Migracije su uvek povezane sa velikim izazovima. Kako za ljude koji se nalaze na migrantskim putevima, tako i za zemlje koje im pružaju gostoprimstvo. U uslovima velike svetske pandemije, ovi izazovi su još teži i još veći. U trenutku proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije usled KOVID-19 epidemije, u centrima za smeštaj tražilaca azila i u prihvatnim centrima bilo je smešteno oko 5.900 migranata. Proglašenjem vanrednog stanja, smeštajni kapaciteti postali su mali da obezbede krevet za sve kojima je bio potreban. Zato su otvarani i novi kapaciteti, i to privremeni centri u Miratovcu i Moroviću. Evropska unija je sve vreme krize bila prisutna i pružala pomoć.
Migranti su strpljivo i odgovorno delili sudbinu građana Srbije. Uključili su se u mere pojačane higijenske zaštite, a u par centara su šili maske za sebe i zaposlene u Komesarijatu za izbeglice i migracije. Nudili su pomoć i državi, jer među njima ima i zdravstvenih radnika. Neki su izrazili želju da se priključe javnim službama i pomognu u dezinfikovanju javnih površina u borbi protiv KOVID-19 epidemije. Zahvaljujući velikom trudu svih aktera i institucija uključenih u upravljanje migracijama, među migrantskom populacijom nisu zabeleženi slučajevi KOVID-19 infekcije.
Evropska unija (EU), Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) pokrenuli su projekat Odgovor na KOVID-19 i izazove za migrante i izbeglice na Zapadnom Balkanu, vredan 8 miliona evra, koji se finansira iz instrumenta EU koji doprinosi stabilnosti i miru.
Pored finansijske podrške, EU je donela i novi okvir za upravljanje migracijama u vidu Sporazuma o migracijama i azilu. Među mnogim aspektima koje sporazum razmatra, naglasak je stavljen na bezbednost ljudi koji traže međunarodnu zaštitu ili bolji život, kao i na interese zemalja na spoljnim granicama Evropske unije. Evropska komisija je predlaže novi pristup migracijama baziran na holističkoj proceni. On podrazumeva izgradnju poverenja kroz efektivnije procedure i uspostavljanje nove ravnoteže između odgovornosti i solidarnosti.
Uokviru Podrške EU upravljanju migracijama u Srbiji značajna sredstva usmerena su i na poboljšanje uslova smeštaja, rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih smeštajnih objekata. Primera radi, po 200.000 evra uloženo je u nekoliko prihvatnih centara da se uspostavi sistem za prečišćavanje otpadnih voda (prihvatni centri u Kikindi i Pirotu), kao i da se migrantima omogući pristup pijaćoj vodi povezivanjem centara na vodovodnu mrežu (prihvatni centri Principovac i Pirot). Značajna sredstva uložena su u rekonstruisanje objekata kako bi se unapredili uslovi života za migrante smeštene u Centru za azil u Sjenici i u prihvatnom centru u Bosilegradu, dok je u Tutinu izgrađen nov objekat Centra za azil.
U Centru za azil u Bogovađi, u organizaciji IOM Srbija mobilnog tima i uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije, od avgusta 2020. krenuo je sa radom i IOM frizerski salon. IOM mobilni tim u Centru za azil u Bogovađi, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, nastaviće sa redovnim obavljanjem ove okupacione aktivnosti, uz poštovanje svih propisanih mera zaštite usled Kovid-19 epidemije.
Kako su migranti, kao i predstavnici institucija i organizacija koje se bave upravljanjem migracijama proživeli vanrednostanje 2020. godine možete pogledati u filmu nastao je u okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji. Locked down je kratak dokumentarni film. Sniman je tokom maja 2020., nedugo nakon što je ukinuto vanredno stanje u Srbiji. Prikazuje život migranata i izbeglica smeštenih u prihvatnim centrima i centrima za azil u Srbiji u vreme KOVID-19 epidemije. Film dokumentuje situaciju na terenu u vreme vanrednog stanja i epidemije iz perspektive ljudi koji su radili i živeli u centrima, kao i izazove sa kojima su se susretali u tom periodu.
Evropska unija (EU) najveći je donator Republike Srbije u oblasti upravljanja migracijama. Od 2015. godine, kada se Srbija suočila sa povećanim prilivom migranata, EU je Srbiji na raspolaganje stavila preko 130 miliona evra za pružanje humanitarne pomoći i zaštitu migranata, naročito dece, kao i za obezbeđivanje adekvatnih uslova u prihvatnim centrima i centrima za azil – u pogledu hrane, zdravstvene nege i obrazovanja. Pomoć EU je usmerena i na lokalne zajednice/opštine u kojima borave migranti, sa ciljem jačanja društvene kohezije, kao i na zaštitu državne granice i borbu protiv krijumčarenja migranata, te na izgradnju kapaciteta institucija koje se bave migracijama. Osim toga, EU je obezbedila više od 28 miliona evra za efikasnu kontrolu granica, čime je, zahvaljujući sigurnijim graničnim prelazima i borbi protiv ilegalnih aktivnosti, doprinela bezbednosti građana Srbije, dok je istovremeno uspostavila brže procedure za protok ljudi i robe preko granica (Integrisano upravljanje granicama ‒ IBM).
