Danas, Evropska komisija najavljuje više od 3,3 milijarde evra finansijske pomoći EU, koja je pokrenuta zajedno sa Evropskom investicionom bankom za građane Zapadnog Balkana. Ovaj paket je namenjen ispunjenju hitnih zdravstvenih i humanitarnih potreba COVID-19 pandemije, kao i pomoći društveno-ekonomskom oporavku.
Pored pojačane podrške, a uoči sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 6. maja 2020, Komisija daje svoj doprinos u vidu nacrta širokih parametara dugoročne pomoći koja će biti predstavljena kasnije tokom godine kao Ekonomsko-investicioni plan za region.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, je izjavila: “Imamo posebnu odgovornost da u ovoj pandemiji pomognemo našim partnerima na Zapadom Balkanu, jer njihova budućnost jasno leži u Evropskoj uniji. EU priprema veliki finansijski paket, koji potvrđuje snažnu solidarnost. Zajedno ćemo prebroditi ovu krizu i oporaviti se. A i van toga ćemo nastaviti da podržavamo region, između ostalog i sa reformama koje su neophodne na njihovom evropskom putu, jer oporavak će biti efikasan jedino ako zemlje nastave da ispunjavaju svoje obaveze.”
Komesar za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, je napomenuo: “Evropska unija je brzo i sveobuhvatno reagovala da pomogne Zapadnom Balkanu u rešavanju pandemije COVID-19, sa finansijskom pomoći bez premca, kao i sa pristupom brojnim inicijativama EU. I naš rad će se nastaviti jer pripremamo Ekonomsko-investicioni plan za region, koji će umanjiti teške društveno-ekonomske posledice krize, modernizovati privrede u regionu, podržati reforme i početi sa smanjivanjem razvojnog jaza, te tako brže doneti konkretne koristi ljudima.”
Podrška EU Zapadnom Balkanu u borbi protiv korona virusa
Paket finansijske pomoći EU od preko 3,3 milijarde evra obuhvata prenamenu sredstava iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć od 38 miliona evra hitne podrške zdravstvenom sektoru, konkretno kroz isporuku najnužnijih sredstava za očuvanje života, kao što su lična zaštitna oprema, maske i respiratori; 389 miliona evra za ispunjenje potreba društveno-ekonomskog oporavka i još 455 miliona evra paketa za ponovno aktiviranje privrede za regionu, u tesnoj saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. Takođe sadrži predlog za makrofinansijsku pomoć od 750 miliona evra i paket pomoći vredan 1,7 milijardi evra od Evropske investicione banke.
EU takođe pruža hitnu humanitarnu pomoć ugroženim izbeglicama i migrantima u iznosu od 4,5 miliona evra i 8 miliona evra za najnužnije potrebe u migrantskim kampovima širom regiona.
Zbog izbijanja pandemije korona virusa, Zapadni Balkan je takođe aktivirao Mehanizam Unije za civilnu zaštitu (UCPM) i već je počeo da prima pomoć u vidu isporuke opreme i repatrijacije građana iz zemalja članica UCPM i zemalja koje učestvuju u Mehanizmu. Pri tom, s obzirom na evropsku perspektivu, EU tretira Zapadni Balkan kao privilegovane partnere, te im daje pristup brojnim inicijativama i instrumentima koji su rezervisani za zemlje članice EU. To obuhvata, na primer, zajedničku nabavku medicinske opreme, čime je region izuzet iz šeme EU za dobijanje dozvole za izvoz lične zaštitne opreme, čime se obezbeđuje brz protok najpotrebnije robe kroz kopnene granice preko “zelenih linija ”, i materijale za testiranje koje nabavlja EU kako bi se obezbedilo korektno funkcionisanje testiranja na korona virus na Zapadnom Balkanu. Region je takođe pridružen radu relevantnih zdravstvenih organa.
Pogled u napred – ekonomsko-investicioni plan za oporavak
Zapadnom Balkanu će trebati kontinuirana podrška da reši efekte pandemije po završetku neposredne krize. Evropska komisija će tokom ove godine izaći sa Ekonomsko-investicionim planom za region, da podstakne dugoročan oporavak, ubrza privredni rast i podrži reforme koje su potrebne za napredak na putu ka članstvu u EU.
Takođe će obuhvatiti značajan investicioni paket za region. Za period od 2021. do 2027. Komisija je predložila ukupan paket za Instrument za pretpristupnu pomoć III od 14,5 milijardi evra, od čega je ogroman deo namenjen Zapadnom Balkanu. Komisija predviđa da se udvostruči davanje bespovratne pomoći kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i da se značajno povećaju finansijske garancije koje će podržati javne i privatne investicije u regionu kroz namenski Garantni instrument u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Zelena tranzicija i digitalna transformacija će igrati centralnu ulogu u ponovnom pokretanju i modernizaciji privreda Zapadnog Balkana. Investiranje u čiste i digitalne tehnologije i kapacitete, zajedno sa cirkularnom ekonomijom, pomoći će u otvaranju novih radnih mesta i privrednom rastu. Podrška će se pružati i za unapređenje konkurentnosti privreda Zapadnog Balkana, njihovo bolje povezivanje unutar regiona kao i sa EU, i tome da se Zapadni Balkan prilagodi za digitalno doba. Snažan fokus će biti usmeren na transportne i energetske veze, koje su ključne za privredni razvoj kako regiona tako i EU.
Ostvarivanje najznačajnijih reformi
Oporavak od trenutne krize će se postići jedino ako partneri nastave da ispunjavaju svoje reformske obaveze i postižu opipljive rezultate u njihovom sprovođenju. To je takođe ključno za ostvarenje njihove evropske perspektive. Pored nastavka ekonomskih reformi, to zahteva i snažniji fokus na vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i javne uprave.
Propratne informacije
Šefovi država i vlada EU i Zapadnog Balkana će se okupiti 6. maja 2020. na sastanku lidera EU i Zapadnog Balkana radi razmatranja zajedničkih izazova. Inicijalno predviđen kao samit u Zagrebu, ovaj sastanak će se sada održati putem video konferencije zbog pandemije COVID-19. Današnji predlozi predstavljaju doprinos Komisije uoči tog sastanka.
Globalni odgovor EU na pandemiju korona virusa prati pristup „Tima Evrope“, te kombinuje resurse iz EU, zemalja članica EU i finansijskih institucija, posebno Evropske investicione banka i Evropske banke za obnovu i razvoj. Zajedno sa našim partnerima radimo na tome da značajna finansijska sredstva EU koja su već opredeljena za Zapadni Balkan budu usmerena na pružanje pomoći Zapadnom Balkanu da suzbije efekte pandemije. Paralelno sa tim, neke zemlje članice EU takođe pružaju bilateralnu podršku, kako finansijsku tako i u vidu donacije materijala.
