Milioni Evropljana svakog leta sleću na aerodrome širom kontinenta na svom putu ka suncu i avanturi, a kako se broj putnika drastično povećava, tako rastu i troškovi održavanja aerodroma kao i negativni uticaji na životnu sredinu. Srbija je jedna od četiri evropske zemlje koja radi na novom sistemu uštede energije i stvaranja „zelenijeg“ aerodroma, a koji EU podržava sa 2.6 miliona evra.
Da li ste znali da kako aerodromi postaju veći, troše energije koliko i manji gradovi? Razmislite samo o sistemima za rasvetu, grejanje i klimatizaciju u ovim ogromnim transportnim čvorištima.
Stoga su evropski istraživači upotrebili fondove Evropske komisije kako bi razvili nove softverske i senzorne sisteme koji će za 20 procenata smanjiti emisiju ugljenika i energetske troškove na aerodromima. Probno testiranje sistema se odvija na rimskom Fjumičinu kao i na milanskom aerodromu Malpensa.
Novi sistem, nazvan CASCADE, ovim će italijanskim aerodromima uštedeti najmanje 6.000 kilovat-sati godišnje, cifra jednaka emisiji 42.000 tona ugljen-dioksida odnosno 840.000 evra.
Partneri u Nemačkoj, Italiji, Irskoj i Srbiji takođe rade na novom sistemu koji EU podržava sa 2,6 miliona evra.
Podršku ovom projektu je dao i Međunarodni savet aerodroma za region Evrope, koji predstavlja preko 450 aerodoroma na našem kontinentu, što znači da ćemo od 2015. videti širu primenu novog sistema.
„Senzori i brojila su ugrađeni u infrastrukturu aerodroma a podaci se šalju u centralnu bazu podataka”, objašnjava Nikola Reo, koordinator projekta CASCADE sa Fraunhofer Instituta za solarnu energiju u Frajburgu u Nemačkoj.
“Inovativni softverski sistemi mogu da prepoznaju propuste poput ventilatora koji rade kada za tim nema potrebe, istovremenog hlađenja i grejanja, ili da kontrolišu greške i slično. Sistem zatim može predložiti korektivne mere zaposlenima na upravljanju energijom ili timovima zaduženim za održavanje, kao što su resetovanje komandi ili zamena pokvarenih detektora”, dodao je.
Od italijanskih aerodroma ka ostatku Evrope
„Uz pomoć znanja koje steknemo ovde, želimo da ista rešenja primenimo i na druge aerodrome”, rekao je Reo.
Potpredsednica Evropske komisije Neli Kroes zadužena za Plan digitalizacije kaže da aerodromi moraju postati pametniji.
„Zbog posla često putujem i verujem da apsolutno svi naši aerodromi moraju da postanu pametniji i zeleniji. Sistem CASCADE je dokaz da princip održivosti ne mora da košta čitavo bogatstvo te da nam zapravo može uštedeti novac”, rekla je.
Sistem CASCADE će dobiti i druge vidove primene, komentariše Nikola Reo: “Aerodromi su složeni. Do sada smo stekli veliko znanje o funkcionisanju ovih infrastruktura. Ovaj sistem se može primeniti i na druge tipove složenih objekata poput bolnica i banaka, ali se može prilagoditi i za jednostavnije sisteme.”
Pročitajte više o projektu CASCADE koji je dobio sredstva u sklopu sedmog okvirnog programa za istraživanje i tehnološki razvoj EU za period od 2007-2013. Novi program za istraživanje i inovacije EU Horizont 2020, sa budžetom od 80 milijardi evra predviđa još više tehnološkog napretka u narednih sedam godina (2014-2020).
Korisni linkovi
Plan digitalizacije
Neli Kroes
Pratite Neli Kroes na Tviteru: @NeelieKroesEU
Video reportaža sa aerodoroma Leonardo da Vinči-Fjumičino nadomak Rima
(video je dostupan i na francuskom, nemačkom, grčkom, mađarskom, italijanskom, portugalskom i španskom jeziku)
