Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Sem Fabrici izjavio je da su napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom i reforme u oblasti vladavine prava dva ključna elementa koja definišu brzinu napretka Srbije u pristupanju EU.

„Poglavlje 35 koje obuhvata dijalog izmeђu Beograda i Prištine je nedvosmisleno važno poglavlje, a dijalog je važan element daljeg napretka Srbije. Dijalog treba da dovede do obavezujuћeg sporazuma u pogledu sveobuhvatne normalizacije odnosa“, naveo je Fabrici u intervjuu magazinu Kord.

Kako je istakao, EU ne donosi stav o konačnom statusu, uključujući aspekt priznavanja Kosova, nego su države članice te koje donose odluku.

“Šta će ta normalizacija naposletku iziskivati i obuhvatati zavisi od onoga što čelnici u Beogradu i Prištini definišu i dogovore. EU, pod vođstvom Visokog predstavnika Federike Mogerini, nastaviće da pospešuje taj proces”, rekao je Fabrici.

On je, govoreći o otvaranju novih pregovaračkih poglavlja, ukazao da to ne treba posmatrati kao cilj sam po sebi, nego ga „treba radije dovesti u vezu sa napretkom reformi koje za cilj imaju zadovoljavanje standarda EU“.

“Te reforme treba sprovesti na odgovarajući način kako bi dovele do očekivanih pozitivnih rezultata. Reforme treba da imaju politički prioritet tokom cele godine, a ne samo kada se približava datum Međuvladinih saveta”, rekao je Fabrici.

On je objasnio da u pregovorima, ne postoji „ograničenje brzine“ ako se govori o broju novih poglavlja koja bi mogla da se otvore, ali su, istovremeno, evrointegracije stvar kvaliteta i dubine reformi, pre nego brzine njihovog sprovođenja.

Fabrici je rekao da Delegacija EU priprema godišnji izveštaj o napretku Srbije za 2017. godinu, koji će biti objavljen u aprilu 2018. i da bi bilo isuviše rano da prejudicira nalaze.

“Međutim, očigledno je da nije ostvaren veliki napredak po pitanju većeg broja preporuka, uključujući one koje se odnose na efikasnost i nezavisnost nezavisnih regulatornih tela”, konstatovao je Fabrici.

On je podsetio i da domaća profesionalna udruzenje prijavljuju povećan broj različitih oblika napada i zastrašivanja novinara, kao i očigledan izostanak reakcija sudskih vlasti da reše te slučajeve, a da izveštaji međunarodnih organizacija takođe svedoče o tome.