Lideri grupe G20 su se sastali u Hamburgu 7. i 8. jula. EU su na samitu predstavljali predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Tema ovogodišnjeg samita je bila oblikovanje povezanog sveta.

Lideri su usvojili deklaraciju čiji je fokus na:

Lideri su usvojili i akcioni plan za unapređenje saradnje u oblasti borbe protiv terorizma i suzbijanja problema stranih terorističkih boraca.

Kada su u pitanju energija i klima, lideri su primili na znanje povlačenje SAD-a iz Pariskog sporazuma. Ostatak lidera je potvrdio da je Pariski sporazum nepovratan proces i podržali su akcioni plan za klimu i energiju iz Hamburga.

Po pitanju migracija i izbegličke krize, lideri su se dogovorili da intenziviraju saradnju i borbu protiv krijumčara i trgovaca ljudima. Lideri su kao prioritete ocenili i otklanjanje temeljnih uzroka migracija i pružanje podrške zemljama porekla i tranzita.

„Krijumčarenje migranata je organizovani biznis koji je u 2016. samo u Libiji generisao 1,6 milijardi dolara. Ovaj profit krijumčarima omogućuje da pod kontrolom drže određene delove zemlje. Osim toga, oni sarađuju sa teroristima i podrivaju napore za stabilizaciju Libije.”

Lideri su istakli da je neophodno pomoći ljudima da uspešnije iskoriste prednosti ekonomske globalizacije, a razgovarali su i o načinima za nastavak izgradnje otvorenog i otpornog finansijskog sistema.

Lideri su se obavezali na jačanje međunarodne saradnje u oblasti oporezivanja i finansijske transparentnosti, kao i na rešavanje pitanja viška kapaciteta u industriji čelika.

Razvoj Afrike je tokom samita bio u vrhu prioriteta. Lideri su pokrenuli inicijativu Afričko partnerstvo G20 sa ciljem podsticanja rasta i zapošljavanja na tom kontinentu. Partnerstvo obuhvata inicijativu za zapošljavanje mladih u ruralnim oblastima zahvaljujući kojoj će do 2022. biti otvoreno 1,1 milion novih radnih mesta.

Lideri su istakli značaj iskorišćavanja potencijala globalizacije radi ostvarivanja inkluzivnog i održivog rasta. Promocija digitalne pismenosti i veština je ključna kako bi se ljudi što bolje pripremili za budućnost rada.

Lideri su se složili da će preduzeti dalje mere za postizanje rodne ravnopravnosti. Istakli su ulogu digitalizacije i informaciono-komunikacionih tehnologija u osnaživanju žena.

Osim toga, lideri su naglasili značaj međunarodne saradnje u oblasti zdravstva, konkretno u cilju uspešnije borbe protiv antimikrobne otpornosti.

Naredni, 13. sastanak grupe G20, biće održan u Argentini 2018. godine.

Prioriteti EU na samitu G20

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker su u zajedničkom pismu upućenom šefovima država ili vlada zemalja EU izneli sledeća ključna pitanja za samit:

  • uloga grupe G20u nastojanjima da globalna privreda ide svima u korist
  • otvoren i fer multilateralni trgovinski sistemzasnovan na pravilima i otporan međunarodni monetarni i finansijski sistem
  • ekonomske prednosti mera u oblasti klimatske politikei potencijal digitalne revolucije
  • izbegavanje plaćanja i utaja poreza
  • borba protiv terorizma i finansiranja terorizma
  • podela odgovornosti za izbeglice i migrante te sklapanje partnerstva za Afrikom u cilju podsticanja investicija, rasta i zapošljavanja
  • Zajedničko pismo predsednikâ Tuska i Junkera o predstojećem samitu G20

Kontekst

Grupa G20 okuplja 19 zemalja i EU. Članice grupe G20 ostvaruju preko 80 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, a u njima živi skoro dve trećine svetske populacije.

Samit G20 je uspostavljen 2008. usred globalne finansijske krize kako bi se povećala međunarodna ekonomska saradnja. Od tada se članice grupe G20 sastaju svake godine kako bi raspravljale o širokom rasponu tema povezanih sa ekonomskom i finansijskom saradnjom.

EU kao članica G20

Evropska unija je punopravna članica grupe G20 zajedno sa svoje četiri države članice: Francuskom, Nemačkom, Italijom i Ujedinjenim Kraljevstvom. Osim njih, Španija je stalna učesnica G20, dok je Holandija partnerska zemlja grupe.

EU ima sopstveno mesto za stolom grupe G20 kao jedna od najvećih ekonomskih sila na svetu sa specifičnim kompetencijama u pitanjima trgovine, ekonomske politike, finansijske regulacije, razvoja, energetike i klimatskih promena.