različitosti. Svi građani i preduzeća u EU moraju biti sigurni da će imati isti tretman, bez obzira na to gde žive ili posluju, a to podrazumeva i poštovanje prava manjina.

Proširenje je bilo i ostaje proces zasnovan na zaslugama. Članstvo u Uniji sa sobom nosi i odgovornost i benefite. A za oba je potrebna spremnost.

Spremnost podrazumeva nezavisno pravosuđe. Kao i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i ekonomsku spremnost. Kao i da budete uz nas po pitanju spoljne politike koja je danas važnija nego ikada.

Iako rešavanje bilateralnih sukoba iz prošlosti može biti bolnije od reformi, ono je neophodno. Vi ste na istom putu kao države osnivači Unije. Bez pomirenja nema saradnje. A reći ću i ovo: u EU nema mesta sukobima iz prošlosti.

Vaše građane, naročito mlade, privlači sjajnija, pravednija i prosperitetnija budućnost. Pridruživanje našoj Uniji bi bilo sjajan dokaz tog kolektivnog uspeha. U idealnoj situaciji, sve buduće članice bi se pridružile Uniji istovremeno.

Ali one su na različitim stupnjevima napretka na putu ka EU, pa zato moramo da sprečimo uvoz sukoba iz prošlosti kao i to da članice blokiraju pristupni proces svojih suseda i drugih budućih članica.

Jedan od načina bi bio da dodavanje takozvane „klauzula o poverenju“ u ugovore o pristupanju kako bi se novim državama članicama onemogući da blokiraju pristupni proces budućih država članica.

Da bismo prevazišli ove izazove, EU će vam pružiti veću podršku. Ali moramo da radimo i na tome da zatvorimo razvojni jaz.

To ćemo pre svega učiniti tako što ćemo vas postepeno ali progresivno integrisati u politike EU, kako biste brže osetile prednosti članstva, čak i pre samog članstva. Ovu ideju sam izneo prošle godine i Evropski savet ju je podržao.

Komisijin paket proširenja koji očekujemo u oktobru će nam otkriti konkretne detalje takve progresivne integracije koja se može odvijati u različitim oblastima, kao što je na primer jedinstveno tržište.

Uspostavili smo ambiciozne mehanizme za podršku usvajanju pravnih tekovina EU, kao što su podrška za formiranje energetskih i transportnih zajednica. Predlažem da ove mehanizme koristimo za postepeno uvođenje budućih članica u EU i njihovu integraciju u politike nakon što ispune uslove za članstvo.

Na primer, država bi mogla da nakon okončanih pregovora u određenom poglavlju politike učestvuje u formiranju Saveta u toj oblasti. U tom duhu smo uspostavili princip godišnjih samita između EU i Zapadnog Balkana koji ću sazvati u decembru kada i sastanak Evropskog saveta.

Postepena integracija se može sprovesti i u oblasti bezbednosti i odbrane. Na primer, buduće članice možemo pozvati da budu aktivnije u procesu donošenja politika ili u radu mehanizama, poput spoljnopolitičkih misija, našeg Fonda za odbranu ili u okviru Evropskog mirovnog instrumenta.

I EU treba da se spremi za proširenje. U potpunosti se slažem sa predsednikom Makronom koji je rekao da ćemo napraviti veliku grešku ako pre narednog proširenja Unija ne sprovede unutrašnje reforme. Budimo iskreni: ponekad se nedostatak napretka budućih članica na putu ka EU koristi kao izgovor da se ne sagleda spremnost Unije. Ovo je trenutak da se ozbiljno zapitamo o kapacitetu EU da primi nove članice.

Ova ideja se ponekad pogrešno razume kao nevidljiva prepreka članstvu, a upravo je suprotno. Jedino što za nove članice ima smisla je da se pridruže efikasnoj Uniji. A za postojeće članice jedino ima smisla da proširenje otvori nove mogućnosti.

Neće biti jednostavno integrisati nove članice u Uniju. To će uticati na naše politike, programe i budžete. Biće neophodne političke reforme i politička hrabrost. EU će biti veća i imaće više stanovnika.

Ipak, relativni prosperitet neće uslediti odmah; biće neophodna značajna sredstva kako bi nove članice dostigle nivo postojećih. Moramo da se postaramo da budžet EU svima donese dodatu vrednost. BDP budućih članica iznosi oko 50-70% najmanje privrede EU. To znači da će te države postati neto primaoci iz budžeta, dok će nekoliko drugih aktuelnih neto primalaca postati neto doprinosioci budžetu. Potreban nam je plan za ovu kompleksnu tranziciju.

Proces donošenja odluka u EU je proteklih godina značajno unapređen, ali ga treba dodatno ubrzati. Više članica će značiti više različitosti. Moraćemo da prilagodimo naše institucionalne okvire i procedure kako bi proširena EU mogla da donosi odluke efikasno i blagovremeno. Kada je u pitanju osetljivo pitanje jednoglasnog odlučivanja, smatram da bi njeno kompletno ukidanje bilo katastrofalno.

Zato što je jedinstvo jedna od najvećih prednosti EU. Jedinstvo je najbolji način za jednoobrazno sprovođenje odluka. Jedinstvo se postiže na više načina. Kada smo rešili da aktiviramo Mirovni instrument kako bismo finansirali isporuku oružja Ukrajini, konstruktivna uzdržanost nije remetila jednoglasnost. Osim toga, ima više načina da se glasanje kvalifikovanom većinom prilagodi, bilo u pogledu neophodnog broja glasova ili situacija u kojima se ono primenjuje. Ovo će biti ozbiljan rebus, ali razgovor o tome ne možemo da odlažemo.

Dopustite da sa vama podelim lično ubeđenje. Suština proširenja nije u procesima, procenama, skrininzima, pregovorima i ugovorima. Suština proširenja je u ljudima, u budućnosti naše dece i sudbini Evrope. Zato nam trebaju ljudi koji stvarno veruju u proširenje.

Osvajanje ljudi je možda i naš najveći izazov. Ovo podrazumeva predstavljanje značaja EU i isticanje prednosti članstva. To je izbor koji donosi društvo i on podrazumeva odstupanje od jezika prošlosti i fokus na budućnost. Uz stvarnu političku volju, možemo dostići spremnost EU i budućih članica.

Sada je trenutak za hrabrost. Sada je trenutak da gradimo našu zajedničku evropsku budućnost.

Hvala.