Evropska unija nastavlja da podržava Srbiju u upravljanju migracijama. Za aktivnosti tokom 2021. godine, EU je obezbedila dodatnih 13 miliona evra.
Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriju Srbije, EU je donirala Srbiji, uključujući i ovu pomoć za 2021. godinu, više od 130 miliona evra. Ova sredstva koriste se za podršku državnim institucijama uključenim u upravljanje migracijama, kao i za podršku migrantima.
Kroz podršku EU, Srbija primenjuje sveobuhvatan pristup koji je baziran na četiri ključne komponente:
– Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje smeštaj, hranu i zaštitu za migrante i izbeglice;
– Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbeđuju medicinske i pedagoške usluge migrantima dok su na teritoriji Srbije;
– Međunarodna organizacija za migracije (IOM) pomaže institucijama Srbije pri pružanju zaštite migrantima i sprovodi program asistiranog dobrovoljnog povratka i reintegracije za migrante u sigurne zemlje porekla;
– Pojačava se upravljanje granicom jačanjem kapaciteta Ministarstva unutrašnjih poslova. Pripadnici Granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova granicu sa Bugarskom i Severnom Makedonijom čuvaju zajedno sa gostujućim kolegama iz zemalja Evropske unije.
Tekuća Podrška EU upravljanju migracijama u Srbiji pokazala se kao ključan i održiv program i tokom KOVID-19 pandemije, pa i tokom 2020. kada je broj smeštenih migranata na momente prelazio i 9.000. Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije, kaže da taj broj trenutno iznosi oko 6.200.
„Dragocena je pomoć Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji. U isto vreme, Srbija, kao zemlja tranzita za migrante, ispunjava sve svoje obaveze na evropskom putu. Saradnja sa Evropskom unijom u pogledu upravljanja migratornim tokovima pokazala se, tako, obostrano plodonosna“, ocenio je komesar Cucić.
Ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, kaže da prisustvo migranata i izbeglica znači i konstantnu brigu o toj populaciji i to u skladu sa standardima Evropske unije. Zato će EU nastaviti da podržava institucije u Srbiji da obezbeđuju usluge za migrante na vreme i adekvatno, kao i da efikasnije upravljaju granicom.
„Kao i tokom prethodnih nekoliko godina, EU će nastaviti da pomaže Srbiji da efikasno i humano upravlja migracijama. Ova pomoć osigurava pristup zdravstvenim uslugama, školovanju i socijalnoj zaštiti. Posebna pažnja posvećuje se maloletnicima bez pratnje, kao i infrastrukturnim projektima. Posebno se zahvaljujem svim našim ključnim partnerima. Sve nadležne institucije, uključujući Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i Ministarstvo zdravlja, kao i lokalne samouprave na čijim teritorijama borave migranti i izbeglice, kontinuirano rade ovaj važan posao”.
Svim institucijama uključenim u upravljanje migracijama u Srbiji, kao i Evropskoj uniji kao donatoru, od velike važnosti je pravovremeno pružanje informacija javnosti o svim pitanjima u vezi sa migrantima.
Iskustva stvarnog života u prihvatnim centrima i centrima za azil tokom tokom ograničenog kretanja zbog KOVID 19 pandemije dokumentovana su u desetominutnom dokumentarnom filmu “Locked down”, koji opisuje život migranata u Prihvatnom centru u Obrenovcu.
Evropska unija (EU) je najveći donator Republike Srbije u upravljanju migracijama. Od sredine 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriju Republike Srbije, EU je donirala više od 130 miliona evra i tako je obezbedila humanitarnu pomoć i zaštitu migranata, a posebno dece, adekvatne uslove smeštaja i života u prihvatnim i centrima za azil, uključujući hranu, zdravstvenu negu i obrazovanje, pomoć lokalnim zajednicama gde su smešteni migranti kako bi se ojačala socijalna kohezija, pomoć Republici Srbiji pri upravljanju granicama i borbi protiv trgovine ljudima, kao i pomoć za izgradnju kapaciteta institucija Republike Srbije koje su uključene u upravljanje migracijama. Takođe, EU je podržala Srbiju sa više od 28 miliona evra da efikasno kontroliše granice i tako doprinese bezbednosti građana Srbije, unapredi bezbednost na graničnim prelazima i spreči kriminalne aktivnosti, i tako omogući brz protok putnika i robe (integrisano upravljanje granicom).
