Evropska komisija usvojila je danas Paket proširenja za 2023. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su ostvarile Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska, a prvi put i Ukrajina i Republika Moldavija i Gruzija na njihovom putu ka pristupanju Evropskoj uniji. Izveštaj se posebno fokusira na napredak u sprovođenju fundamentalnih reformi, kao i na pružanje jasnih smernica o reformskim prioritetima koji su pred zemljama kandidatima. Pristupanje jeste i ostaje proces zasnovan na rezultatima, te u potpunosti zavisi od objektivnog napretka koji je postigla svaka zemlja.
U svetlu rezultata koje su postigle Ukrajina i Moldavija i tekućih reformskih napora u tim zemljama, Komisija je preporučila da Savet otvori pristupne pregovore sa obe zemlje. Štaviše, Komisija preporučuje da Savet usvoji pregovaračke okvire kada Ukrajina i Moldavija usvoje određene ključne mere. Komisija je spremna da do marta 2024. godine obavesti Savet o napretku u vezi sa ovim merama.
U slučaju Gruzije, u svetlu postignutih rezultata, Komisija preporučuje da Savet dodeli Gruziji status zemlje kandidata uz razumevanje da je preduzet niz koraka.
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Komisija preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom kada bude postignut neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo. Zemlja sada treba da uloži dalje napore kako bi ispunila ključne prioritete navedene u Mišljenju Komisije o njenom zahtevu za članstvo od 2019. godine. Komisija će izvestiti Savet o napretku najkasnije u martu 2024. godine.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen je rekla: „Politika proširenja je od vitalnog značaja za Evropsku uniju. Kompletiranje naše Unije je prirodni horizont naše Unije, a takođe ima snažnu ekonomsku i geopolitičku logiku u ovom trenutku. Prethodna proširenja su pokazala ogromnu korist i za zemlje pristupnice i za EU. Svi pobeđujemo.“
U Ukrajini je odluka o dodeli statusa kandidata za članstvo u EU stvorila snažnu reformsku dinamiku, uprkos ratu koji je u toku, uz snažnu podršku naroda Ukrajine. Ukrajinska vlada i parlament su pokazali odlučnost u ostvarivanju značajnog napretka u ispunjavanju 7 koraka iz Mišljenja Evropske komisije o zahtevu Ukrajine za članstvo u EU. Ukrajina je uspostavila transparentan sistem predizbora za sudije Ustanovnog suda i reformisala organe sudske uprave. Dalje je razvila svoju evidenciju o istragama i presudama za korupciju na visokom nivou i ojačala svoj institucionalni okvir. Ukrajina je preduzela pozitivne korake u širim i sistemskim naporima da se pozabavi uticajem oligarha. Zemlja je takođe pokazala kapacitet da ostvari napredak u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU, čak i tokom rata.
Moldavija je stalno napredovala u ispunjavanju 9 koraka navedenih u Mišljenju Komisije o zahtevu Moldavije za članstvo u EU. Pokrenula je sveobuhvatnu reformu pravosuđa u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, uključujući vrednovanje rada istaknutih sudija i tužilaca. Zemlja je reformisala svoje organe za borbu protiv korupcije i povećala broj istraga i presuda u slučajevima korupcije. Moldavija je usvojila akcioni plan za deoligarhizaciju, koji sprovodi u skladu sa utvrđenim rokovima. Novo zakonodavstvo za uspostavljanje mehanizma za oduzimanje imovine pomaže u borbi protiv organizovanog kriminala. Moldavija sarađuje sa državama članicama EU, međunarodnim partnerima i agencijama EU preko Centra za podršku EU. Zemlja je usvojila strategiju javne uprave i prati reformu na svim nivoima. Moldavija radi na reformi upravljanja javnim finansijama i usvojila je zakone za reformu javnih nabavki. Moldavija je poboljšala učešće civilnog društva u procesu donošenja odluka i ojačala zaštitu ljudskih prava.
Gruzija je poslednjih meseci preduzela korake na osnaživanju saradnje sa EU i ubrzavanju reformi. Kako bi se pozabavila sa dvanaest prioriteta utvrđenih u Mišljenju Komisije o njenom zahtevu za članstvo, Gruzija je usvojila zakonodavne akte i politike o rodnoj ravnopravnosti, borbi protiv nasilja nad ženama i organizovanog kriminala, kao i uvažavanju presuda Evropskog suda za ljudska prava. Reforma pravosuđa je pokrenuta iako je i dalje potrebna holistička reforma Visokog saveta pravosuđa. Gruzija je prosledila svoje zakone i akcioni plan za deoligarhizaciju Venecijanskoj komisiji na mišljenje. Usvojena je strategija o zaštiti ljudskih prava i u toku je izrada akcionog plana. Zaključen je Memorandum o saradnji sa predstavnicima civilnog društva. Izgradnja snažnog međustranačkog političkog konsenzusa doprinela bi rešavanju polarizacije i ubrzala njen evropski put.
Zapadni Balkan
Napredak u reformama za pristupanje EU je u velikoj meri zaustavljen, jer je Crna Gora pogođena dubokom polarizacijom i političkom nestabilnošću u izveštajnom periodu. EU pozdravlja formiranje novog parlamenta i vlade, od koje očekujemo da će brzo pokazati kapacitet i posvećenost Crne Gore evropskom putu i ostvariti reforme vezane za pridruživanje EU.
Sve u svemu, napredak u pristupnim pregovorima zavisiće od reformi u oblasti vladavine prava (tj. ispunjavanja prelaznih merila navedenih u poglavljima 23 i 24). Crna Gora nastavlja svoje potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom.
