Šta pokazuje najnoviji izveštaj o ekonomskim trendovima u zemljama kandidatima za člansto u EU i u pretpristupnim zemljama ? U Srbiji porastao društveni proizvod ali i državni dug dok je deficit i dalje visok.
Stanje ekonomija u zemljama koji su kandidati ili koje se nalaze u pretpristupnoj fazi EU, poboljšao se u 2013. godini, navodi se u četvrtom kvartalnom izveštaju o ekonomskim trendovima za proteklu godinu.
Bruto društveni proizvod ( BDP ) bio pozitivan u ekonomijama četiri zemlje Zapadnog Balkana koje su iskusile recesiju u 2012. godini. Istovremeno, zabeležen je trend njegovog ubrzanja u zemljama u kojima je bio usporen .
Albanija je jedini izuzetak iz ove opšte slike.
Pošto je počeo da raste u prvom kvartalu i generalno ubrzan u drugom kvartalu, rast BDP-a je dodatno povećan u trećem kvartalu u nekoliko zemalja, uključujući i Srbiju, koja je imala značajno slabljenje rasta u drugom tromesečju.
Na njegov rast pozitivno je uticao rast izvoza kao i nestalni faktori: povoljni vremenski uslovi koji su za rezultat imali rodnu godinu i dosta visoke prinose, što se opet kod nekih odrazilo na povećanje izvoza.
Viši rast obično za posledicu ima pozitivne efekte u odnosu na zaposlenost i kretenja na tržištu rada i tu se primećuju izvesna poboljšanja. Međutim, problem nezaposlenosti i dalje je na visokom nivou u ekonomijama svih država Balkana.
Uočeno je smanjenje nekih makro- ekonomskih neravnoteža.
Inflacija i rast cena proizvoda široke potrošnje usporeni su u trećem kvartalu izuzev u Turskoj. Globalno gledano, na sve zemlje u pretpristupnom statusu ili statusu kandidata za prijem u EU smanjenje makro – ekonomskih neravnoteža je vidljivo, a prosečna godišnja inflaciji je opala u 2013. godini svuda izuzev u Turskoj.
Nasuprot tome. fiskalna konsolidacija nudi u mnogome drugačiju sliku. To ostaje najveći izazov za ekonomije i vlade Albanije, Crne Gore i Srbije, gde je deficiti i dalje visok i državni dug nastavlja da raste.
Kada je reč o Srbiji posebno, stoji ocena da se srpska ekonomija polako oporavlja i da se inflacioni pritisak smanjio, što otvara dobru perspektivu za razvoj.
Uočen je i pohvaljen početak procesa liberalizacije cena u energetskom sektoru, budući da su gas i struja u izvesnoj meri poskupeli, kao i činjenicu da je očuvana likvidnost banaka.
Ključni problem je to što je privredni rast u Srbiji neravnomerno raspoređen na pojedine grane i što je nivo nezaposlenosti i dalje veoma visok. Očekuje se da će najavljene vladine mere fiskalne konsolidacije biti korak u pravom smeru kada je reč o javnim finasijama.
Ostaje primedba da je, u odnosu na standarde EU, problematičan način na koji se u Srbiji realizuje politika subvencija, s obzirom da se one katkad dele nenajavljeno i mimo jasno preciziranih pravila.
