“U svim evropskim institucijama se oseća atmosfera spremnosti za napredak procesa proširenja na Zapadni Balkan”, izjavio je predsednik delegacije Evropskog parlamenta Eduard Kukan, na sastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropska unija – Srbija koji je održan u Narodnoj skupštini Srbije.

„Iskoristite tu priliku, ali za napredak su potrebni dokazi sa vaše strane“, rekao je Kukan na sastanku u Skupštini Srbije.

Sastanak su otvorili predsednik delegacije Evropskog parlamenta Eduard Kukan i predsednik delegacije parlamenta Srbije Vladimir Orlić, a među govornicima su bili i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šer i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Fonet

Kukan: Neće biti novih zahteva Srbiji

Eduard Kukan je ocenio da je Srbija dobro napredovala kroz svoje pregovore o članstvu u EU i pozdravio otvaranje još dva poglavlja, dodavši ipak da je očekivano da na međuvladinoj konferenciji u Briselu 11. decembra bude otvoreno više poglavlja.

„Želimo snažnu i fer Uniju, a za ulazak u porodicu domokratskog sistema važan je partner koji poštuje vladavinu prava i nezavisno sudstvo“, rekao je Kukan i dodao da su „pregovori proces izgradnje države“.

On je ukazao da je važno razgovarati i o budućnosti Kosova, ali i slobodi medija. „U Evropskom parlamentu glasamo o svakom budućem članu EU… moramo davati poštene odgovore. Mi smo spremi na poguramo proširenje, ali su nam potrebni dokazi od vas kako bismo ih koristili kao argumente“, rekao je Kukan.

Kukan je rekao da je Bugarska, kao sledeći predsedavajući EU, pripremljena za napredak procesa proširenja, kao i naredni predsedavajuæi – Austrija, koja ima mnogo istorijskog iskustva za državama Zapadnog Balkana.

Uz konstataciju da često ima utisak da u Srbiji postoji „tendencija samosažaljenja“, Kukan je poručio: „Nemojte misliti da je Srbija meta nekih loših namera iz Evropske komisije“.

“Pregovori su težak i zahtevan proces. Neće biti novih zahteva Srbiji, ispunjenje 100 odsto postojećih uslova je dovoljno”, izjavio je Kukan.

Fonet

Joksimović: Bilo je razočarenja zbog broja otvorenih poglavlja

Ministraka za evropske integracije Jadranka Joksimović je rekla da je „bilo izvesnog razočarenja kada je u pitanju broj otvorenih poglavlja“, jer kako je navela, „posle poruka Mogerini i Junkera, s pravom je očekivano otvaranje najmanje tri poglavlja“ i dodala da bi „ubrzanje procesa otvaranja poglavlja moglo da da zamajac reformama“.

“Reforme su važne, ali proces pridruživanja podrazumeva i članstvo u EU”, rekla je Jadranka Joksimović.

Ona je izjavila da se o 2025. godini govori kao o najboljem scenariju za eventualni prijem Srbije i Crne Gore u EU i dodala: „Ako se od kandidata traži poštovanje rokova, onda u tom partnerskom odnosu i kandidat može da traži i očekuje određene i izvesnije rokove“.

Govoreći o „regionalnom pristupu proširenja EU“, ocenila je da time mogu „jedni da se potcene, a drugi da se precene“, i dodala da nije zagovornik termina „Zapadni Balkan“, ocenivši da je Jugoistočna Evropa adekvatniji.

Ocenila je da je medijska slika „slikovita i polarizovana“, ali da „manjka profesionalne odgovornosti novinara usled tabloidizacije i trke za tiražom“.

Fabrici: Najvažnije što prati otvaranje poglavlja su reforme

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je izjavio da je 2017. bila „dobra godina“, da je Srbija otvotrila šest poglavlja i da je „uznapredovala u pripremi za druga poglavlja“.

„Otvaranje jeste bitna stvar, ali najvažnije što prati otvaranje su reforme. Zemlje članice gledaju ne samo otvaranje poglavlja, već i proces napretka kada je u pitanju vladavina prava i dijalog Beograda i Prištine“, kazao je Fabrici i dodao da će EU nastaviti da bude najveći trgovinski i investicioni partner Srbiji.

On je rekao i da je Srbija „napravila nekoliko koraka napred kada je u pitanju regionalna saradnja“.

Ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šer je u ime predsedavanja te države EU istakao zalaganje za proširenje EU na osnovu evropskih vrednosti i podsetio na izveštaj EK u kojem je navedno da postoji napredak kada je u pitanju vladavina prava u Srbiji, ali da je potrebno još mnogo toga učiniti.

„Najviše treba da se radi na jačanju mera za borbu protiv korupcije, jačanju slobode medija i reformi pravosuđa. Spoljna politika treba da bude u skladu sa spoljnom politikom EU, a to se odnosi i na restriktivne mere“, kazao je on.

On je pozdravio pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i dodao da će „proširenje Unije na Zapadni Balkan biti na visokom mestu EU u narednim mesecima“ jer je, kako je rekao, „zemljama Zapadnog Balkana mesto u EU.

Fonet

Fajon upozorila na stanje u medijima i zloupotrebu skupštinskih procedura

Poslanica u EP Tanja Fajon je kazala da je razgovarala sa predstavnicima nevladinih organizacija i sa građanima koji su joj preneli da mediji „žive u neprijateljskom okruženju“.

Ona je takođe izrazila zabrinutost što je 10 sati rasprave o budžetu bilo „zaposeto“ i podsetila da je organizacija CRTA zamračila sajt Otvoreni parlament zbog urušavanja institucije Skupštine Srbije kao najvišeg predstavničkog tela, posebno posle zloupotreba skupštinskih procedura pri usvajanju državnog budžeta za narednu godinu bez rasprave.

Član Evropskog parlamenta Gunar Hokmark je rekao da niko od Beograda ne traži nešto što je loše za Srbiju.“Ne govorite o zahtevima iz pregovora – vladavini prava, nezavisnom sudstvu, borbi protiv korupcije, kao da se radi o žrtvovanju. I ako niste u EU, dobro je imati nezavisno sudstvo i boriti se protiv korupcije. Ne traži se ništa što se nije zahtevalo od članica EU”, izjavio je Hokmark.