Srbija je nastavila sa sprovođenjem reformi u vezi sa pristupanjem EU, uključujući i oblast vladavine prava. Srbija je počela da primenjuje ustavne promene iz 2022. godine radi jačanja nezavisnosti pravosuđa i usvojila je novo medijsko zakonodavstvo čije sprovođenje može značajano da poboljša regulatorno okruženje. Međutim, biće potrebne dodatne izmene i dopune radi potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija prioritetno treba da poboljša usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i izjave o Rusiji. Dalji rad i politička posvećenost su takođe potrebni za sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava. Ostaje ocena Komisije da je Srbija tehnički ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast). Srbija mora u potpunosti da sarađuje i preduzme sve neophodne korake na utvrđivanju odgovornosti za nasilni napad na kosovsku policiju od 24. septembra i napad na KFOR od 29. maja. Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, iako je dogovor postignut u dijalogu uz posredovanje EU, i Srbija i Kosovo tek treba da počnu sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za strane i ključni su deo njihovih evropskih puteva.
Albanija je nastavila da pokazuje odlučnost u sprovođenju reformi EU i ostvarivanju napretka u reformama u okviru „fundamentalnog klastera“. Nastavak potpunog usklađivanja sa ZSBP EU takođe je bio snažan signal strateškog izbora zemlje za pristupanje EU. Potrebni su dalji napori u pogledu slobode izražavanja, pitanja manjina i imovinskih prava, kao i u ključnim oblastima vladavine prava, kao što je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Proces skrininga pravnih tekovina EU je napredovao bez problema, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je u julu predstavila Savetu izveštaje o skriningu o „fundamentalnom klasteru“ za Albaniju i raduje se sledećem izveštaju koji će uskoro uslediti. Cilj je otvaranje pristupnih pregovora o klasteru 1 (fundamentalna pitanja) do kraja godine.
U Severnoj Makedoniji vlasti su dosledno izjavljivale da pristupanje EU ostaje njihov strateški cilj. Severna Makedonija je nastavila da se u potpunosti usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP). Zemlja je takođe postigla određeni napredak u oblasti pravosuđa, slobode i bezbednosti, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala i upravljanje migracijama. Kao zemlja u pregovaračkom procesu, Severna Makedonija treba da sprovede reforme u vezi sa EU, uključujući pravosuđe, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, uključujući upravljanje javnim finansijama i javne nabavke. Severna Makedonija se obavezala da će pokrenuti i postići relevantne ustavne promene kao prioritet, sa ciljem uključivanja građana pripadnika drugih naroda. Proces skrininga pravnih tekovina EU je napredovao bez problema, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o skriningu o „fundamentalnom klasteru“ za Severnu Makedoniju u julu i raduje se slećem izveštaju koji će uskoro usediti, s ciljem otvaranja pregovora o ovom klasteru do kraja godine.
U Bosni i Hercegovini, prošlogodišnji status kandidata doneo je preko potrebnu pozitivnu dinamiku. Nova vlada je formirana ubrzo nakon izbora i počela je da sprovodi reforme, posebno kroz izmene kojima se uvodi provera integriteta u pravosuđu. Ipak, potrebni su dodatni napori, uključujući usvajanje važnih reformi vladavine prava i pravosuđa i nastavak ustavnih i izbornih reformi, koje su od najvećeg prioriteta kako bi se osigurala jednaka prava za sve građane. Takođe je važno da se očuva ustavni poredak zemlje. Secesionističke i autoritarne mere uvedene u entitetu Republike Srpske nisu u skladu sa EU putem.
Potrebni su dalji napori kako bi Bosna i Hercegovina ispunila ključne prioritete navedene u Mišljenju Komisije o zahtevu za članstvo. Stoga, Komisija preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, kada se postigne neophodan stepen usaglašenosti sa kriterijumima za članstvo.
Kosovo ostaje privrženo svom evropskom putu i nastavlja dobrovoljno potpuno usklađivanje sa ZSBP EU, uključujući osudu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i usvajanje restriktivnih mera protiv Rusije. U izveštajnom periodu zabeležena su zakonodavna dostignuća, uključujući važnu izbornu reformu. Međutim, potrebno je uložiti dodatne napore, uključujući i izradu akcionog plana za reformu pravosuđa. Vizna liberalizacija za Kosovo stupa na snagu 1. januara 2024. godine. Na situaciju na severu Kosova uticalo je nekoliko kriza, a poslednja je nasilni napad na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine. Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Srbijom, iako je postignut dogovor u dijalogu uz podršku EU, i Kosovo i Srbija tek treba da počnu sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.
Turska ostaje ključni partner za Evropsku uniju i zemlja kandidat, iako su pregovori o pristupanju u zastoju od 2018. godine, u skladu sa odlukom Evropskog saveta. Zemlja nije preokrenula negativni trend udaljavanja od Evropske unije, te je u ograničenom stepenu nastavila sa reformama vezanim za pristupanje. Nastavljena je saradnja sa Turskom u oblastima od zajedničkog interesa u suštinskim oblastima kao što su borba protiv terorizma, ekonomija, energetika, bezbednost hrane, migracije i transport. Turska treba da preduzme odlučne korake kako bi značajno poboljšala usklađenost sa ZSBP EU i pojačala saradnju na sprečavanju i otkrivanju zaobilaženja restriktivnih mera. Nakon dobijanja zadatka od Evropskog saveta, visoki predstavnik i Komisija će u novembru podneti Savetu izveštaj o stanju odnosa između EU i Turske, nadovezujući se na instrumente i opcije koje je identifikovao Evropski savet i sa ciljem postupanja na strateški i napredni način.
Naredni koraci
Sada je na Savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o predstojećim koracima u procesu proširenja.
Za više informacija
Za više opštih informacija
