Trgovina ljudima je krajnje kršenje ljudskih prava i borba za njeno iskorenjivanje mora biti politički prioritet kako unutar tako i van granica Evrope, navodi u saopštenju povodom Međunarodnog dana borbe protiv trgovine ljudima Sesilija Malmstrom, evropska komesarka za unutrašnje poslove. Ona poziva sve građane na ličnu odgovornost i obazrivost u životnim i potrošačkim navikama kako ni na koji način ne bi učestvovali ili podržavali „ovu pošast“.
„Trgovina ljudima predstavlja krajnje kršenje ljudskih prava i kao takvo ne poznaje granice. Meta beskrupuloznih kriminalaca su podjednako žene i muškarci, dečaci i devojčice, koji su podvrgnuti gnusnim oblicima iskorišćavanja, od seksualnog preko radnog iskorišćavanja do prinudnog bavljenja kriminalom,“ ističe se u saopštenju.
„Ovo se događa unutar EU i pogađa svakoga od nas. Obeležavanje dana borbe protiv trgovine ljudima po prvi put, jeste prilika da se iznova posvetimo zajedničkom radu sa ciljem iskorenjivanja trgovine ljudima“, dodaje Malmstrom.
Ističući da je „ovo dan kada treba pokazati kolektivnu odgovornost prema žrtvama“ Malmstrom je rekla da „naše ponašanje stvara klimu koja podstiče sve oblike eksploatacije i tome se mora stati na kraj“.
„To je nešto što dugujemo žrtvama“, navodi Malmstrom.
Međunarodna organizacija rada procenjuje da je globalni prihod od prinudnog rada 111 milijardi evra, uključujući i trgovinu ljudima.
Malmstrom kaže da „osim ukoliko ne osetimo ličnu odgovornosti ne pobrinemo se da u ovim radnjama ni na koji način ne učestvujemo niti ih podržavamo, nikad nećemo uspeti da iskorenimo ovu pošast iz našeg društva“.
„Hrana koju jedemo, odeća koju nosimo, roba koju svakog dana koristimo mogu biti proizvodi ropstva. Moramo da budemo obazriviji kada su u pitanju naše životne i potrošačke navike“, dodaje se u saopštenju.
„Sa ponosom mogu da kažem da je EU mnogo napredovala i sada na raspolaganju ima snažne instrumente za borbu protiv trgovine ljudima koje mora u potpunosti da iskoristi“, kaže komesarka i ističe da „rešavanje problema trgovine ljudima mora ostati jedan od političkih prioriteta, kako unutar, tako i van granica Evrope“.
