“Kako je Japan uskladio jaku ekonomiju sa brigom o životnoj sredini? Šta Srbija treba da uradi na putu Zelenog modela razvoja? Kako Zeleni dogovor utiče na region i EU?” bile su teme dvodnevne međunarodne konferencije „Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije“, održanu u organizaciji ISAC fonda 10 i 11. februara.

Na konferenciji su predstavljena pozitivna iskustva Japana koja mogu biti od koristi Srbiji na evropskom putu, posebno kada je reč o održivoj ekonomiji i zaštiti životne sredine.

“Mere protiv globalnog zagađenja i globalna strategija zelenog rasta, na osnovu Zelene agende EU, kreirale su model u kome dobar odgovor na globalno zagrevanje dovede i do ekonomskog rasta”, naveo je Takahiko Kacumata, ambasador Japana u Srbiji otvarajući konferenciju.

“Verujem da ovaj model može da dovede do velikih rezultata ako se primeni i u Srbiji. Iskustva Japana u prevazilaženju ekoloških problema mogu biti korisna Srbiji. Ova saradnja je velika prilika za Japan, Evropsku uniju i Srbiju”, naveo je Kacumata.

„Japan nam pokazuje da je zdrava sredina i ekonomski rast moguć, uz snažno političko delovanje i konkretne mere. EU će nastaviti da pomaže Srbiji u ovoj tranziciji“, naveo je Antoan Avinjon, iz Delegacija Evropske unije u Srbiji, govoreći kako EU integracije mogu da pomognu Srbiji da se izbori za čistiju, zdraviju životnu sredinu i bolje uslove života.

Konferencija je okupila međunarodne stručnjake, domaće javne i privatne aktere i zainteresovane građane. Proizvodnja hrane i energije, kvalitet vazduha, uticaj na zdravlje i egzistenciju ljudi, klimatske promene, biodiverzitet i naredni koraci bile su glavne teme.

„Više nije izvodljivo da ekonomija raste na uštrb planete“, izjavila je Francis Pihab, stalna predstavnica UNDP u Srbiji. „Istraživanja UN globalnog razvoja i definicija „države u razvoju“ se menja- uključili smo i emisiju gasova sa efektom staklene bašte i karbonski otisak. Zaključak je jasan- ukoliko ne preduzmemo nešto smelo za zaštitu planete, napredak čovečanstva će takođe biti zaustavljen“, izjavila je Pihab.

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, koncentracija gasova sa efektom staklene bašte još uvek se povećava, uprkos privremenom padu tokom vanrednog stanja u prvoj polovini 2020. Ekonomija Srbije je već pretrpela gubitke zbog ekstremnih vremenskih katastrofa- suša je poljoprivredu koštala 3.5 milijardi dolara, a poplave oko 2 milijarde.

„Ako Srbija ne dekarbonizuje svoju ekonomiju, taj račun će možda do 2030. iznositi 11 milijardi dolara. Naši izveštaji zaključuju da je za Srbiju najskuplje da ne preduzima nikakve akcije“, zaključila je Pihab, dodajući da je EU kreirala Zeleni dogovor koji uključuje odvajanje ekonomskog rasta od korišćenja prirodnih resursa. Za Srbiju je važna Zelena Agenda za region Zapadnog Balkana, koju EU finansijski podržava u okviru Ekonomskog investicionog plana.

Kako spojiti ekološki i održivi rast i ekonomski razvoj i da li su visoke peći pokazatelj napretka u 21. veku?

Govoreći o iskustvu Japana u borbi protiv zagađenja vazduha, profesor Ria Fudžikura osvrnuo se na činjenicu da su velika industrijska postrojenja koja sagorevaju čvrsta goriva i visoke peći bile percipirane od strane građana kao simbol razvijenog društva. On je podvukao značaj svesti građana o posledicama zagađenja, i inicijativama koje dolaze iz lokalnih zajednica- koje onda prati političko opredeljenje države.

Čitav svet teži ka što većem ekonomskom rastu, ali on mora da bude usklađen sa brigom o životnoj sredini. Zakoni treba da imaju zaštitu životne sredine kao prioritet iznad ekonomskog rasta, kako bi se očuvalo javno zdravlje i priroda. Srbija nije izuzetak i učenje iz iskustava i primera dobrih praksi razvijenih zemalja u ovoj oblasti je od velikog značaja.

„U novembru je, potpisivanjem Deklaracije u Sofiji, stvorena politička obaveza na najvišem nivou na temu Zelene agende za Zapadni Balkan. Šefovi država su jasno pokazali opredeljenje da se priključe Zelenoj agendi. To znači- usklađivanje sa zakonom o klimi EU, energetskim ciljevima do 2030, smanjivanje gasova sa efektom staklene bašte do 2030- a to je „sutra“. EU će finansijski podržati sprovođenje Deklaracije“, naveo je Antoan Avinjon iz Delegacije EU u Srbiji.

„U Srbiji je krenula izrada zakona, uz pomoć Evropske unije“, naveo je Žarko Petrović iz UNDP u Srbiji, dodajući da „Preko 60 odsto ekonomije Srbije zavisi od trgovine sa EU, aktivnosti Srbije i EU na ovom polju će se pokazati u kratkom roku. Postoji EU koncept „pravedne tranzicije“ i lako ga je primeniti i u Srbiji. A EU to finansijski pomaže.“

Na panelu je bilo reči i o uticaju Zelene agende na pregovaračku poziciju Srbije za pristupanje EU, načinima na koje treba podržati privatni sektor, mehanizmima podrške EU i investicijama, podršci inovacijama, rešavanje problema prerade otpadnih voda, zajedničkim ciljevima i saradnji Srbije sa različitim međunarodnim akterima, uz zaključak da je energetska i ekološka tranzicija neophodna.

„Želimo bolju i kvalitetniju životnu sredinu za građane, i to moramo da osiguramo, što pre. I EU tu već pruža i pružaće veliku podršku Srbiji. Moramo da osiguramo pravednnu tranziciju za sve“, zaključio je Avinjon.

Snimak konferencije možete pogledati na linku.

Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.

Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou ‒ održivi sistem zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života.