Gotovo svaka deseta osoba u Evropi (11%) priznaje da je u prethodnoj godini kupila robu ili koristila usluge koje uključuju neprijavljeni rad, dok četiri odsto ispitanih priznaje da su i sami bili plaćeni za rad na crno. Svaka trideseta osoba primila je od poslodavca deo novca u gotovom (“isplata u koverti”). Ovo su neki od zaključaka istraživanja Eurobarometra koje je pokazalo da je neprijavljeni rad i dalje rasprostranjen u Evropi, iako se ozbiljnost i viđenje problema razlikuju od zemlje do zemlje.

Ovim problemom trebalo bi da se pozabavi Komisija za pokretanje evropske platforme za sprečavanje i suzbijanje neprijavljenog rada, koja bi u aprilu trebalo da predstavi predlog sa ciljem da se pojača saradnja između država članica u efikasnijem rešavanju rada „na crno“.

„Ne samo da neprijavljeni rad izlaže radnike opasnim uslovima rada i nižim zaradama, nego i vlade lišava prihoda i podriva naše sisteme socijalne zaštite.

Države članice moraju da primene politike koje će sprečiti pojavu neprijavljenog rada ili koje će pomoći njegov preobražaj u prijavljeni rad, ali i da ostvare bližu saradnju kako bi se izborile sa ovim problemom.

Upravo zbog ovoga će Evropska komisija u aprilu predložiti pokretanje Evropske platforme za sprečavanje i suzbijanje neprijavljenog rada, koja će unaprediti saradnju između inspekcija rada i izvršnih organa širom Evrope”, kaže Laslo Andor, evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju.

Razlozi za rad „na crno“

Istraživanje Eurobarometra, sprovedeno u 28 zemalja članica EU, pokazalo je još da 60% ispitanih navodi niže cene kao glavni razlog za kupovinu neprijavljenih dobara ili korišćenje ovakvih usluga, a 22% kao razlog navodi i to da na ovaj način čini uslugu prijateljima.

Objašnjavajući razloge za neprijavljeni rad, čak polovina ispitanika navodi korist koju ostvaruju obe strane, 21% kaže da je to zbog poteškoća pri pronalasku legalnog zaposlenja, 16% navodi da su porezi previsoki, a 15% navodi odsustvo drugih primanja. Žitelji Južne Evrope su češće navodili poteškoće pri pronalasku legalnog zaposlenja (41%) ili odsustvo drugih vrsta primanja (26%).

Evropljani u proseku potroše 200 evra na kupovinu neprijavljenih dobara ili korišćenje ovakvih usluga, dok u proseku zarade 300 evra obavljajući rad „na crno“.

U istraživanju je učestvovalo 26,563 ispitanika iz različitih socijalnih i demografskih grupa svih država članica. Rezultati ovog istraživanja se nadovezuju na rezultate prethodnog, sprovedenog 2007, koje je predstavljalo prvi pokušaj merenja stopa neprijavljenog rada na nivou cele EU. Oba istraživanja su bila usredsređena na pojedinačno pružanje ili korišćenje dobara odnosno usluga, kao i na “isplate u koverti” i zbog ovoga ne pokrivaju sve oblike neprijavljenog rada.

Najtraženiji poslovi „na crno“

Najtraženiji poslovi „na crno“ su kućne popravke i renoviranje (29%), popravka automobila (22%), čišćenje stana (15%).

Evropljani najčešće rade na crno poslove kućnih popravki i renoviranja (19%), baštovanske poslove (14%), čišćenje (13%) i čuvanje dece (12%).

Letonija, Holandija i Estonija beleže najveći broj ispitanika koji rade na crno (11%).

Međutim, postoje značajne razlike među državama u stavovima i viđenju neprijavljenog rada, u pogledu toga šta čini neprijavljeni rad kao i u pogledu obima i prirode usluga koje ga konstituišu.

Tri odsto ispitanika kaže da su deo novca dobili u gotovom, što predstavlja praksu učestaliju u manjim kompanijama. Stopa godišnjeg prihoda primljenog “u koverti” je najviša u Južnoj Evropi (69%), praćena Istočnom i Centralnom Evropom (29%), dok kontinentalne (17%) i skandinavske zemlje (7%) beleže pad ovih stopa.

Izveštaj o Zapošljavanju i socijalnom razvoju u Evropi (ESDE) iz 2013. pruža dalju nalizu ovih zaključaka. U poređenju sa istraživanjem sprovedenim 2007. postoje specifičnosti kod nekih zemalja.

Tako je u odnosu na prethodno istraživanje stopa neprijavljenog rada drastično opala u nekim zemljama, kao što je Letonija, dok se u Slovačkoj i Španiji neznatno povećala.

Upadljivo povećanje stope neprijavljenog rada je zabeleženo u Grčkoj, na Kipru, Malti i u Sloveniji. Učestalost isplata u gotovom je opala tokom krize, naročito u Centralnoj i Istočnoj Evropi, ali se povećala u Grčkoj.

Dalja analiza uticaja krize na učestalost “rada na crno”, pokazuje da je slabljenje tržišta rada od 2007. dovelo do povećanja rada na crno, mada je veza sa rastućim siromaštvom manje uočljiva. Ipak, čini se da povećana nezaposlenost i rastuće siromaštvo povećavaju učestalost primanja novca u gotovom.

Uspešne mere

Analiza ESDE takođe uključuje i pregled nekoliko uspešnih mera koje su preduzele različite države članice u cilju suzbijanja rada na crno.

Ove mere uključuju pojednostavljenje administrativnih procedura i direktne poreske olakšice za kupce ili izdavanje potvrda za pružene usluge. Uspešnim su se pokazale i kampanje za podizanje svesti kojima se podstiče obaveza plaćanja viših poreza i kultura obavezivanja.  Bolje otkrivanje i strožije sankcije su takođe dali rezultate.

Naredni koraci

U aprilu 2014. Komisija će izneti predlog za stvaranje Evropske platforme za sprečavanje i suzbijanje neprijavljenog rada, koja će zbližiti izvršne organe svih zemalja članica, kao što su inspekcije rada, organi socijalne zaštite, poreske uprave i migracione službe i druge zainteresovane strane. Platforma će pojačati saradnju na nivou EU kako bi delotvorno sprečila i suzbila neprijavljeni rad.

Neprijavljeni rad se definiše kao svaka plaćena aktivnost koja je zakonita po svojoj prirodi, ali koja nije prijavljena vlastima, uzimajući u obzir razlike u regulativama među državama članicama. Ovaj pojam je integrisan u bilten o  Zapošljavanju i socijalnom razvoju u Evropi  i od 2001. se uključuje u smernice o zapošljavanju upućene državama članicama.

U aprilu 2012. je u Paketu mera za zapošljavanje naglašeno da preobraćanje neformalnog ili neprijavljenog rada u legalni rad može pomoći smanjenju nezaposlenosti kao što je naglašena i potreba za pojačanom saradnjom između država članica.

Za više informacija

Istraživanje Eurobarometra „Neprijavljeni rad u EU“