Vlažna staništa predstavljaju jedan od najosetljivijih ekosistema na svetu, a njihov značaj za ljude i prirodu je neprocenjiv. Sara Pavkov, državni sekretar u Sektoru za zaštitu prirode Ministarstva za zaštitu životne sredine, naglasila je ključne izazove za očuvanje ovih staništa, važnost globalnih i nacionalnih inicijativa, te istakla način na koji se može postići balans između razvoja i očuvanja prirodnih resursa.

Koji su ključni izazovi s kojima se susrećemo kada je reč o očuvanju vlažnih staništa u Srbiji?

Vlažna staništa pružaju brojne ekosistemske usluge koje su od vitalnog značaja za ljude i privredu. Obezbeđuju vodu za piće, regulišu klimu, smanjuju rizik od poplava i podržavaju biodiverzitet. Međutim, 85 odsto vlažnih staništa na globalnom nivou je već izgubljeno, što je rezultat zagađenja, isušivanja i invazivnih vrsta, dok klimatske promene dodatno ugrožavaju preostale ekosisteme. U Srbiji, vlažna staništa suočavaju se sa sličnim pretnjama, a zbog toga se sve više pažnje posvećuje njihovom očuvanju.

Na globalnom nivou, ostalo je još nekoliko godina za postizanje ciljeva Agende 2030, a Dekada obnove ekosistema (2021-2030) predstavlja priliku za očuvanje i obnovu ekosistema od vitalnog značaja za ljudski život, koji su posebno osetljivi na ljudski uticaj.

Na regionalnom nivou, potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan 10. novembra 2020. godine, obavezali smo se na sprovođenje Zelene agende kao mape puta sa nizom konkretnih akcija i mera koje će dovesti do ekonomskog rasta u skladu sa principima održivog razvoja.

Kunming-Montreal globalni okvir za biodiverzitet omogućava planiranje zaštite, obnove i održivog korišćenja vlažnih staništa, fokusirajući se na faktore koji dovode do njihovog gubitka. Ovaj okvir omogućava integrisanje ciljeva zaštite vlažnih područja u nacionalne strategije za biodiverzitet, čime se ispunjavaju obaveze prema Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti (CBD) i Ramsarskoj konvenciji. Srbija planira da ove ciljeve uključi u novi Program zaštite prirode, čiju izradu koordinira Ministarstvo zaštite životne sredine.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ključan partner UNDP-a u sprovođenju projekta „Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpornosti na klimatske promene“, u sklopu šire inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Kako projekat poput ovog može da doprinese rešenju problema sa kojima se suočavamo kada je reč o negativnom uticaju ljudi na vlažna staništa?

Globalna kriza klimatskih promena i gubitka biodiverziteta zahteva integrisani pristup, jer su očuvanje prirode i biodiverziteta ključni za smanjenje emisija i prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima. Vlažna staništa igraju važnu ulogu u tome, te je njihova zaštita prioritet. Svi akteri, od vlada do lokalnih zajednica, treba da smanje negativne uticaje, sprovedu edukaciju i aktivno rade na obnovi ovih ekosistema.

Projekat „Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i vode“ doprinosi primenom inovativnih rešenja za očuvanje vlažnih staništa i povezivanjem pitanja biodiverziteta i klimatskih promena kroz primenu prirodnih rešenja.

U decembru 2023. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023-2030. godine sa Akcionim planom, koji uključuje akcioni plan sa detaljnom analizom promena klime i prognozama za budućnost. Ovaj plan obuhvata procenu uticaja klimatskih promena na ključne sektore poput zdravlja i bezbednost ljudi, poljoprivrede, šumarstva, saobraćaja, infrastrukture, energetike, urbanog razvoja i biodiverziteta, sa ciljem smanjenja negativnih posledica i jačanja otpornosti ovih sektora na promenljive klimatske uslove.

U Republici Srbiji je proglašeno 11 vlažnih područja od međunarodnog značaja, koja ukupno pokrivaju više od 120.000 ha. Među prvima su proglašeni Ludaško jezero i Obedska bara, a zatim i Stari Begej – Carska bara, Slano kopovo, Labudovo okno, Peštersko polje, Vlasina, Gornje Podunavlje, Zasavica, Кoviljsko-petrovaradinski rit, kao i područje Đerdap, koje je proglašeno 2020. godine. Takođe, 12. oktobra 2023. godine uspostavljeno je prvo prekogranično Ramsarsko područje između Srbije i Rumunije, „Park prirode Gvozdena vrata – Đerdap“.

Šta očekujete od inovativnih projekata i rešenja za očuvanje vlažnih staništa koje će ovaj projekat podržati?

Cilj ovih projekata je sprovođenje inovativnih rešenja za zaštitu i očuvanje vlažnih staništa u zaštićenim područjima. Time se doprinosi očuvanju biodiverziteta i vodenih resursa kroz aktivne mere, kao što su obezbeđivanje optimalnih količina vode, povezivanje vlažnih staništa i revitalizacija degradiranih tresetišta. Projekti su usmereni na primenu konkretnih zaštitnih intervencija u odabranim područjima, što je i glavni cilj očuvanja biodiverziteta.

Kako se upravljači zaštićenih područja mogu podstaknuti da rešavaju probleme vezane za degradaciju ovih ekosistema?

Pre svega, kroz jačanje kapaciteta, planiranje i sprovođenje aktivnih mera zaštite. Upravljači mogu da prioritizuju mere usmerene na zaštitu, revitalizaciju i obnovu vlažnih staništa, prate i smanjuju antropogene pritiske, i kreiraju planove upravljanja prema tim prioritetima. Takođe, kontinuirano jačanje kapaciteta omogućava im da budu spremni za sprovođenje inovativnih projekata i aktivnosti koje doprinose očuvanju vlažnih staništa i biodiverziteta.

Kako može da se balansira potreba za razvojem i zaštita kritičnih ekosistema poput vlažnih staništa?

Ključni aspekt za zaštitu vlažnih staništa pruža Ramsarska konvencija, međunarodni ugovor za očuvanje močvara od globalnog značaja, posebno kao staništa ptica močvarica. Glavni cilj ove konvencije je zaštita i održivo korišćenje vlažnih područja. Zemlje članice, uključujući i Republiku Srbiju, obavezuju se na zaštitu i održivo upravljanje svim vlažnim područjima unutar svojih granica, a određena područja od međunarodnog značaja predlažu za upis na Listu područja od međunarodnog značaja ove konvencije (Ramsarska područja).

Održivo korišćenje vlažnih područja podrazumeva očuvanje njihovog ekološkog karaktera kroz primenu ekosistemskog pristupa i integrisano upravljanje, koje uključuje planove upravljanja vodama u kontekstu održivog razvoja.

Takođe, kontinuirano unapređenje politika zaštite prirode, uključujući zaštitu vlažnih staništa, od suštinske je važnosti. Ključni koraci su primena relevantnog zakonodavstva, povećanje broja Ramsarskih područja i zaštićenih područja koja obuhvataju vlažna staništa, kao i uspostavljanje nacionalnih inventara vlažnih područja.

Ovaj intervju je realizovan u okviru kampanje „Ovo nije samo bara“, koja se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Foto: Arhiv Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode