Učenici iz preko sto srednjih škola širom Srbije imaće krajem oktobra priliku da vide kako će izgledati državna matura, kroz prvo pilotiranje završnog ispita.

Novi model završnih ispita biće uveden od školske 2021/2022. “Probna matura” održaće se u 50 gimnazija, 48 srednjih stručnih škola i tri srednje umetničke škole, a proveravaće se kvalitet ispitnih zadataka i deo procedura koje se sprovode u školama u toku sprovođenja mature. Cilj je da se na vreme uoče i otklone eventualni propusti i nedostaci, ali i da se učenici upoznaju sa načinom provere znanja i ispitnim zadacima.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, ističe da je ovo jedan od ključnih momenata projekta kojim EU podržava uvođenje državne mature u srednjem obrazovanju u Srbiji. Naglašava da je ovo važan korak za usaglašavanje sistema obrazovanja sa evropskim standardima a sa ciljem modernizacije obrazovanja.

„Retko projekti imaju ovako dubok efekat na čitav sistem obrazovanja: Njime se povećava kvalitet obrazovanja, jer će pružiti povratnu informaciju o kvalitetu rada srednjih škola i srednjeg obrazovanja uopšte. Na osnovu tih informacija može se dalje ulagati u aktivnosti koje će voditi ka povećanju kvaliteta obrazovanja. Istovremeno, sisterm obrazovanja će biti pravedniji, jer se stvaraju ravnopravne prilike za mlade ljude da polažu jedinstven ispit, koji omogućava objektivnu proveru njihovih znanja i kompetencija. Imaće ravnopravniji pristup fakultetima i nastavku akademske karijere nakon srednje škole.“, naveo je ambasador Fabrici.

Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ocenio je da ovaj trenutak predstavlja prekretnicu u kvalitetu obrazovanja u Srbiji.

“Nakon ovako položene mature, učenici imaju šansu da apliciraju na sve fakultete, u zemlji i inostranstvu, i značajno im se menja pozicija. Na dobiti je cela država – sve će moći da se vidi i ostaje da se prati ono što još nije urađeno. Državna matura kao veza između visokog i srednjeg obrazovanja, uz platne razrede su dve najvaznije poluge reforme obrazovanja u Srbiji, i dugujemo veliku zahvalnost Evropskoj komisiji koja je ovo prepoznala i koja ulaže značajna sredstva”, izjavio je Ministar Šarčević.

Analiza trenutnog koncepta polaganja završnog ispita iznosi niz razloga koji opravdavaju uvođenje sistema maturskog ispita na državnom nivou: učenici završne godine srednjeg obrazovanja moraju da se pripreme za maturu i istovremeno za konkursni prijemni ispit na fakultet- što predstavlja veliki napor. Matura se ne sprovodi na nacionalnom, već na školskom nivou a praksa školskih matura nije standardizovana – postoje značajne razlike u pogledu sadržaja, procedura i kriterijuma ocenjivanja, tako da ne može zameniti postojeće prijemne ispite za upis na visoko obrazovanje.

Takođe, zbog nedostatka standardizovanog završnog ispita u srednjem obrazovanju, svaki fakultet organizuje svoje prijemne ispite, kao i pripremne kurseve, koje finansiraju studenti i njihovi roditelji. Kako ni prijemni ispiti nisu standardizovani, zahtevi za polaganje ispita se razlikuju od fakulteta do fakulteta. Budući studenti se neretko, da bi povećali šanse za upis, odlučuju da polažu prijemne ispite na dva ili više fakulteta, što povećava njihove obaveze, vreme i troškove.

Vođa tima Projekta državne mature, Gregor Mohorčič, kaže da je pilot matura, kao i kasnije zvanično polaganje završnog ispit, osmišljeno kao inkluzivan proces.

„Prvim pilotiranjem biće obuhvaćeni pripadnici nekoliko nacionalnih manjina -testovi će biti prevedeni na maternje jezike. Odabranim uzorkom biće obuhvaćeni i učenici sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, za koje će i na pilotiranju, kao i na pravoj maturi, biti prilagođavani uslovi polaganja ispita. Nakon završenog pilotiranja, testovi će biti dostupni svim školama“, naveo je Mohorčič.

Uvođenje mature je složena reforma koja uključuje mnoge zainteresovane strane. Od vitalne je važnosti osigurati kredibilitet sistema i poverenje javnosti u njegove ishode. To će se postići rešavanjem svih pravnih, institucionalnih i logističkih pitanja i obaveštavanjem javnosti o planiranim koracima. Naročito đaci i njihovi roditelji treba da budu informisani I svesni prednosti novog sistema. EU podržava Srbiju u sprovođenju ove reforme, u skladu sa dobrim praksama iz regiona i EU.

EU je opredelila 3,7 miliona evra kako bi pomogla Srbiji da uvede završni ispit u srednjem obrazovanju kroz Projekat državne mature “Unapređenje kvaliteta obrazovanja kroz uvođenje ispita na kraju srednjeg obrazovanja”, a u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Počev od januara 2019. tokom tri godine, Projekat pruža podršku ustanovama sistema da pripreme, isprobaju i uvedu standardizovane završne i maturske ispite na kraju srednjeg obrazovanja, što doprinosi unapređenju kvaliteta obrazovanja i većem učešću u visokom obrazovanju. Za više informacija posetite sajt projekta.

Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. godine, EU je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzovnom obrazovanju, itd.