Evropska Unija iskoristiće pun potencijal pristupnih pregovora sa zemljama kandidatima za članstvo kako bi se postigao napredak uoblastima vezanim za slobodu izražavanja, dok će pristup pomoći medijima biti promenjen da bi se podstaklo stvaranje ekonomski stabilnijih i kvalitetnijih medija, navodi se u smernicama za podršku slobodi i integritetu medijia na Zapadnom Balkanu i u Turskoj od 2014-2020. godine.
Navodeći da je medijski sektor jedan od najteže pogođenih snažnom ekonomskom krizom u regionu Zapadnog Balkana, uz procenu da je pad prihoda od oglašavanja bio oko 40 odsto, Evropska komisija ističe da je “to osetno oslabilo finansijsku poziciju medija i delovalo kao katalizator koji je na površinu izbacio različite mehanizme zvaničnog i neformalnog pritiska političkih i poslovnih krugova na kritičke medije”.
Zbog zabrinjavajućeg pogoršanja situacije, sloboda izražavanja izbila je u red prioriteta u procesu proširenja, navodi se u smernicama. Komisija je odlučila da razvije dugoročni sistem pristupne pomoći, od 2014. do 2020. godine, postavljajući okvirne rezultate koje treba ostvariti da bi tokom pregovora o priključenju podržala zaključak da su postignuti politički ciljevi na polju slobode izražavanja i integriteta medija .
Predviđene aktivnosti odvijaće se u tri pravca: poboljšanje okruženja i odgovornosti glavnih aktera, napredak ka modernom internom upravljanju u samim medijima i povećanje kapaciteta i reprezentativnosti stručnih novinarskih organizacija.
Netransparentno vlasništvo, takozvano „oglašavanje vlade“, kontrolisani javni mediji, ali i loš položaj samih novinara, rad na crno i loši ugovori, kao i nedostatak samoregulacije medju najvećim su problemima u čijem otklanjanju Evropska komisija želi da pomogne.
“Svi zaposleni, uključujući privremeno zaposlene i slobodne novinare, treba da imaju uredne ugovore koji bi jasno pokazali da nema mesta autocenzuri povezanoj sa radnim pravom. Treba da postoje šanse za profesionalno usavršavanje, naročitu u smislu učenja kako da se reaguje u trenutno promenljivom medijskom okruženju. Sve u svemu, ove inicijative zavise od odnosa vlasnika medija i urednika prema profesionalnom, društveno relevantnom novinarstvu”, navodi se između ostalog u dokumentu Komisije.
Posebno se ukazuje na nedostatak solidarnosti u medijima, koji ne mogu da prevaziđu političke podele i sklonosti, što predstavlja ozbiljnu prepreku za stvaranje jedinstvene pozicije i promovisanje interesa, kako u pogledu radnih propisa, tako i po pitanju samoregulacije.
Smernice se primenjuju od marta i trebalo bi da postanu deo pravila za predpristupnu pomoć (IPA). I od vlasti i od medijskih kuća očekuje se da rade na poboljšanju situacije.
Komisija će ponuditi kombinaciju političke i finansijske podrške kako bi se postigli navedeni prioriteti u ovoj oblasti. Na političkom planu Komisija će ohrabriti zemlje proširenja da donesu zakone koji više podržavaju medije. Finansijska pomoć biće korišćena kroz raznovrsne fondove kako bi se odgovorilo na različite vrste potreba svake zemlje na fleksibilan, transparentan način sa ciljem postizanja rezultata.
„To uključuje tendenciju dugoročnijih ugovora, prihvatanje (činjenice) da izgradnja kapaciteta i širenje iziskuju vreme i novac; okretanje od podrške zasnovane na projektima ka fleksibilnijem pristupu koji podstiče partnerstva i izgradnju koalicija“, navodi se u smernicama.
Da bi se situacija poboljšala promeniće se pristup pružanja pomoći, koja se do sada bazirala na projektima, navodi se u dokumentu. Međutim, cilj EU nije da zameni druge međunarodne izvore finansiranja koji se polako povlače iz regiona, već da smanji zavisnost medija od tih izvora, ističe se u dokumentu.
