Evropska unija ima kooperativan, a ne konfrontirajući stav prema svim svojim susedima, uključujući i Rusiju. Lideri iz Beograda treba da pokažu da se Srbija drži svog strateškog cilja pridruživanja EU – i rečima, a posebno delima, rekla je u ekskluzivnom intervjuu za beogradski dnevnik Danas visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Očekujem da Beograd ispoštuje pravne obaveze koje je preuzeo procesom pristupanja Uniji, ističe u intervjuu za Danas Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, odgovarajući na pitanja o odbijanju srpskih vlasti da usklade spoljnu politiku sa EU i uvedu sankcije Rusiji.

Dan uoči prve posete Srbiji u svojstvu šefice diplomatije EU, Mogerini u intervjuu za Danas ističe činjenicu da je Srbija proklamovala proces pristupanja punopravnom članstvu u Evropskoj uniji za svoj ključni strateški cilj, ukazujući da je to premijer Vučić nedvosmisleno ponovio tokom posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Beogradu, 16. oktobra, prošle godine. U kontekstu odnosa prema Rusiji, šefica diplomatije EU očekuje da će srpske vlasti pokazati da se Srbija drži svog strateškog cilja pridruživanja EU – rečima, a posebno delima. Ona odbacuje navode da EU gleda kroz prste Beogradu kada je reč o unutrašnjim reformama, zbog spremnosti da se reši pitanje Kosova, napominjući da se ekonomske, socijalne i političke reforme moraju ostvariti i primeniti bez odlaganja.

Koje su to osnovne poruke koje ćete preneti sagovornicima u Beogradu, odnosno šta trenutno vidite kao osnovni problem u evropskim integracijama Srbije?

– Ova poseta Srbiji će mi biti prva nakon preuzimanja funkcije Visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost. Sa srpskim zvaničnicima ću razgovarati o izazovima koji se nalaze pred Srbijom. Susrešću se sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem i zamenikom premijera, odnosno ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem. Takođe, razgovaraću sa parlamentarcima i predstavnicima civilnog društva. Moja poruka će biti jasna – Srbija je čvrsto na svom putu ka EU, ali pred njom su reforme koje treba hitno sprovoditi i rešavati. Evropska unija želi da poglavlja iz pregovora o članstvu budu otvorena što je pre moguće. Uz privrženost i političku volju – a Srbija ih je već pokazala – to se može ostvariti. Radujem se zbog toga što ću raditi sa Srbijom na rešavanju izazova koji se nalaze na njenom putu.

Slažete li se sa ocenom američkog državnog sekretara Džona Kerija da se Srbija nalazi na liniji vatre između Moskve i Vašingtona, odnosno šta mislite o ocenama da Amerika gura EU u sukob sa Rusijom?

– Evropska unija ima kooperativan a ne konfrontirajući stav prema svim svojim susedima, uključujući i Rusiju. Mi smo odlučni da ne dozvolimo intenziviranje priče o sukobu EU i Rusije. Ipak, to mora da bude zasnovano na obostranom doprinosu, i na poštovanju ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Trenutno smo angažovani u pružanju podrške za mirno rešenje konflikta u Ukrajini, kroz punu implementaciju sporazuma iz Minska, i mi radimo zajednički na ovome sa srpskim predsedništvom OEBS-a. Beograd igra vrlo konstruktivnu ulogu i u stalnom smo kontaktu.

Kakve konkretne mere se mogu očekivati ako srpska vlast nastavi da odbija da se pridruži evropskoj spoljnoj politici i uvede sankcije Rusiji? Imamo stalne apele i kritike iz EU, ali nikakve konkretne posledice. Premijer Vučić je rekao da ova vlada neće uvoditi sankcije Rusiji.

