Program ekonomskih reformi: korona virus u fokusu ministarskog dijaloga sa zemljama Zapadnog Balkana i Turskom – EU podstiče Srbiju da dodatno osnaži srednjoročnu održivost javnih finansija, unapredi nadzor nad fiskalnim upravljanjem, restrukturiše preduzeća u državnom vlasništvu i pojača sprovođenje strukturnih reformi

Predstavnici država članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke sastali su se danas u Briselu povodom godišnjeg dijaloga o ekonomskoj politici. Dijalogu je takođe prisustvovao i evropski komesar za ekonomiju, Paolo Đentiloni.

Ovogodišnji sastanak bio je fokusiran na mere za rešavanje ekonomskih posledica pandemije korona virusa. Makroekonomska politika Srbije je u periodu pre pandemije ocenjena pozitivno, konkretno u pogledu snažnog tempa privrednog rasta od 4.2% u 2019. godini, smanjenja udela javnog duga i u velikoj meri izbalansiranog budžeta. Međutim, zamah rasta je iznenada prekinut pandemijom kovida 19. Da bi se smanjio uticaj pandemije na ekonomiju i zaposlenost, Srbija je preduzela ozbiljne diskrecione mere fiskalne i monetarne politike.

Uprkos adekvatnosti neposrednog odgovora na uticaj širenja korona virusa, pandemija je dodatno istakla strukturne slabosti i snažnu potrebu za delotvornim i koordinisanim strukturnim reformama koje će ublažiti uticaj pandemije i ubrzati privredni oporavak. Odgovorajuća politika vlade je u ovom smislu ključna za oblikovanje privrede nakon krize, a prednosti po ekonomiju će biti ostvarene ulaganjem daljih napora u borbi protiv korupcije, unapređenjem vladavine prava i jačanjem socijalnog dijaloga. Glavni izazovi za uspešno ublažavanje dugoročnih ekonomskih posledica uticaja kovida 19 se tiču većih izdvajanja u nedovoljno finansijski podržanom sektoru javnog zdravlja, očuvanja zaposlenosti i unapređenja socijalne zaštite, poboljšanja poslovnog okruženja i pružanja podrške privatnom sektoru.

U svetlu gorepomenute procene, Srbija i EU su postigle dogovor o šest preporuka: (1) dodatno ublažiti negativan uticaj na rast i zaposlenost putem adekvatnih diskrecionih mera fiskalne politike; (2) podržati ekonomski oporavak kroz povećanje kapitalne potrošnje usmerene na rast u smislu povećanog udela te potrošnje u BDP-u u 2020. godini kao i na srednjoročnom planu; poboljšati upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu, između ostalog putem restrukturiranja; (3) pomno pratiti izazove po finansijsku stabilnost koji su rezultat pandemije virusa korona i preduzeti adekvatne mere; (4) obezbediti delotvornu, transparentnu i nediskriminatornu podršku pogođenim preduzećima, konkretno mikro, malim i srednjim preduzećima i samozaposlenima; (5) preduzeti mere za očuvanje zaposlenosti posredstvom kratkoročnih programa i delotvornih mera aktivne politike tržišta rada; obezbediti minimalan prihod i kratkoročnu nadoknadu za nezaposlenost otpuštenim radnicima kako bi se ublažio uticaj pada ekonomske aktivnosti; i (6) poboljšati socijalne transfere kako bi se omogućila adekvatna podrška licima sa niskim prihodima koja su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio: „Republika Srbija je krizu izazvanu koronavirusom dočekala spremno, sa niskim javnim dugom, visokim deviznim rezervama i suficitom u budžetu četvrtu godinu za redom. Upravo zvog toga smo imali prostora da na pravi način pomognemo našoj privredi, kako bi što pre ponovo stala na noge. Program ekonomskih mera za podršku privrednicima je vredan 5,1 milijardu evra, što je čak 11% našeg BDP-a. Jedan od glavnih ciljeva je bio da održimo punu zaposlenost i mislim da smo u tome uspeli. Odložili smo plaćanje poreza i doprinosa na zarade, plaćamo tri minimalne zarade za zaposlene u privatnom sektoru, a privrednici imaju na raspolaganju i jeftine kredite za likvidnost, preko Fonda za razvoj i preko garantne šeme koju radimo sa poslovnim bankama. Imamo odličan odziv tako da mislim da smo ovim merama pogodili suštinu. Takodje, u prvom kvartalu ove godine imamo projektovan rast BDP-a od oko 5%, tako da verujemo da ovu godinu možemo da završimo sa minimalnim padom privredne aktivnosti, možda čak i na nuli, a da se već sledeće godine vratimo visokim stopama rasta.“

Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji, istakao je da je „pandemija virusa kovid 19 uzrokovala šok bez presedana u pogledu javnog zdravlja koji se pretvorio u ekonomsku i socijalnu krizu. Suočena sa pandemijom, EU je brzo mobilisala svoje mehanizme solidarnosti sa partnerskim zemljama pružanjem neposredne medicinske i finansijske pomoći. Zahvaljujuci angažovanju Team Europe pomoći,  snažna i ciljana podrška od 3,3 milijarde evra stavljena je na raspolaganje regionu radi rešavanja neposrednih zdravstvenih i humanitarnih potreba i za podršku ekonomskom oporavku. Dugoročno, na nedavnom samitu EU i Zapadnog Balkana održanom u Zagrebu najavljen je Ekonomski i investicioni plan za region koji će biti objavljen kasnije ove godine. Plan će uključiti investicioni paket za Srbiju. Pozitivni efekti oporavka od aktuelne krize će uspeti samo uz istovremeno preduzimanje reformi i postizanje konkretnih rezultata u njihovom sprovođenju. Neki od najvećih izazova koji su isticani i ranije ostaju nerešeni – među njima su jačanje vladavine prava, smanjenje visokog učešća neformalne ekonomije, te obezbeđivanje moderne i transparentne ekonomske uprave. Prevazići ćemo ekonomske posledice pandemije kovida 19 – ako udružimo naše snage.”

Guverner Jorgovanka Tabaković izrazila je zadovoljstvo ocenom da je Narodna Banka Srbije i u 2019. godini sprovodila monetarnu politku u skladu sa režimom ciljanja inflacije. „Inflacija u Srbiji je niska i stabilna sedmu godinu zaredom, što je konkretna potvrda da je naša monetarna politika odgovarajuća. Drastično smo smanjili učesće problematičnih kredita, uslovi poslovanja u Srbiji su znatno povoljniji, a evidentan je i zdrav rast kreditne aktivnosti “, rekla je guverner. „Krediti privredi rastu po dvocifrenim stopama već nekoliko godina, a dve trećine je odobreno mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima. Dinarizacija ostaje jedan od prioriteta, posebno dinarski krediti preduzećima. Dinarsko kreditiranje privrede nikada nije bilo povoljnije, i kao rezultat naših mera, razlika između kamatnih stopa na dinarske i devizne kredite privredi višestruko je smanjena “, podseća guverner Jorgovanka Tabaković.  „Naša projekcija privrednog rasta od najmanje 6% u 2021. godini ukazuje na to da, zahvaljujući našim merama, očekujemo puni oporavak Srbije od efekata pandemije već sledece godine. To sa sigurnosću možemo da kažemo jer smo krizu dočekali sa stabilizovanom ekonomijom, uz nisku inflaciju, uređene javne finansije, i deviznim rezervama na rekordnom nivou“, zaključila je guverner.