Verovali ili ne verovali, Srbija je jedna od poželjnih destinacija putnika na dvotočkašima. Kroz nju prolaze dva evropska biciklistička koridora – Eurovelo 6 i Eurovelo 13. Prva ruta duga je 4400 kilometara i povezuje francuski grad Nant i rumunsku luku Konstanca, dok je druga duga čak 10.400 kilometara i povezuje Barencovo i Crno more.

Junak naše priče – Zlatko Zlatković – često putuje biciklom. Proputovao je dobar deo Evrope, ali kaže da je putovanje dvotočkašem kroz Srbiju podjednako lepo, ali i izazovnije.

„Nama nedostaje infrastruktura, nemamo biciklističkih staza, ni stajališta za bicikliste, ali to ne znači da nije uživanje voziti kroz našu zemlju, posebno Dunavskom rutom. Putovati na biciklu je poseban doživljaj, jer upoznaješ zemlju izbliza, neposredno, češće ulaziš u razgovor za meštanima, koji ti, u stvari, otkrivaju autentičnost predela kroz koje prolaziš. Tako, zapravo, upoznaješ kulturu jedne zemlje”, priča Zlatko.

Zbog lepote Nacionalnog parka Đerdap, Golubačke tvrđave i širine Duvana, Zlatko nije jedini koji se odlučio za Eurovelo 6. Ovo je najpopularnija staza kod nas, ali i u Evropi. To ne čudi jer je Podunavlje jedno od najperspektivnijih turističkih odredišta. Razvojem socijalno i ekonomski održivih, te ekoloških usluga mobilnosti za posetioce Dunavskog regiona biciklizam je počeo da igra važnu ulogu. Štaviše, omogućava stabilniju ekonomiju malih i većih gradova uz Dunav, koji bi imali koristi od biciklističkog turizma, dok biciklisti mogu uživati u bogatoj kulturi, hrani i prirodi koju ovaj region nudi.

Razvoju biciklističkog turizma i regionalne povezanosti značajno je doprineo i projekat „Unapređenje međunarodne biciklističke rute Dunav-Cycling Danube”, finansiran u sklopu Programa Evropske unije za prekograničnu saradnju Republika Hrvatska – Srbija. Dunavska biciklistička ruta u južnoj Bačkoj (Srbija) i istočnoj Slavoniji (Hrvatska) deo je rute Eurovelo 6 – evropske biciklističke mreže „Еuropian Cycle Route Network”. Da bi unapredili postojeću biciklističku rutu, projektni timovi opštine Bačka Palanka i Vukovarsko-sremske županije doprineli su podizanju nivoa bezbednosti biciklista i promovisali ovaj region kao cikloturističku destinaciju. Projekat vredan više od 300.000 evra u Srbiji pokrio je opštine Bačka Palanka, Bač, Bački Petrovac i Grad Novi Sad, a u Hrvatskoj – Vukovarsko-sremsku i Osječko-baranjsku županiju.

Ipak, da priča ne ostane samo na Bačkoj – nije se zabušavalo ni u Banatu. Iako je Eurovelo 6 najpopularnija ruta, Eurovelo 13 je, svakako, najvažnija.

„Banat je nepregledan izvor kulturne raznolikosti. Tu živi najviše nacionalnih manjina kod nas i ima mnogo toga da ponudi. Biciklisti tek poslednjih godina otkrivaju ovaj deo zemlje i shvataju koliko je važno da se poveže sa razvijenijim delovima, posebno što je i on na važnoj biciklističkoj trasi”, objašnjava Zlatko.

Ova trasa prolazi kroz čak 20 država, a od sada biciklisti koji pedale kroz našu zemlju mogu da uživaju u Regionalnom centru za razvoj cikloturizma, prvom u našoj zemlji. Centar je otvoren u Srpskoj Crnji u okviru projekta „Tour de Banat”, finansiranog od strane „Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija‒Srbija”. Smešten je u renoviranom objektu pokraj državnog puta Zrenjanin‒Temišvar, u blizini graničnog prelaza Srbije i Rumunije. Izgrađen je u sklopu projekta čiji je nosilac bila opština Nova Crnja, sa partnerima iz susedne Rumunije. U ovaj moderno opremljen konak za bicikliste uloženo je preko 500.000 evra. Rumunsku i srpsku stranu sada povezuju staze duge oko 300 kilometara.

Završetkom revitalizacije kanala, takođe kroz IPA program prekogranične saradnje, cikloturisti će dobiti i biciklističku stazu od Temišvara do Zrenjanina, u dužini od 75 kilometara. Do konačnog povezivanja srpske i rumunske strane doći će po otvaranju graničnog prelaza Srpski Itebej – Otelek za bicikliste, pešake i brodove.

Ulaganjem u ova dva važna evropska biciklistička koridora – Eurovelo 6 i Eurovelo 13 – ulaže se ne samo u razvoj cikloturizma nego i u povezivanje Srbije sa susednim zemljama i razmenu kulturnih i običajnih vrednosti ovog regiona sa ostatkom Evrope.

„Voleo bih jednom da prođem svim evropskim biciklističkim rutama, ali mislim da će mi to ostati neostvarena želja. Nadam se da ću ipak doživeti da bar kroz Srbiju mogu proći svojim dvotočkašem celom trasom biciklističke staze i da na tom putu neću biti jedini”, zaključuje Zlatko.

Tvrđava u Baču

Tvrđava u Baču je destinacija zbog koje vredi malo skrenuti sa Dunavske rute. Njena veličina ogleda se i u tome što svedoči o povezanosti Dunava sa drugim krajevima Evrope. Restauracija ovog kulturnog dobra trajala je deceniju, a uloženo je skoro 700.000 evra, pre svega, iz evropskih fondova. Projekat konzervacije ove srednjovekovne tvrđave dobio je nagradu EU „Evropa nostra” za kulturno nasleđe 2018. godine. Danas je pod zaštitom Uneska.

Golubačka tvrđava

Golubačka tvrđava otvorena je u martu prošle godine, od kada privlači sve veći broj turista. EU je izdvojila 6,5 miliona evra iz IPA fondova za 2011. i 2016. godinu za finansiranje rekonstrukcije tvrđave, kao i izmeštanje saobraćaja i izgradnju obilaznice, te izgradnju Centra za posetioce. Prvi put se u istorijskim izvorima Golubačka tvrđava pominje 1335. godine, kao utvrđenje sa ugarskom vojnom posadom. Podignuta je na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde je Dunav najširi u svom toku.