Na svetu se svakog minuta proizvede 1,7 miliona milijardi bajtova podataka što je jednako zapisu na 360.000 DVD-eva. Na koji način naš mozak izlazi na kraj sa sve većim i složenijim skupovima podataka? Istraživači iz EU razvijaju interaktivni sistem koji, osim što podatke predstavlja na način koji vama odgovara, stalno menja načine njihovog predstavljanja kako bi sprečio preopterećenje mozga. Projekat bi omogućio studentima da uče efkasnije, a novinarima da brže vrše unakrsne provere izvora. Nekoliko muzeja u Nemačkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama je već pokazalo interesovanje za novu tehnologiju.
Podaci su svuda oko nas, bilo da ih stvaraju ljudi ili mašine poput senzora koji prikupljaju informacije o klimatskim promenama, satelitske i video snimke, digitalne slike, evidenciju o kupovnim transakcijama, GPS signale itd. Ove informaciju predstavljaju pravi rudnik zlata, ali i izazov: današnji skupovi podataka su toliko veliki i složeni za obradu da zahtevaju nove ideje, alate i infrastrukture.
Istraživači u okviru CEEDs-a (@ceedsproject) prenose velike količine podataka u interaktivno okruženje kako bi ljudskom mozgu omogućili da efikasnije razvija nove ideje.
Oni su konstruisali nešto što nazivaju mašinom za indukovanje iskustva (eXperience Induction Machine – XIM) koja pomoću virtuelne realnosti korisnicima otvara pristup velikim skupovima podataka.
Ova multimodalna virtuelna realnost, razvijena na Univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni, sadrži i čitav niz senzora koji sistemu omogućavaju da podatke predstavlja na način koji korisniku odgovara, te ih neprestanom analizom reakcija korisnika iznova prilagođava. Sistem prati reakcije korisnika, poput gestikulacije, pokreta očiju ili brzine otkucaja srca i koristi ih kako bi podatke prilagodio korisnicima.
„Sistem prepoznaje zamor ili preopterećenost informacijama kod korisnika i prilagođava im se. On pojednostavljuje vizuelizacije u cilju smanjenja kognitivnog opterećenja, čime se korisnici izlažu manjem stresu i ostaju fokusirani, ili korisnike navodi na oblasti u kojima su prikazani podaci sa manje informacija”, kaže Džonatan Friman, profesor psihologije na Goldsmits koledžu Univerziteta u Londonu i koordinator projekta CEEDs.
Istraživači koji rade na projektu CEEDs su ovom testu prvi put podvrgli neurologe, koristeći mašinu BrainX3. Upotrebili su skupove podataka uobičajene veličine koji su generisani u ovoj naučnoj disciplini i oživljavali ih vizuelnim i zvučnim efektima.
Uz pomoć podsvesnih znakova, poput svetlećih strelica, mašina je navodila neurologe na oblasti koje su sadržavale potencijalno zanimljive informacije. Prvi probni testovi su sa uspehom pokazali sav potencijal ovog pristupa u otkrivanju novih saznanja kada je u pitanju organizacija mozga.
Od muzeja do prodavnica
CEEDs obiluje mogućnostima primene, od provere satelitskih snimaka i utvrđivanja nalazišta nafte, do astronomije, ekonomije i istorijskih istraživanja.
„Ovaj sistem ima potencijal za uspeh u svim oblastima u kojima obrada obilja podataka zahteva mnogo vremena ili ogromne napore”, dodaje profesor Friman.
„Svedoci smo toga da je analiza svih podataka koji su ljudima na raspolaganju fizički neizvodljiva, upravo zbog nedostatka vremena. Svaki sistem koji ovaj proces može da ubrza ili učini efikasnijim, od ogromnog je značaja”, kaže on.
Sistem CEEDs može pomoći pri povratnim reakcijama i njihovom prikupljanju od korisnika na mestima kao što su prodavnice, muzeji, biblioteke i koncerti.
U uobičajenim i virtuelnim učionicama, profesori bi mogli da studentima efikasnije prenesu znanje tako što bi svoja predavanja prilagođavali nivou pažnje studenata.
Tehnologija kojom se koristi CEEDs je već dve godine u upotrebi na spomen obeležju Bergen-Belsen u Nemačkoj a korišćenje ovog sistema razmatraju i muzeji u Holandiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama uoči obeležavanja kraja Drugog svetskog rata sledeće godine.
Projektni tim pregovara i sa nekoliko javnih, dobrotvornih i trgovačkih organizacija o daljem prilagođavanju sistema CEEDs potrebama ovih organizacija.
Primena sistema se odnosi na virtuelne prodavnice na međunarodnom aerodromu kao i vizuelizaciju kvaliteta zemljišta i klimatskih prilika u Africi kako bi se lokalnim poljoprivrednicima pomoglo da povećaju prinose useva.
Iskorišćavanje mogućnosti velikih podataka
CEEDs je veliki projekat: 16 partnera u devet država (Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Španija, Holandija i Velika Britanija) udružuju snage kako bi unapredili ljudsko razumevanje velikih količina podataka. EU je investirala 6,5 miliona u ovu inovativnu inicijativu u okviru programa Tehnologije budućnosti i tehnologije u nastajanju.
Delovanje EU u pogledu iskorišćavanja mogućnosti velikih skupova podataka se ne završava na istraživačkim projektima. Evropska komisija je nedavno pozvala vlade da se uključe u revoluciju velikih količina podataka (saopštenje za medije) a koristi i čitav niz politika i pravnih sredstava kako bi iskoristila sve mogućnosti ekonomije vođene podacima (dodatne informacije).
„Velike količine podataka ne moraju nužno da budu strašni. Projekti poput ovoga nam omogućavaju da preuzmemo kontrolu nad podacima i da ih koristimo u svrhu rešavanja problema. Lideri treba da prihvate velike skupove podataka”, izjavila je potpredsednica Evropske komisije nadležna za sprovođenje Plana digitalizacije, @NeelieKroesEU.
Saznajte više o CEEDs projektu (tekst dostupan i na francuskom, nemačkom, italijanskom, poljskom i španskom).
Korisni linkovi
Video snimak na Juronjuzu – Program Futuris
(video dostupan i na francuskom, nemačkom, grčkom, mađarskom, italijanskom, portugalskom i španskom)
Članak koordinatora projekta CEEDs, profesora Džonatana Frimana – Etika u srcu projekta CEEDs
TEDx predavanje naučnog koordinatora projekta CEEDs, profesora Pola Veršurea – Od velikih količina podataka do velikih ideja
