Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Davenport izjavio je danas da se posledice klimatskih promena osećaju u celom svetu i da su prošlogodišnje nezapamćene poplave u Srbiji samo jedan od primera.
Na konferenciji „Dijalog o klimatskim promenama u Srbiji – u susret konferenciji u Parizu“ on je ukazao da je glavni uzrok izbegličke krize su oružani sukobi, ali i siromaštvo uzrokovano klimatskim promenama .”U borbi protiv klimatskih promena Srbija i EU imaju usklađene odnose i Brisel veoma ceni partnerstvo sa Beogradom”, izjavio je Davenport.
Davenport je najavio da će novi sporazum o „borbi protiv klimatskih promena“ biti pravno obavezujući za zemlje potpisnice, ali da će prilagođavanje promenama biti jedna od centralnih tema konferencije u Parizu. On je ukazao da se EU obavezala da smanji emisiju štetnih gasova za 40 odsto u odnosu na 1990. godinu i da poveća obnovljive izvore energije za 27 odsto, a da zemlje potpisnice rade na ograničenju globalnog zagrevanja do dva stepena.
Stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Beogradu Irena Vojačkova Solorano je rekla da je Srbija prošlogodišnjim poplavama dobila poruku – „ako ne budemo dobri prema prirodi, ona neće biti dobra prema nama“. Ona je iznela podatak da je UNDP angažovan u regionu u više od 120 projekata vezanih za prilagođavanje klimatskim promenama, vrednih 600 miliona dolara.
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Snežana Bogosavljević Bošković je rekla da vlada u Beogradu smatra da su klimatske promene veliki izazov i problem koji treba rešavati globalno. “Utvrdili smo nacionalne mogućnosti smanjivanja emisije gasova sa efektima staklene bašte i u junu ih poslali Ujedinjenim nacijama”, izjavila je Snežama Bogosavljević Bošković.
Ambasador Nemačke Aksel Ditman kazao je da je njegova zemlja odlučila da od 2014. do 2020. godine duplira novac koji će davati manje razvijenim zemljama za borbu protiv klimatskih promena.
Francuska ambasadorka u Beogradu Kristin Moro je rekla da Srbija prva evropska zemlja koja je u UN podnela nacionalni plan za smanjenje uticaja emisije gasova sa efektom staklene bašte. “Srbija je kao cilj odredila smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte za 9,8 odsto do 2030. godine, u odnosu na 2011. godinu. To izgleda skromno prema ciljevima EU, ali je rezultat intenzivnog rada i rešenosti Srbije”, izjavila je Moro.
