Pandemija korona virusa je izvršila ogroman uticaj na obrazovanje, pri čemu je zatvaranje škola i fakulteta pogodilo preko 90% svetske populacije učenika i studenata u 194 zemlje.
Vlade su morale da reaguju brzo i uspostave učenje na daljinu. Mnogi su usvojili nastavne planove za učenje preko interneta. Tamo gde to nije bilo moguće, vlade su se okrenule televiziji ili čak radiju. Ali kriza je razotkrila razlike između i u okviru zemalja, pri čemu je postalo jasno da postoji potreba za digitalnom transformacijom obrazovnog sektora. Evropska investiciona banka je spremna da tu transformaciju podrži.
U Srbiji će, uz pomoć Evropske investicione banke, sve škole imati uslove za digitalnu nastavu do kraja 2021.
Digitalizacija i reforma obrazovanja su među prioritetima Vlade Srbije. Napore u tom smeru je podržala Evropska investiciona banka sa kreditom vrednim 65 miliona evra za unapređenje digitalne infrastrukture i nastavnih materijala, kao i za usavršavanje nastavnika (uz podršku UNICEF-a). Imajući u vidu značaj ovog projekta, Banka finansira skoro 60% projektnih troškova ukupnog iznosa 111 miliona evra.
„Pandemija kovida 19 i ograničenja koja su uvedena, izazvala su velike prekide u obrazovnim sistemima i procesima. Ove nezapamćene okolnosti su pokazale da kvalitetnija digitalna infrastruktura može da unapredi efikasnost školskog sistema u vanrednim situacijama“, kaže Izabel Štofel, jedan od službenika EIB-a koji je radio na postizanju sporazuma o kreditu. „Osim povećanja otpornosti na buduće krize, ova investicija će stvoriti uslove za zapošljavanje mladih, veću konkurentnost i rast inovacija u zemlji.“
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije
Kada je Srbija proglasila vanredno stanje u martu, časovi su iz učionica premešteni na TV uređaje. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je počelo da emituje obrazovni sadržaj za učenike osnovnih i srednjih škola na programima nacionalne televizije Srbije.
Kao i mnoge druge zemlje, Srbija je morala da misli u hodu i prilagodi se „novoj normalnosti“ kroz proizvodnju specijalizovanog obrazovnog sadržaja. Međutim, Srbija se u proteklih nekoliko godina već pripremala za proizvodnju digitalnog obrazovnog sadržaja.
„Vlada je i pre ovog projekta radila na pripremi sadržaja za učenje na daljinu za prva četiri razreda osnovne škole, što se pokazalo izuzetno korisnim tokom karantina”, objašnjava Milan Dobrijević, šef sektora za digitalnu agendu pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, koji je radio na ovom projektu od samog početka.
Budući da projekat obuhvata unapređenje digitalne infrastrukture i nastavnih materijala u školama, na njemu rade i ministarstvo prosvete i ministarstvo telekomunikacija.
„Do kraja 2021. godine, preko 1.800 većih škola će biti u potpunosti opremljeno brzim internetom, dok će za ostatak škola biti obezbeđeni mobilni uređaji za pristup internetu“, kaže Dobrijević.
Od hardvera do softvera
„Osim digitalne infrastrukture, projekat podrazumeva obuke za nastavnike širom zemlje. Osim toga, Ministarstvo prosvete Srbije istovremeno radi na razvoju interaktivnih nastavnih materijala i udžbenika za učenje na daljinu“, objašnjava Nihan Koseleči Blanši, ekonomistkinja za obrazovanje pri Evropskog investicionoj banci. Na ovim obukama će ukupno oko 50.000 nastavnika iz cele zemlje dobiti šansu da unapredi digitalne veštine
„Ovo je presudan korak za Srbiju u njenom planu za prelazak na digitalnu ekonomiju”, primećuje Koseleči Blanši.
Srbija je prepoznala ulogu koju obrazovanje igra u procesu digitalizacije. Prema podacima Eurostata, nivo digitalnih veština pojedinaca u Srbiji je skočio sa 32% u 2015. na 46% u 2019. Godine 2018. je u Srbiji bilo 2.000 učionica koje su opremljene za digitalno učenje. Taj broj je naredne godine povećan na preko 10.000.
Počev od ove školske godine, prvaci će kao obavezan predmet imati informatiku, dok će programiranje biti uvedeno od trećeg razreda.
„Svi ovi programi će pomoći obrazovnom sistemu Srbije da postane otporniji, što će zauzvrat omogućiti razvoj veština koje podstiču nove ideje i tehnologije”, ističe Blanši Koseleči.
„Projekat će kroz osiguravanje jednakog pristupa obrazovanju za svu decu u Srbiji“, dodaje Štofel, „ići u prilog ostvarenju najvažnijeg cilja—pružanju podrške mladima da ostanu u svojoj zemlji i tu napreduju.“
