Za svega tri godine je na Sorboni završio studije hemije, matematike i fizike, a kao najbolji student svoje generacije, 1893. godine, prisustvovao je prijemu kod predsednika Francuske Republike. Naredne godine Mihailo Petrović Alas odbranio je doktorsku disertaciju i iste godine se vraća u svoj rodni Beograd. Na konkursu za profesora matematike na Velikoj školi, u izuzetno jakoj konkurenciji, biva izabran sa samo jednim glasom prednosti ispred Petra Vukićevića, koji je iste godine doktorirao u Berlinu.

Mihailo Petrović bio je strastveni putnik, proputovao je kroz sve evropske zemlje i upoznao njihove glavne gradove, a obišao je i Severni i Južni pol.

Uticaj Mihaila Petrovića na razvoj matematike u Srbiji bio je enorman. Podjednak doprinos nauci dao je i njegov savremenik, takođe evropski đak i veliki putnik – Jovan Cvijić. Naš najpoznatiji geograf doktorirao je u Beču, a počasne doktorate dobio je na Karlovom univerzitetu, u Pragu, i na Sorboni, u Parizu. Zbog svojih dostignuća, bio je član češke i italijanske Akademije nauka i mnogih drugih geografskih društava.

Cvijić i Petrović samo su dva svetla primera među mnogima koji su iskoristili priliku da se školuju u inostranstvu, donesu znanje u domovinu i time je znatno unaprede. Tu su i brojni takozvani francuski đaci – oni koji su nakon Prvog svetskog rata dobili stipendije za školovanje u ovoj zemlji. Najpoznatiji među njima su i Rastko Petrović i Rade Drainac.

Dakle, srpski studenti odvajkada odlučuju da se otisnu u svet, poberu znanje sa evropskih univerziteta i iskoriste ga da ostave svojevrstan pečat u nauci, umetnosti… Danas to mogu uraditi uz stipendije Evropske unije putem programa razmene studenata „Erazmus +”. Uz pomoć ovog programa, studenti iz Srbije mogu dobiti stipendije za kratkoročne i dugoročne studijske boravke.

Cilj ovog programa jeste da se stipendiranjem pruži podrška mladima iz Srbije, ali i edukatorima, da putuju, usavršavaju znanja, ali i da se povezuju sa drugim mladim ljudima iz Evrope i zajedno sa njima razmenjuju iskustva.

„Erazmus studenti su najbolji ambasadori Srbije u Evropskoj uniji, a kada se vrate, onda su ambasadori EU u Srbiji”, navodi Bojana Zimonjić, stipendista „Erazmusa”.

Bojana je provela u Nemačkoj šest meseci. Jedan deo master studija pohađala je u studentskom gradiću Konstanc, nadomak granice sa Švajcarskom i Austrijom, a zatim se vratila u Srbiju.

„Mnogi posmatraju studiranje u inostranstvu kao mogućnost ostanka tamo, ali za mene je to bila mogućnost ličnog unapređenja; da informacije i poznanstva donesem u svoju zemlju i tu ih razvijem. To je bilo ulaganje u sebe i mislim da bi trebalo da svi posmatraju mogućnost programa ’Erazmus’ na taj način”, kaže Bojana, koja je, takođe, član Alumni asocijacije.

Photo: Arhiva

Ona dodaje da ju je ovo iskustvo studentske razmene motivisalo da otkrije i kojim bi poslovnim putem mogla da krene, te je Bojana zapravo od promocije mobilnosti mladih napravila karijeru.

Mobilnost, cirkulacija znanja i iskustava širom Evrope – imaju pozitivne efekte ne samo na akademski aspekt već i uopšteno na živote učesnika. Meseci ili godine provedeni u stranoj zemlji, svakodnevna šetnja nekim evropskim gradom, upijanje njegove arhitekture, kulture, učenje i druženje sa ljudima koji su odrasli u drugačijem okruženju doprinose razvoju i životnih veština, znanja i iskustava.

Kroz program „Erazmus +” Evropska unija pruža podršku mladima da studiraju u zemljama EU, a do sada je oko 11.000 studenata, učenika, nastavnika i profesora iz Srbije iskoristilo mogućnost tog programa. Takođe, 4300 studenata i nastavnika iz Evrope posetilo je našu zemlju učestvujući u ovoj vrsti razmene.

Tokom trajanja ovog programa (2014‒2020), na stručno usavršavanje ili studiranje je u ostale članice programa „Erazmus plus” otišlo, ili će u narednom periodu otići, 5614 studenata, 4095 zaposlenih u visokoškolskim ustanovama, 937 nastavnika i 956 učenika.

Do sada su učešće u programu „Erazmus plus” uzeli skoro svi univerziteti, veliki broj visokih škola, sada udruženih u akademije, kao i preko 200 škola iz Republike Srbije.