Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da su u Briselu stvoreni politički i tehnički preduslovi za napredak država regiona u procesu evropskih integracija, kao i da se početkom februara očekuje Strategija proširenja na Zapadni Balkan, što je jasna poruka EU regionu.

Fabrici je, na skupu Centra za evropske politike „Od estonskog do bugarskog predsedavanja Savetu EU – Novi zamajac za politiku proširenja?“, rekao da se očekuje da se u prvoj polovini 2018. godine uradi važan posao, jer postoji zamah u Briselu i Sofiji, kao sledećem predsedavajućem, da se postignu rezultati.

Fonet

“Mi već radimo na procesu proširenja, a Srbija je učinila brojne napretke. Evropska komisija će u aprilu objaviti izveštaj o procesu integracija Srbije i to će biti detaljna fotografija šta je učinjeno, sa detaljima koji će predstaviti situaciju”, naveo je on.

U maju ćemo imati politički samit 28 članica EU sa zemljama Zapadnog Balkana u Sofiji, a u junu Samit EU kada se nadamo da će biti donete važne političke odluke, najavio je Fabrici.

“To je zajednička vežba, moramo pogledati politički zamah koji imamo da sledećih šest meseci učinimo uspešnim, ne samo na papiru, već na terenu”, ocenio je Fabrici.

Fajon: Ovaj region je bio i uvek će biti deo Evrope

Poslanica Evropskog paramenta Tanja Fajon rekla je da na kraju ove, u sledeću godinu želi da gleda sa optimizmom, kada je reč o procesu proširenja Unije.

“Pitanje je, istakla je ona, da li ćete znati da ugrabite priliku, a mi očekujemo pozitivan razvoj situacije”.

“Znam da će ovde biti visoka očekivanja, ali optimista sam. Očekujemo strategiju proširenja, kao i izveštaje o zemljama regiona u procesu proširenja. Odvija se mnogo različitih sastanaka i fokusirani smo na region, jer želimo da maksimalno iskoristomo svoju prisutnost, da ne izgubimo optimizam”, rekla je Fajon.

“Potrebno je da radimo zajedno, potrebno je da jedni drugima verujemo, jer je ovaj region bio i ovek će biti deo Evrope”, rekla je Fajon.

Vlajkov: Vrata su širom Otvorena

Ambasador Estonije u Srbiji Daniel Erik Šer rekao je da je zadovoljan što je tokom predsedavanja njegove zemlje Unijom Srbija otvorila dva pregovaračka poglavlja i tako zadržala zamah u procesu evropskih integracija.

“Tokom našeg predsedavanja predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je održao važan govor o stanju EU, a visoka predstavnica EU Federika Mogerini je bila veoma aktivna i vratila je na sto interes za Zapadni Balkan”, ocenio je Šer. “Estonija je uvek podržavala proces proširenja EU pod uslovom da se ispune pravne tekovine i standardi”, rekao je Šer.

Fonet

Ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov rekao je da njegova zemlja, od Nove godine, predsedava EU prvi put od kako je pre deset godina postala članica.

“Posle nas je Austrija, potom Rumunija i Hrvatska, i proširenje će biti na agendi, pre svega kada je reč o Srbiji”, ocenio je on.

“Smatramo da je sledeće razdoblje odlučujuće, mislim da će sve sada biti na političarima i građanima. Vrata su širom otvorena, izvolite, uradite neophodne reforme i mi ćemo biti srećni da budemo zajedno u EU”, rekao je Vlajkov.

 

Miščević: Veći akcenat na poglavlja 23 i 24, primenu, sprovođenje i reviziju akcionih planova

Šefica Tima za pregovore za članstvo u EU Tanja Miščević ocenila je da počinje veliki i značajni period u razvoju EU gde je akcenat stavljen na politiku proširenja.

“Očekujem mnogo og bugarskog predsedavanja i već sa njima radimo na tome koja su poglavlja spremna za otvaranje. Očekujemo objavljivanje i Strategije za ubrzanje pregovora o pristupanju, ja je zovem Junkerova strategija, gde će Evroska komisija prepoznati države koje napreduju”, rekla je Miščević.

Fonet

Posle strategije, dodala je ona, očekujemo i paket dokumenata za proširenje, poput izveštaja o napretku u aprilu, koji nije objavljen skoro 1,5 godinu, dodala je ona.

“U maju, rekla je Miščević, imaćemo i veliki samit zemalja EU sa državama Zapadnog Balkana, a to će nam stvoriti dobar prostor i energiju”.

“Za nas to znači i zasukati rukave i raditi mnogo više od onoga što smo danas radili, odnosno staviti akcenat na poglavlja 23 i 24, primeni, ubrzanju sprovođenja i reviziju akcionih planova”, rekla je Miščević.

Kada je reč o reviziji akcionih planova, Miščević je rekla da su o tome tek počeli razgovori i da se ne radi samo o rokovima i sadržini.

“U ovom momentu imamo mnogo više pitanja, nego odgovora u međusobnim razgovorima sa Evropskom komisijom. Trebaće nam još neko vreme, ali svakako u toku 2018. godine ćemo ući u proces izmene, usvajanja akcionih planova i to je process koji će podazrumevati saradnju sa civilnim društvom”.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović rekao je da je u 2017. godini otvoreno šest pregovaračkioh poglavlja, ali da je možda moglo biti i više da su ispunjeni neki uslovi koji se tiču vladavine prava i demokratizacije.

“Ova godina će biti upamćena kao godina povratka proširenja među prioritete EU. Od poruke Junkera počinje da se definiše vremenski okvir u kojem bi zemlje Zapadnog Balkana, pre svega Srbija i Crna Gora, mogle da postanu članice Unije”, podsetio je Majstorović.