Komisija pohvaljuje donošenje dva poslednja stuba zakonodavnog paketa za ostvarivanje cilja od 55 % kojim će se postići klimatski ciljevi EU do 2030. Uoči ključne Konferencije UN-a o klimatskim promenama (COP28) i evropskih izbora sledeće godine dovršetak zakonodavnog paketa pokazuje da Evropa ispunjava obećanja koja je dala građanima i međunarodnim partnerima da će predvoditi delovanje u oblasti klime i oblikovati zelenu tranziciju u korist građana i industrije.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: Evropski zeleni dogovor donosi promene koje su nam potrebne za smanjenje emisija CO2. Pritom se uzimaju u obzir interesi naših građana i pružaju prilike za našu evropsku industriju. Zakonodavstvo o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 % do 2030. sada je na snazi i veoma sam srećna što smo na dobrom putu da taj cilj čak i premašimo. Time pokazujemo Evropi i globalnim partnerima da je zelena tranzicija moguća i da Evropa ispunjava svoja obećanja.

Današnjim usvajanjem revidirane Direktive o energiji iz obnovljivih izvora i Uredbe „ReFuelEU Aviation” za EU su utvrđeni pravno obvezujući klimatski ciljevi koji obuhvataju sve ključne sektore privrede. Celokupni paket uključuje ciljeve smanjenja emisija u brojnim sektorima, cilj širenja prirodnih ponora ugljenka i ažurirani sistem trgovanja emisijama radi ograničavanja emisija, određivanja cene zagađenja i ulaganja u zelenu tranziciju, kao i socijalnu podršku građanima i malim preduzećima. Kako bi se osigurali jednaki uslovi za evropska preduzeća, mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika obezbeđuje da se za uvezenu robu u ciljanim sektorima plaća ekvivalentna cjena ugljenika. EU sada ima ažurirane ciljeve u pogledu energije iz obnovljivih izvora i energetske efikasnosti pa će do 2035. postupno ukinuti nova vozila koja zagađuju životnu sredinu, a istovremeno će se unaprediti infrastruktura za punjenje i upotrebu alternativnih goriva u drumskom i pomorskom saobraćaju i vazduhoplovstvu.

Paket za ostvarivanje cilja od 55 % podnesen je u julu 2021. kako bi se odgovorilo na zahteve Evropskog zakona o klimi da se do 2030. smanje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropi za najmanje 55 %. Ažuriran je kad je Komisija u planu REPowerEU predložila veće ambicije u pogledu energije iz obnovljivih izvora i energetske efikasnosti kako bi se odgovorilo na rusku invaziju na Ukrajinu i povećala energetska sigurnost Evrope. Očekuje se da će se na osnovu ovog konačnog zakonodavnog paketa neto emisije gasova sa efektom staklene bašte EU do 2030. smanjiti za 57 %. Taj zakonodavni paket je centralni deo evropskog zelenog dogovora, ali se nastavlja rad i na drugim zakonodavnim paketima i predlozima, kao i sprovođenje zakonodavstva u državama članicama. Direktivu o oporezivanju energije, sastavni deo paketa za ostvarivanje cilja od 55 %, tek treba dovršiti, pa Komisija poziva države članice da što pre zaključe pregovore.

Smanjenje emisija ugljenika, određivanje cena emisija i ulaganje u ljude

Određivanjem cene ugljenika i godišnjom gornjom granicom emisija osigurava se da zagađivači plaćaju i da države članice ostvaruju prihode koje mogu da ulažu u zelenu tranziciju. Revidirani sistem EU za trgovanje emisijama postepeno proširuje određivanje cene ugljenika na nove sektore privrede kako bi podržao smanjenje emisija, posebno goriva za saobraćaj i grejanje, kao i za transport.

Zahvaljujući toj reformi, države članice će sada trošiti 100 % svojih prihoda od trgovine emisijama na projekte vezane za klimu i energiju, kao i na socijalnu dimenziju tranzicije. Novoosnovani Socijalni fond za klimatsku politiku izdvojiće 65 milijardi evra iz budžeta EU i ukupno više od 86 milijardi evra za podršku najranjivijim građanima i malim preduzećima u zelenoj tranziciji.

Novi mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika će obezbediti da uvezeni proizvodi takođe plaćaju cenu ugljenika na granici u obuhvaćenim sektorima. To je važan instrument za promovisanje globalnog smanjenja emisija i za rad na ostvarenju globalnih klimatskih ciljeva koji se sprovodi na tržištu EU. Zajedno sa sistemom EU za trgovanje emisijama smanjuje rizik od curenja ugljenika u slučaju da preduzeća svoju proizvodnju premeste iz Evrope u zemlje sa manje strogim ekološkim standardima.

