Više od šezdesetih mladih ljudi iz Novog Sad i Niša dobilo je priliku da usavrše svoja znanja i veštine na polju filmske umetnosti. Prvi put, ovakav koncept predavanja organizovan je u okviru tradicionalnog Evropskog filmskog festivala, manifestacije koja pred publiku u Srbiji donosi najaktuelnije filmove evropske produkcije.

Ideja jačanja kapaciteta filmskih stvaralaca u Srbiji nije novina i Evropska unija preko svojih programa poput Kreativne Evrope daje podršku na polju produkcije i uspostavljanja saradnje između različitih aktera u filmskoj industriji. Sa glavnim ciljem uključivanja mladih stvaralaca koji imaju iskustvo u različitim umetničkim praksama, Evropski festival filma je uz podršku projekta Cineuropa okupio profesionalce iz oblasti pisanja scenarija, snimanja i režije igranih i dokumentarnih filmova, i u formatu master klasa ponudio intenzivne tečajeve koji su polaznice i polaznike ohrabrili ka svojim prvim filmskim iskoracima.

Od ideje do priče, najčešća nepremostiva prepreka početka svakog kreativnog procesa, bila je tema radioničarskog dela posvećenog pisanju scenarija za kratkometražne filmove. Dramaturškinja Maša Seničić i scenarista Boris Grgurović, preneli su osnovna znanja o elementima scenarija, strukturi priče, postavljanju i razvoju likova i ukazali na najčešće greške i manjkavosti scenarističke građe. Napisati dobro struktuiran i razumljiv scenario, takav koji se bez muke može realizovati u film, bila je tema koju su na osnovu sinopsisa polaznika razrađivali u praktičnom delu radionica. Ovakav pristup neposrednog rada na svojim idejama, prilika je da polaznici realizuju scenarije koji će se možda naći i na festivalskim bioskopskim platnima.

Da bi tako nešto bilo moguće, neophodno je razumeti savremeni trenutak u kome se nalaze evropski film, njegove teme i poetika, ali i njegovi produkcioni odnosi. Na polju dokumentarnog filma, svoja iskustva polaznicima je preneo Marko Grba Singh, jedan od najznačajnijih domaćih autora dokumentarnog filma, koji je svojim dosadašnjim radovima uspešno svrstao srpsku dokumentaristiku u evropski filmski kontekst.

Ispričati isečak stvarnosti zadatak je koji pred autora postavlja potrebu da u mnoštvu svojih impresija i fascinacija svetom i temom kojom se bavi, pronađe onaj motiv koji će biti tema njegovog filma. Kod Grbe, to je uvek dominantno osećanje. Ovakav pristup omogućio je polaznicima da unutar svojih ideja pronađu upravo one emocije koje dolaze od njih samih. Osnovno pitanje evropskog filma, zašto baš ja, stavilo je pred mlade autorke i autore izazov da preispitaju sopstvene ideje istgrnute iz stvarnosti i u njima pronađu lične veze i osobene motive. Ovakva nova osećajnost u dokumentarnom filmu prilika je za nove domete velike dokumentarističke tradicije domaćeg filma.

Na polju igranog filma, uz vođstvo direktorke fotografije Bojane Andrić i reditelja Koste Đorđevića, moglo se naučiti o tome da je poetika igranog filma neretko određena budžetom, a da se velike priče mogu ispričati i u stilu gerile, bez mnogo prethodnoh produkcijskih uslova. Odnosi unutar filmske ekipe, zadaci i zaduženja, pojedničani i timski doprinos vizuelnom identitetu filma, bile su teme koje su privukle najveću pažnju na radionicama.

 

Dostupnost budžeta, produkcioni odnosi, koprodukcije i mreža koja evropskim stvaraocima omogućava saradnju i zajednički rad, preduslovi su koji danas postoje. Radionice poput nedavno održanih u Novom Sadu i Nišu, podstrek su novoj generaciji filmskih stvaralaca da na drugačiji način promišljaju o  svojim idejama i da ih sa hrabrošću realizuju kroz autentični lični izraz. Želimo im sreću u tome.

Republika Srbija učestvuje u programu „Kreativna Evropa” od 2014. Desk Kreativna Evropa Srbija čine dve kancelarije: MEDIA desk Srbija, uspostavljen u okviru Filmskog centra Srbije, i Kultura desk Srbija, koji se nalazi u sklopu Ministarstva za kulturu i informisanje. U okviru Kultura deska, kancelarija u Novom Sadu Antena sprovodi potprogram „Kultura u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini”. Od 2016, srpske kompanije i organizacije su povukle preko 3,6 miliona evra kroz različite konkurse potprograma MEDIA. Od 2014, kompanije i organizacije iz Srbije su povukle 8,5 miliona evra kroz različite konkurse u okviru potprograma „Kultura”.