Slovenija je od 31. januara pogođena izuzetnom hladnoćom – snežnim olujama, jakim snegom i susnežicom. Kolaps dalekovoda pod težinom leda, snega i oborenog drveća uzrokovao je prekid u električnom snabdevanju za 250,000 ljudi (25% domaćinstava).
Pomoć u vidu generatora struje je pružena Sloveniji nakon što je država u nedelju pokrenula Mehanizam civilne zaštite Evropske unije i zatražila pomoć nakon hladnog talasa.
U brzoj operaciji koju je sproveo Centar za odgovore na krizne situacije Evropske komisije (ERCC), Austrija, Nemačka i Češka Republika su ponudile stručnjake i generatore struje, samo nekoliko sati nakon zahteva koji je uputila Slovenija. Slovenačka Vlada je prihvatila ponude i deo opreme je već stigao, zajedno sa tehničarima koji će je instalirati i upravljati njome.
„Videli smo upečatljiv gest evropske solidarnosti ovim neposrednim odgovorom na vanrednu situaciju koja je pogodila hiljade građana u jednoj od naših država članica. Ova efikasna operacija pomoći je samo poslednja u nizu ispoljavanja vrednosti saradnje u civilnoj zaštiti”, rekla je Kristalina Georgieva, komesarka Evropske unije za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i odgovore u kriznim situacijama.
Druge zemlje koje učestvuju u Mehanizmu civilne zaštite EU, takođe nalaze načine da pomognu. Evropski koordinacioni centar za reagovanje u kriznim situacijama nastavlja da danonoćno radi i koordiniše pružanje pomoći i kasnije podrške ukoliko je potrebna.
Slovenija je pogođena izuzetnom hladnoćom – snežnim olujama, jakim snegom i susnežicom od 31. januara. Kolaps dalekovoda pod težinom leda, snega i oborenog drveća uzrokovao je prekid u električnom snabdevanju za 250,000 ljudi (25% domaćinstava). Popravka električnog snabdevanja je otežana zbog loših vremenskih uslova koji ne prestaju. Ovo je uslovilo zahtev slovenije za pomoć Evropske unije (generatore električne energije jačine od 100 do 300+ kVA).
„Rizici koji se javljaju usled zime širom Evrope kao i stručnjaci u kriznim situacijama Evropske komisije, ostaće pripravni, izveštavajući svoje kolege sunarodnike o svim dešavanjima, spremni da koordinišu dalju pomoć, ukoliko za tim ima potrebe“, rekla je komesarka Georgieva.
Pozadina
Mehanizam civilne zaštite Evropske unije olakšava saradnju u reagovanju na katastrofe, spremnost i sprečavanje među 32 evropske države (EU-28 i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Island, Lihtenštajn i Norveška.) Uz pomoć Komisije, zemlje učesnice udružuju resurse koji mogu postati dostupni za zemlje pogođene katatrofama širom sveta. Kada se pokrene, Mehanizam koordiniše pružanje pomoći.
Evropska komisija upravlja Mehanizmom putem Koordinacionog centra za reagovanje u kriznim situacijama. Radeći danonoćno, ERCC prati rizike i vanredne situacije širom sveta i služi kao informaciono i koordinantno čvorište u vanrednim situacijama. Između ostalog, ERCC brine da zemlje članice budu potpuno upoznate sa stanjem na terenu i da mogu donositi odluke zasnovane na informacijama radi pružanja novčane i nematerijalne pomoći.
Od osnivanja 2001, Mehanizam civilne zaštite je bio pokrenut preko 180 puta zbog katastrofa u zemljama članicama ali i šire, uključujući i tajfun Haijan na Filipinima, šumske požare u južnoj Evropi prošlog leta, kao i rat u Siriji.