Podsticanje upotrebe energije iz obnovljivih izvora i ušteda energije

Dogovorom o revidiranoj Direktivi o energiji iz obnovljivih izvora obvezujući cilj EU za energiju iz obnovljivih izvora za 2030. postavljen je na najmanje 42,5 %, što je više od trenutnog cilja od 32 %. U praksi bi se time gotovo udvostručio sadašnji udeo energije iz obnovljivih izvora u EU. Dogovoreno je i da će Evropa nastojati da do 2030. godine u kombinaciji izvora energije u EU ima 45 % iz obnovljivih izvora.

Kad je reč o Direktivi o energetskoj efikasnosti, pregovarači su se složili oko novog cilja na nivou EU za poboljšanje energetske efikasnosti za 11,7 % do 2030. Države članice moraće od 2024. do 2030. da ostvaruju prosečnu godišnju uštedu od 1,49 %. Javni sektor će biti predvodnik u tome s godišnjim ciljem uštede od 1,9 %. Dogovor uključuje i prvu definiciju energetskog siromaštva u EU. Države članice će sada morati da se fokusiraju na energetsku efikasnost osoba pogođenih energetskim siromaštvom.

Ulaganje u čisti prevoz

Revidirana uredba o standardima emisija CO2 osiguraće da do 2035. svi novi automobili i kombiji registrovani u Evropi imaju nultu stopu emisija. Kao prelazni korak prema nultoj stopi emisija prosečne emisije novih automobila moraće da se smanje za 55 %, a novih kombija za 50 % do 2030.

Nova Uredba o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva definiše obavezne ciljeve za infrastrukturu za punjenje električnom energijom i vodonikom duž evropskih puteva. Tako će broj javno dostupnih punionica za automobile i kombije rasti uporedo s brojem električnih vozila na putevima.

U Uredbi „ReFuelEU Aviation” utvrđuju se usklađena pravila na nivou EU za promovisanje održivih avionskih goriva, u skladu s kojima se povećava udeo održivih avionskih goriva koja dobavljači moraju da mešaju s kerozinom i isporučuju aerodromima u EU. U Uredbi „FuelEU Maritime” će se promovisati korišćenje obnovljivih i niskougljeničnih goriva postavljanjem cilja za postepeno smanjenje godišnjeg prosečnog intenziteta GHG energije koja se upotrebljava na brodovima.

 

Sledeći koraci

U državama članicama sad počinje sprovođenje zakonodavstva za ostvarivanje cilja od 55 %. U nacionalne energetske i klimatske planove koje države članice trenutno finaliziraju moraće da integrišu ovo novo zakonodavstvo i pokažu kako će klimatski i energetski ciljevi za 2030. biti ispunjeni na nacionalnom nivou.

Kako je predsednica Fon der Lajen najavila u godišnjem govoru o stanju Evropske unije, Komisija će pod vođstvom izvršnog potpredsednika Maroša Šefčoviča učestvovati u nizu dijaloga s građanima i sektorima o sprovođenju zakonodavstva o evropskom zelenom dogovoru. Uz zakonodavstvo o klimi, nastavlja se razvoj i sprovođenje drugih komplementarnih stubova evropskog zelenog dogovora. Evropski parlament i Savet trenutno pregovaraju o nekoliko propisa o energiji, cirkularnoj ekonomiji, zagađenju i prirodi, a Komisija pruža intenzivnu podršku postizanju dogovora o tim propisima u narednim mjesecima.

Kontekst

U evropskom zelenom dogovoru, koji je Komisija predstavila 11. decembra 2019., utvrđena je nova strategija rasta za Evropu, sa ciljem transformisanja EU u pravedno i prosperitetno društvo, sa modernom, resursno efikasnom i konkurentnom ekonomijom sa nultom neto emisijom gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine i sa ekonomskim rastom odvojenim od korišćenja resursa.

Evropskim zakonom o klimi u obavezujuće zakonodavstvo Unije ugrađeni su preuzeta obveza EU da postigne klimatsku neutralnost i prijelazni cilj da do 2030. smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 % u odnosu na stopu iz 1990. Obaveza EU da smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte 55 % do 2030. saopštena je Konvenciji UN-a o klimi u decembru 2020. kao doprinos EU postizanju ciljeva Pariškog sporazuma. Zahvaljujući klimatskim i energetskim propisima emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU već su smanjene za 30 % u odnosu na stopu iz 1990., a privredni rast u tom periodu je iznosio oko 60% uprkos padu emisija.