– Srbija je proklamovala proces pristupanja punopravnom članstvu u Evropskoj uniji za svoj ključni strateški cilj. To je nešto što je premijer Vučić nedvosmisleno ponovio, tokom posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Beogradu, 16. oktobra prošle godine. Suštinska posvećenost zemlje vrednostima EU važna je, kako za Uniju, tako i za Srbiju. Postoji pravna obaveza u okviru pregovora da se razvije proces progresivnog usaglašavanja sa pozicijama EU, i mi očekujemo da Srbija ispoštuje te obaveze. Ipak, još važnije je da lideri iz Beograda pokažu da se Srbija drži svog strateškog cilja pridruživanja EU – da pokažu to rečima, a posebno delima.

Kako komentarišete navode da EU gleda Srbiji kroz prste kada je reč o unutrašnjim reformama, zbog Kosova i spremnosti da se reši taj problem?

– Srbija bi trebalo da ostvaruje svoju reformsku agendu. To je jasna obaveza i doprinos Srbije. To je važno u kontekstu napredovanja ka Evropskoj uniji, ali pre svega – za samu zemlju. Vlada je bila jasna u pogledu svoje ambicije da unapredi ekonomsku situaciju. Ekonomske, socijalne i političke reforme se moraju ostvariti i primeniti bez odlaganja. Tako da nema „gledanja kroz prste“. Kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, ono što se konačno očekuje od obe strane jeste sveobuhvatna normalizacija odnosa. U tom pogledu, biće potrebno pronaći rešenja u dogledno vreme, za niz otvorenih pitanja. Rešavanje problema dijalogom i pregovorima je evropski način i put, dok je jedan od ciljeva razgovora da se i Beograd i Priština približe Evropi. Međusobni razgovori, na ovaj način, jesu po sebi važan korak na evropskom putu.

Mislite li da srpska vlada ima kapacitet, odnosno nameru da se suoči sa prošlošću, kada je reč o ulozi koju je imala u ratu tokom raspada Jugoslavije?

– Taj put je već započet, kroz proces normalizacije odnosa sa ostatkom regije. I ja verujem da će Srbija nastaviti da se bavi ovim važnim i osetljivim izazovom u duhu tolerancije, regionalnog pomirenja i napretka, koji je doveo zemlju tu gde je ona sada, na put ka EU.

Vlast u Srbiji tvrdi da ispunjava obaveze predviđene Briselskim sporazumom, odnosno da je problem na drugoj strani. Da li je to istina?

– Implementacija sporazuma već postignutih u dijalogu, koji je omogućila EU, ključni je deo ovog procesa. Do sada nije bilo pune implementacije i mi radimo sa obe strane na postizanju tog cilja. Takođe, mi razgovaramo o tome kako da ostvarimo napredak u dijalogu, kako bi se u budućnosti razgovaralo o brojnim pitanjima tamo gde postoji uzajamna saglasnost oko te potrebe.

Kako će biti rešeno pitanje imovine na Kosovu? Uoči februarskog dijaloga u Briselu nastao je sukob Srbije i Kosova u vezi sa vlasništvom nad Trepčom.

– Vlasništvo je teško pitanje u mnogim zemljama. Ono što se zahteva od Srbije jeste kontinuirano zauzimanje za vidljiv i održiv napredak u odnosima sa Kosovom, što vodi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

 

Prešli ste dug put

Imajući u vidu da otvaranje prvog poglavlja u procesu pridruživanja pre svega zavisi od implementacije Briselskog sporazuma, a da je procenjeno vreme za ispunjavanje tog uslova – septembar, da li to znači da do tada sigurno neće biti otvoreno nijedno poglavlje?

– Pregovori sa Srbijom o pridruživanju EU pokrenuti su pre godinu dana, i trenutno su u toku. Srbija je to zaslužila, zbog svog doprinosa teškim reformama. Prešla je dug put u normalizaciji svojih odnosa sa Kosovom. Ovo je ključno, takođe, za stabilnost u regionu. Srbija treba da ostvaruje svoju reformsku agendu. Brzina kojom će se odvijati pregovori zavisiće od napretka u ključnim oblastima, uključujući vladavinu prava i primenu sporazuma postignutih u dijalogu sa Kosovom, koje je EU omogućila.

Autorka: Snežana Čongradin