Evropski savet izabrao je Donalda Taska za predsednika Saveta i imenovao Federiku Mogerini za visoku predstavnicu EU za spoljnje poslove i bezbednosnu politiku. Lideri država članica EU razgovarali su o ekonomiji, kao i o situaciji u Ukrajini, Siriji, Iraku, Gazi, ali i o epidemiji virusa ebole.
“Evropski savet izabrao je Donalda Taska za predsednika Evropskog saveta u periodu od 1. decembra 2014. do 31. maja 2017. Evropski savet je imenovao, uz saglasnost dolazećeg predsednika, Federiku Mogerini za visoku predstavnicu Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku u periodu od kraja trenutnog mandata Komisije do 31. oktobra 2019. godine”, saopštio je Savet u zaključcima.
Savet će izabrati novu Evropsku komisiju “posle glasa podrške Evropskog parlamenta predsedniku, visokoj predstavnici Unije za spoljnu politiku i politiku bezbednosti, i drugim članovima Komisije kao tela.”
Raspravljajući o situaciji u Ukrajini, Evropski savet je “osudio sve veći upliv boraca i oružja sa teritorije Ruske Federacije u Istočnu Ukrajinu, kao i agresiju Ruskih vojnih snaga na teritoriju Ukrajine. Savet je pozvao Rusku Federaciju da smesta povuče sva svoja vojna sredstava i snage iz Ukrajine”.
Savet “nastavlja aktivnosti nadgledanja i procene restriktivnih mera koje je usvojila Evropska unija i spreman je da preduzme ozbiljne dalje korake, u svetlu razvoja situacije na terenu”, navodi se u zaključcima.
Savet je zatražio od Komisije da hitno preduzme pripremne mere, zajedno sa Evropskom službom za spoljno delovanje (EEAS), i da u roku od nedelju dana na razmatranje dostavi predlog, uključujući odredbu na osnovu koje će se sastaviti spisak svih osoba i institucija koje sarađuju sa separatističkim grupama u Donbasu.
(Informativni bilten o odnosima EU i Ukrajine ažuriran 29. avgusta 2014)
Evropski savet poručuje da je “izuzetno nezadovoljan pogoršanjem bezbednosne i humanitarne situacije u Iraku i Siriji koja je nastala kao rezultat okupacije njihove teritorije koju je sprovela ‘Islamska država u Iraku i Levant (ISIL)’.”
“Evropski savet je zapanjen neselektivnim ubijanjem i kršenjem ljudskih prava ove i drugih terorističkih organizacija i snažno ih osuđuje, naročito kada su usmerene protiv najranjivijih grupa u zemlji, hrišćanskih i drugih verskih i nacionalnih manjina koje bi trebalo da budu deo novog, demokratskog Iraka. Odgovorni za takve zločine moraju da odgovaraju”, piše u zaključcima.
Evropski savet je pozvao sve iračke vođe da formiraju “istinski inkluzivnu vladu kao prvi politički odgovor na sadašnju krizu”.
Smatrajući da stvaranje Islamskog kalifata u Iraku i Siriji i izvoz terorizma islamskih ekstremističkih grupa na kojem je zasnovan predstavlja izravnu pretnju bezbednosti evropskih država, Savet je istakao rešenost EU da “doprinese suzbijanju pretnje ISIL-a i drugih terorističkih grupa u Iraku i Siriji, kao što nalaže Rezolucija 2170 Ujedinjenih nacija”.
Raspravljajući o krizi u pojasu Gaze, Evropski savet je pozdravio sporazum o primirju sklopljen na inicijativu egipatskih vlasti i pozvao obe strane “da ga u potpunosti poštuju i nastave pregovore koji će dovesti do suštinskog poboljšanja uslova života palestinskog naroda u pojasu Gaze ukidanjem režima okupacije Gaze i prekidom pretnje Hamasa i drugih militantnih grupa iz Gaze Izraelu.”
Evropski savet je energično osudio eskalaciju sukoba u Libiji, a naročito napade na stambene kvartove, državne institucije, ustanove i vitalnu infrastrukturu, i pozvao sve strane u Libiji da prihvate momentalnu obustavu vatre, okončaju stradanje stanovništva, te da se konstruktivno uključe u sveobuhvatni politički dijalog.
Evropski savet je takođe izrazio zabrinutost povodom krize koju je izazvao virus ebole u Africi i istakao koliko je važno da međunarodna zajednica u celosti pruži značajnu usaglašenu podršku zemljama regiona, nevladinim organizacijama i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) kako bi im pomogla da se izbore sa bolešću što je brže i efikasnije moguće.
